Најновије поруке

Странице: 1 [2] 3 ... 10
11
Хвала ти искрено.
Заправо ћу морати још да пробистрим не бих ли схватила јесам ли добила жељени одговор…
Очигледно сам заборавила неке ствари, па не могу и даље да нађем везу између онога што већ знам (који облик именице стоји иза ког броја односно иза прилога за количину) са глаголским бројем.  [bonk]
12
Једино што тренутно могу да нађем је на 109. страници у Граматици српскохрватског језика од аутора Брабец-Храсте-Живковић: уз бројеве у којима је посљедња бројка два, три, четири, почевши од двадесет и два (али важи ово и за два, три и четири) стоји именица мушкога и средњега рода у ном. или акуз. двојине, а женскога рода у множини, нпр. двадесет и четири дома су разорена, тридесет и четири дјевојке су биле у колу.

Ето, не знам да ли ти је ово баш довољно, али то је мање-више одговор. Дакле, у овом случају је град у паукалу и кад су четири града ту имамо остатак двојине, док је код бројева од пет па навише то нешто друго, већ сам ти написао да се понашају као количински прилози (322. стр, М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик I), бар у овом случају, дакле исто као да ти пише много градова је поплављено, доста градова је разорено, мало градова је обновљено…
13
"И откуд ти ово да је иза броја четири једнина? Шта је једнина? Дошла? Дјеца су дошла. То није једнина."
Рекла сам да је множина иза четири, а иза пет једнина. Питање је зашто. Просто бих волела одговор на то питање уз навођење неког извора.
14
Па има везе с паукалом, то су остаци облика старе двојине. Бројеви од пет па надаље се понашају као количински прилози и уз њих ће онда ићи тај облик који наводиш. И откуд ти ово да је иза броја четири једнина? Шта је једнина? Дошла? Дјеца су дошла. То није једнина.
15
Да, да али свеједно је. Пошто су градови неживи, узела сам тај пример. Суштина је иста. Нпр. Четири дечака су дошла и Пет дечака је дошло. Дакле зашто иза броја пет једнина, иза броја четири множина? Мислим да суштина питања није промењена. Неко ми рече да има везе са паукалом (бившом двојином), али ја и даље не разумем везу са бројем у ових глагола.
16
Зашто се иза бројева од два до четири, иако је иза њих генитив једнине, користи глагол у средњем роду множине, а код пет и више, иако је именица у генитиву множине, користимо глагол у  средњем роду једнине?
Како мислиш да је глагол у средњем роду? Одакле тај закључак? Ово што наводиш су трпни глаголски придјеви, нису глаголи.
17
Хвала. Прочитала детаљно дискусију и рад Милке Ивић. Све је јасно потврђено.
Чекамо одговор на друго питање. :)
18
Добар дан, добри људи.
Да ли се у српском језику може рећи "чекати на некога/нешто" нпр. у смислу ишчекивања, дугог чекања - Чекао сам на тебе цео живот или је правилно искључиво Чекати некога/нешто.
A što ne bi moglo?
http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=5128
Za drugi deo, sačekaj prave gramatičare :)
19
Добар дан, добри људи.
Да ли се у српском језику може рећи "чекати на некога/нешто" нпр. у смислу ишчекивања, дугог чекања - Чекао сам на тебе цео живот или је правилно искључиво Чекати некога/нешто.
За друго питање ми је посебно потребно стручно објашњење: Зашто се иза бројева од два до четири, иако је иза њих генитив једнине, користи глагол у средњем роду множине, а код пет и више, иако је именица у генитиву множине, користимо глагол у  средњем роду једнине? На сву муку ово друго ме је питао странац. ;)
Хвала унапред. :) П. С. Слагање је очигледно с бројем, али зашто на овај начин?
20
Мислим да би по овом питању могли само да се буне Синдикат образовања и Удружење за заштиту потрошача. Ако нам већ затварају школе и поскупљују све и свашта, онда бар не морају да нам измишљају овакве изразе.
Странице: 1 [2] 3 ... 10