Најновије поруке

1

Правопис / Одг.: Vučemo li decu u nazad?

« Последња порука Бојан Башић данас у 01:18 »

@J o e:

Kao i Father Jape, i ja sam zaintrigiran tvojim tekstom. Deo koji me naročito buni je ovo:

(Ту нема лаког прекључивања као код усвајања два језика.)

Koja je suštinska razlika između usvajanja dva jezika i usvajanja dva pisma? Zar ne možemo i ovo usvajanje dva jezika zamisliti kao „kodiranje“ koje opisuješ (dete treba neki pojam iz svakodnevnog života da „kodira“ na dva različita načina, i pritom tačno da razgraniči kada se koje „kodiranje“ koristi)? Kako u tom slučaju ne dolazi do konfuzije kod deteta, a prilikom usvajanja dva pisma dolazi?

2

Транскрипција / Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…

« Последња порука Бојан Башић јуче у 22:49 »

…или Скота-Ската

Ako se ne varam, Skot-Skat je sam insistirao na drugonavedenoj transkripciji, pošto je valjda shvatio da ovo prvo ima malo nezgodno značenje. (To, naravno, ne utiče na netačnost transkripcije, svakako se transkripcija radi prema utvrđenom sistemu a ne prema željama nosioca imena.)

3

Граматика / Одг.: Jednostavno pitanje…

« Последња порука Бојан Башић јуче у 22:46 »

Meni je i prva varijanta dvosmislena. Štaviše, pre nego što sam pročitao objašnjenje šta je zapravo smisao rečenice ⁠— shvatio sam da je onaj ko snabdeva isti onaj ko postiže dobre rezultate (što nije ono na šta se ciljalo).

4

Правопис / Одг.: Vučemo li decu u nazad?

« Последња порука Father Jape јуче у 20:38 »

Није баш згодна ствар предшколску децу оптерећивати двама писмима. Ту није у питању меморисање имена за одређене објекте/појмове, већ ментално баратање двама кодовима, чије су јединице (гласови, речи, реченице) деци потпуно стране. Дакле, она се прво морају научити функционисању система језика и писма, при чему је споредно које је то писмо. А савладавање једног непознатог система у два кода свакако смањује могућност пуног усвајања иједног од њих. (Ту нема лаког прекључивања као код усвајања два језика.) Не говорим, дакле, о умећу именовања слова ћирилице и латинице (срицању), него о могућности шчитавања на два писма и разумевања прочитаног. То је веома тешко. Већина предшколске деце у томе не би била успешна и већина васпитача не би умела у томе да их подстиче.

Hm, moram reći da me ovo, kao laika za tu oblast, čudi.
Imaš li da preporučiš ikakvu literaturu o tome?

Intuitivno, rekao bih da, ako je reč samo o čitanju, dakle ne i pisanju, nije čak ni nužno da dete jasno drži dva pisma u glavi odvojenim — sve dok uspešno pretače sve simbole u  odgovarajuće foneme. Na kraju krajeva, nije li uobičejena pojava da ne znamo na kom je pismu neki list ili članak, iako smo ga gomilu puta pročitali, jer prosto nismo obratili pažnju na to.

 

5

Правопис / Одг.: Vučemo li decu u nazad?

« Последња порука Зоран Ђорђевић 22. 08. 2019. у 22.01 »

Мислим да само питање - Vučemo li decu u nazad? није коректно постављено. Постављаш га сугестивно - уназад. Као да је познавање и коришћење ћирилице нешто ретрогадно.
Треба знати латиницу од малих ногу, обасути смо њоме на све могуће начине и бесмислено је ускраћивати деци познавање латинице.
А зашто латиница преовлађује у нашим медијима, на паковањима, у називима фирми и радњи… јесте пар екселанс политичко питање и води порекло одавно.

Погледај ову стару расправу: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=5844.msg58667#msg58667

6

Језик је огледало душе / Одг.: Čuvajmo srpski jezik…

« Последња порука Зоран Ђорђевић 22. 08. 2019. у 14.27 »

Ima onaj vic u kome pita sin crv tatu crva zašto neki drugi crvi žive u jabuci, a oni u izmetu. Na to mu tata odgovara: "Pa zato, sine, što je ovo naša otadžbina."

Има и онај виц кад се Мађарица поверава комшиници Српкињи:
-  "Моја муж је лоше у кревету".
-   "Мислила си - мој муж"?
-   "Не, твој је добар, него моја."

Мађари немају родове, а акценат им је увек на првом слогу, па су ретки они које не можеш да провалиш.

