Најновије поруке

Странице: 1 ... 9 [10]
91
Интерпункција / Одг.: Odvajanje imena zarezima
« Последња порука Esquivalience 18. 04. 2020. у 03.22 »
Ali taj slučaj sa prvim slovom imena je zasebna stvar — to nikad nije ni bilo upitno, zar ne?  [neznam]
     Ma da, tačno, ali se sreće i bez njega; sreće se po radovima i, npr., Kordić tvrdi i sl. Sreće se često i bez imena. I uopšte mi ne smeta kad je autorstvo u pitanju. Ali to mi je tako samo za prezimena, jer prezimena su praktično defektne imenice, ne dekliniraju se uvek, prosto su specifična, ali Psiholog je rekla i Sudija je rekla mi je negramatično (tu bih ili movirao neku imenicu ili ubacio neku koja će „nositi” kongruenciju u ž. rodu).

Да, то. Милион људи је дошао… Није ми при руци рад. Има га у Граматички питањима.
     Jao, znam!! Pa ja sam to imao u rukama jednom! Uzeo sam to jednom impulsivno iz biblioteke uz neke druge knjige, ali nisam čitao uopšte. Prelistao sam, video neki deo o paukalnim sintagmama (ne partitivnim), odlučio da ću kasnije da vidim čega još ima u toj knjizi, ali nisam imao vremena i onda sam samo vratio.
     Ali što? To je prosto konverzija. Adverbijalizacija kao proces nije nešto novo (nije to kao psihološkinja, pa da bude neobično)…

Da, da, ima on te izlete u zaumno… usmeno češće nego pismeno, kao uostalom i svi mi. Recimo, ja sam prisustvovao predavanju na kom je žustro tvrdio kako ja ću da dođem nikad neće biti standardno u srpskom. Dakle ne da nije sad, nego da to i ne može biti.
      Ne znam šta da kažem. Osećam se kao kad sam saznao za Ćorićevu tvrdnju da diftonzi ne mogu imati opoziciju dugo : kratko jer su inherentno dugi.  [kuku]
92
Интерпункција / Одг.: Odvajanje imena zarezima
« Последња порука J o e 17. 04. 2020. у 11.34 »
     Reci nam, Džo; ne znam ni ja. Šta? Želi da bude samo Prošla je godina dana ili šta?

Да, то. Милион људи је дошао… Није ми при руци рад. Има га у Граматички питањима.

’Klikovac nam je zadala ovo ili ono’, ali na prezimena na -ić dodaju -ka, pa kažu ’Milićka je ocenila pismeni’

Пре десетак година, када сам то приметио, средњошколци су без проблема говорили Идем код Цвејић и сл.

Meni upravo obratno, ne vidim prepreku da imenice muškog roda na -a počnu da se tretiraju kao dvorodne tamo gde nam to zatreba.

Али онда немаш право да тражиш да Кликовац или Милић означава само мушкарца, јер и међу именицама већински имамо оне женског рода, а мањински мушког, док код оних на -∅ већински имамо мушке, а мањински женске. Која би било оправдање с граматичке стране?

Ја то не бих оправдавао системом, већ језичким осећањем. Али оно се, сасвим приметно, мења. Пре двадесетак година су биле тешко појмљиве жене дописнице и посланице, па сад значе и то. Данас људи – и то управо конзервативни, а не феминисти – без много снебивања кажу Психолог је рекла.
93
Интерпункција / Одг.: Odvajanje imena zarezima
« Последња порука Dacko 17. 04. 2020. у 10.30 »

Ali taj slučaj sa prvim slovom imena je zasebna stvar — to nikad nije ni bilo upitno, zar ne?  [neznam]

Hoću reći, ljudi koji se bune na Popović je tvrdila se ne bi bunili na Lj. Popović je tvrdila.
O ovome smo pisali na temi Ženski oblici prezimena i zanimanja. Meni su, FWIW, ti oblici potpuno normalni sad.
Da, kad je tu i inicijal imena sve je u redu.
Vidim kod svog deteta i njegovih školskih drugara da je njima sasvim normalno da ženska prezimena tipa Klikovac koriste samostalno, u stilu ’Klikovac nam je zadala ovo ili ono’, ali na prezimena na -ić dodaju -ka, pa kažu ’Milićka je ocenila pismeni, Stošićka danas pita’. Naravno, nastavnice s dužim prezimenima ili sa dva prezimena pominju samo po imenu.