7

Језик је огледало душе / Одг.: Čuvajmo srpski jezik…

« Последња порука Зоран Ђорђевић 22. 08. 2019. у 10.23 »

Кажеш:  Ja se uvek zapitam od čega to da ga čuvamo i kakva mu to opasnost preti. Пропустио си да питаш: зашто да га чувамо?
На сајту "Политике", листу који је некад био узор лепог говора, освануо је јуче овакав наслов: http://www.politika.rs/scc/clanak/436176/Vucic-potvrdio-da-je-od-Kitarovic-trazio-ne-koristi-izraz-velikosrpska-agresija#? 
Језик мора да се мења, усклађује са променама у друштву, са долажењем на свет нових производа и услуга, новог начина комуникација… Али и онда мора да поштује граматичка  правила.

Поздрав од староседеоца - http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?action=profile;u=13

8

Правопис / Одг.: Vučemo li decu u nazad?

« Последња порука J o e 22. 08. 2019. у 09.35 »

Сјајна тема!

Није баш згодна ствар предшколску децу оптерећивати двама писмима. Ту није у питању меморисање имена за одређене објекте/појмове, већ ментално баратање двама кодовима, чије су јединице (гласови, речи, реченице) деци потпуно стране. Дакле, она се прво морају научити функционисању система језика и писма, при чему је споредно које је то писмо. А савладавање једног непознатог система у два кода свакако смањује могућност пуног усвајања иједног од њих. (Ту нема лаког прекључивања као код усвајања два језика.) Не говорим, дакле, о умећу именовања слова ћирилице и латинице (срицању), него о могућности шчитавања на два писма и разумевања прочитаног. То је веома тешко. Већина предшколске деце у томе не би била успешна и већина васпитача не би умела у томе да их подстиче.

Оба писма (или само латиницу?) раде у Монтесори вртићима, али наопако: по енглеском моделу. Деца словне комбинације уче као слике, меморишу запис речи нпр. пас, слон, мама. Не баве се уопште гласовима, што је за фонолошко писмо као наше потпуно бесмислено.

У другим вртићима би требало да осим графомоторичких вежби (које би, опет, требале да се изводе и пре 5-6. године) раде и вежбе гласовне анализе и синтезе, што је најбитнији предуслов за читање. Али колико знам, многи васпитачи се баве и словима: моделују их од разних материјала, углавном по собама имају излепљене азбуке и сл. Наравно, све на ћирилици, јер је тако правно регулисано.

Е сад, то да ли латиници треба дати првенство у редоследу учења није само практично питање. Тиме се шаље и порука о ставу, културном усмерењу, идентитету и сл. Неозбиљно би било да држава којој је званично писмо ћирилица – не говорим само о везаности за традицију него о опредељењу, добром или лошем, утемељеном у свим законима – да̑ такву предност латиници. То би било као да званично инсистира на целовитости територије, а из уџбеника географије избаци Косово уз образложење да ће се о томе учити кад ђаци буду могли да разумеју то сложено питање.

Што се тиче окружења за учење, деци су први вид симболичког кодирања налик писму – сликовнице. Слика представља догађај из приче, као што ће касније то представљати записана реченица итд. Утолико су деца везана за књиге, махом штампане на ћирилици, и из њих потиче писменост (кодирање, смер читања, механизми разумевања прочитаног…). Цртани филмови су синхронизовани, паметни уређаји су (макар у мом окружењу) на енглеском, а ко држи на српском, тај може – ако неће да збуњује дете – да држи и на ћирилици. Јавни натписи су, ипак, најчешће латинички.

9

Транскрипција / Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…

« Последња порука J o e 22. 08. 2019. у 08.44 »

se povremeno čini suvišnom čitajući nazive iz engleskog jezika koji uglavnom poznajemo

Па није баш да га познајемо. Можда то важи за младе, можда за оне наклоњене интернету и глобалној култури, али већина образованих говорника не види проблем у транскрипцији Roaf – Руф и стотинама других које се могу наћи код Прћића.

meni se lično dopada hrvatski model, no svestan sam da je u pitanju jedno pismo i da to u velikoj meri olakšava.

Па да, али с тим моделом никад не знаш је ли Albert Camus – Албер Ками, Алберт Камус, Камјус или нешто четврто, пето…

izgovoru koji njemu lično zvuči ispravno, otuda i Nju Orlinz, Britiš Ejrvejz i slični nakaradni primeri

Али Њу Орлинз јесте системска транскрипција, као и Бритиш ервејз (нисам виђао ејр-). Шта је ту накарадно? (А уз то кажеш ти не сметају рогобатни примери.)

10

Правопис / Одг.: Vučemo li decu u nazad?

« Последња порука alfaholic 21. 08. 2019. у 17.33 »

Trenutno je praksa da se deca ne uče pisanju pre prvog razreda osim osnovnih vežbi pisanja i držanja olovke i to tek u predškolskom uzrastu.
Što se tiče knjiga za decu, one nisu jedino što se može čitati, šta više. Oko nas je mnogo toga sa natpisima i deca se sa njima susreću od rođenja. Ograničiti čitanje samo na papirne knjige na ćirilici isto je što i smatrati da se obrazovanje meri brojem položenih ispita u formalnom školovanju.