     
    Ono što mi definitivno smeta (a što je slično) su primeri s imenicom sudija i ženskom kongruencijom (Sudija je donela odluku i sl.).
Meni upravo obratno, ne vidim prepreku da imenice muškog roda na -a počnu da se tretiraju kao dvorodne tamo gde nam to zatreba. Koliko se sećam, i Đukanović je negde to zastupao. Obrnuto mislim i o Kovačevićevim radovima, doduše mene su interesovali samo oni koji se tiču norme.
94
Интерпункција / Одг.: Odvajanje imena zarezima
« Последња порука Father Jape 17. 04. 2020. у 10.03 »
Nisam ja znao da se i on petljao  s ovim normativnim preporukama.

Da, da, ima on te izlete u zaumno… usmeno češće nego pismeno, kao uostalom i svi mi. Recimo, ja sam prisustvovao predavanju na kom je žustro tvrdio kako ja ću da dođem nikad neće biti standardno u srpskom. Dakle ne da nije sad, nego da to i ne može biti. Što reče Joe o „logičnoj” teoriji, ume on itekako da bude, kako Kalogjera veli, platonski ljubitelj ujednačenja.

          Ali ne smeta mi u naučnom kontekstu, tj. u kontekstu kad se navode autori nečega. Onda mi se zapravo sviđa. :D Kad u nekom radu vidim Lj. Popović[lol]

Ali taj slučaj sa prvim slovom imena je zasebna stvar — to nikad nije ni bilo upitno, zar ne?  [neznam]

Hoću reći, ljudi koji se bune na Popović je tvrdila se ne bi bunili na Lj. Popović je tvrdila.
O ovome smo pisali na temi Ženski oblici prezimena i zanimanja. Meni su, FWIW, ti oblici potpuno normalni sad.
95
Интерпункција / Одг.: Odvajanje imena zarezima
« Последња порука Esquivalience 17. 04. 2020. у 03.04 »
Ковачевић […] такође воли, за разлику од нпр. Д. Кликовац, да ставља „логичну“ теорију изнад „нелогичне“ праксе, рецимо у вези са конгруенцијом адвербијализованих именица или с ноторним ничим неизазван[.]
     Molim?! Molim?! Molim?! :grrr: Pa zar i on s tim ničim neizazvan?!
     Sad sam se razbesneo. Sad sam našao članak. Dvostruka negacija je specifičnost o predikatu i njegovoj kongruenciji!   To!   Nije!   Svojstvo!   Centara!   Sintagmi!   Kao!   Takvih!!   Uh! [bonk]

Šta on veli za kongruenciju adverbijalizovanih imenica?
     Reci nam, Džo; ne znam ni ja. Šta? Želi da bude samo Prošla je godina dana ili šta?

——————————————————————————————
Да ли је Ковачевић […] испитивао баш овакве апозиције и је ли то уопште неко пажљиво проучавао?
     Manje-više jeste, ali ne u pravopisnom kontekstu, već samo u kontekstu strukture tih sintagmi i njihovog razlučivanja. To je ono zbog čega sam se umešao u diskusiju i što je meni važno. Meni smeta to što se moja majka Mara smatra atributivom, stavljajući ga u isti koš sa država Srbija. Zato ja pominjem Kovačevića. On je jedini koji odvaja te primere i kaže da im je struktura drugačija.
     I pominjem ga zato što je svaki njegov rad koji sam ja čitao bio smislen i suvisao i lepo obrazložen. Sve što sam ikada video od njega mi ima smisla. Njegova Stilistika i gramatikastilskih figura naročito mi je prijala (iako me izluđivalo što piše sinegdohski umešto sinegdoški). Nisam ja znao da se i on petljao  s ovim normativnim preporukama.

     A ne interesuje me previše da li će se tu pisati zarez. Dušku (eto vam :D) pominjem zato što znam da se bavila zarezima u svojim radovima, i zato što je primer koji razrađuje potpuna paralela primeru iz Normativne, te je relevantan (analiza je konkretna, pošto se pisalo da je pravopisno pravilo nejasno).
     A meni kad bi neko dao na lekturu tekst sa moja majka Mara, ja bih tu stavio zarez i ne bih umeo to da shvatim kao atributiv (osim ako je sraslo: moja majka-Mara). Možda će i mene neko razuveriti vremenom, ali ja to ne umem da doživim kao atributiv.

——————————————————————————————
Još više se razilazimo u vezi s tim da li je korektno napisati ’objašnjava Klikovac’[.]
     Pa, manje-više. Smeta to i meni, ali ne toliko. Kad je u neutralnom kontekstu, npr. Brnabić je izjavila da je virus korona opasan, onda mi smeta malo i moram u glavi na nadogradim to u [Ana] Brnabić / [premijerka] Brnabić / [ženska osoba] Brnabić ili da prisilim sebe da prezime doživim kao nešto indeklinabilno (kao Rejčel je došla).
     Ali ne smeta mi u naučnom kontekstu, tj. u kontekstu kad se navode autori nečega. Onda mi se zapravo sviđa. :D Kad u nekom radu vidim Lj. Popović i umislim da se radi o Ljubomiru, pa okrenem reference i vidim da se u stvari radi o Ljudmili – meni je to vrlo vrlo simpatično. Stvarno jeste. [pardon] Samo prezime, nema imena, često ni roda, ničega, samo izjava, samo argumentacija, pa tek ako ona zasluži vašu pažnju – okrenete literaturu i vidite čija je, saznate ime i pol autora (tj. i/ili prirodni rod). Autor je svojom argumentacijom zaslužio priliku da vas informiše o tome kako mu glasi ime i kog je pola/roda. Meni je to izuzetno šarmantno. [lol]

     Ono što mi definitivno smeta (a što je slično) su primeri s imenicom sudija i ženskom kongruencijom (Sudija je donela odluku i sl.).
96
Морфологија / Одг.: Panda je muško?
« Последња порука Esquivalience 17. 04. 2020. у 00.26 »
Извори. С је ваљда РСАНУ, А = аутор, ИК = Клајнов Речник нових речи. Б не знам напамет.

Ahaaa. Dobro. [kuku]
97
     Ja (igrom slučaja) stalno viđam oba termina već godinama, i tako sam usvojio razliku (koronarni nikad kad sam ga ja viđao nije značilo venačni ili oblika krune u opštem smislu), pa kad sam gledao u SANU, nisam ni video primere, niti sam posebno razmišljao o ovome (moram da priznam). Jesu malo čudni. Ali bez obzira na to, ja drugačije shvatam ove primere iz SANU; meni u njima to venačni nije samostalno, već je u okviru terminološke sintagme („složene lekseme”, kako li se već naziva) koja glasi venačni sud. Tako nekako. Jer ovaj prvi primer u stvari kaže „koronarni sudovi (venačni sudovi)”. Ja to shvatam kao alternativni termin („prevod-termin”), pa mi koronarni nikako ne znači venačni, već… venačnosudovni. Jer se javlja samo u jednom terminološkom kontekstu. A specifikovanje svih ostalih termina značenjem u vezi s krunom ili oblikom krune uvek se vrši ovim koronalni, čak i u medicini (tj. to je moj utisak).
     Mada jeste maglovito. Ipak je maglovito. Mada ja osećam baš baš snažnu razliku.
98
Граматика / Одг.: Rečnik iz 2018.
« Последња порука Esquivalience 16. 04. 2020. у 22.43 »
Znači da se ne nadam. :( Mislim, dokopaću ga se kad se otvore biblioteke, ali…
99
Граматика / Одг.: Rečnik iz 2018.
« Последња порука Father Jape 16. 04. 2020. у 18.40 »
Kobis sad veli:

Народна библиотека Србије, Београд     у читаоници 1 прим. у припреми 1 прим. није за позајмицу 1 прим.
Филолошки факултет, Београд        у читаоници 2 прим.
Српска академија наука и уметности, Београд       у читаоници 1 прим.

Ovo na Filološkom je na Katedri za srpski jezik.
   
100
Интерпункција / Одг.: Odvajanje imena zarezima
« Последња порука Father Jape 16. 04. 2020. у 18.35 »
Šta on veli za kongruenciju adverbijalizovanih imenica?
Странице: 1 ... 9 [10]