Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Велико слово / Одг.: Veliko i malo slovo u vlastitom imenu VAN DEN BRUK
« Последња порука milicad92 јуче у 10:55 »
Da, bilo mi je hitno, pa sam za svaki slučaj postavila pitanje i ovde. A sad će i drugi korisnici moći da vide rešenje. :) Hvala. :)
2
Велико слово / Одг.: Veliko i malo slovo u vlastitom imenu VAN DEN BRUK
« Последња порука Duja јуче у 10:50 »
A ja maločas odgovorih na mejl sa istim pitanjem. Srećom, i sa istim odgovorom :).
3
Велико слово / Одг.: Veliko i malo slovo u vlastitom imenu VAN DEN BRUK
« Последња порука milicad92 јуче у 08:59 »
Hvala! :)
4
Велико слово / Одг.: Veliko i malo slovo u vlastitom imenu VAN DEN BRUK
« Последња порука Dacko 23. 06. 2019. у 16.42 »
Van den Bruk, a ako se ispred prezimena javi lično ime, onda će i ’van’ imati malo početno slovo, npr. Jirgen van den Bruk.
5
Велико слово / Veliko i malo slovo u vlastitom imenu VAN DEN BRUK
« Последња порука milicad92 23. 06. 2019. у 16.29 »
Zdravo!

Da li možete da mi razjasnite sledeću nedoumicu: vlastito ime VAN DEN BRUK pišemo kao Van Den Bruk ili kao Van den Bruk?

Hvala unapred.

Pozdrav,

Milica
6
Čitam u Žurnalu kako je u glavnom žrijebu teniskog turnira u Banjaluci 7 Srpkinja. Ovo zvuči jako glupo, jer nije jasno da li se u tih 7 teniserki računaju samo Srpkinje iz Srbije, a ako je to u pitanju onda nije jasno ni šta su teniserke iz Republike Srpske? One ne mogu biti Srpkinje?

Сам кажеш: “није јасно“ и „ако… онда“. Значи да не знаш шта је писац хтео да каже, да ли је мислио само на Српкиње из Србије или и на оне из Републике Српске. То значи да проблема нема и да си га сам исконструисао. Зато то ни у ком случају не може да „звучи глупо“.
7
Čitam u Žurnalu kako je u glavnom žrijebu teniskog turnira u Banjaluci 7 Srpkinja. Ovo zvuči jako glupo, jer nije jasno da li se u tih 7 teniserki računaju samo Srpkinje iz Srbije, a ako je to u pitanju onda nije jasno ni šta su teniserke iz Republike Srpske? One ne mogu biti Srpkinje?
8
Језик је огледало душе / На коју страну…
« Последња порука abzec001 31. 05. 2019. у 23.28 »
Наишао сам на питање: На коју страну је окренут олтар у православној цркваи?
У наставку текста видим да је тражени одговор "на запад".
Које значење у овом случају има окренут: на којој страни цркве се налази или на коју страну цркве "гледа" (ка којој страни је окренут)?
9
Транскрипција / Logo
« Последња порука Mark Tven 30. 05. 2019. у 15.46 »
Да ли транскрибујемо називе брендова?
Исто тако да ли у ћириличном тексту пишемо као издавачку кућу Клет или Klett?
Хвала.
10
Интерпункција / Одг.: Угласти наводници
« Последња порука VPF 27. 05. 2019. у 00.21 »
Правопис из 1994. каже, у тачки 208:

Цитат: П94
Уобичајене се, у истом значењу, графичке варијације наводника: они могу бити ресичасти (двојни зарез на почетку, а двојни апостроф или изврнути двојни апостроф на крају навода) или угласти (у пракси нешто ређи):

Цитат
„Долап”, „Долап“ – »Долап«

За ове варијанте нема нормативне сметње, и обично се избор између њих препушта типографима, с тим што у истом издању треба да буду уједначени. Само се у дактилографији допушта писање двојног апострофа и на почетку навода (а не само на његовом крају). – У посебним службама употребљавају се и полунаводници, које треба писати као апостроф (тј. подигнути зарез) и на почетку и на крају навода, нпр:

Цитат
горе ’навише’ – горе ’лошије’

Тамо где даје примере (осим примера који служе да прикажу алтернативе), као и у другим деловима где иначе у сопственом основном тексту користи наводнике, то су ресичасти с изврнутим двојним апострофом („“).



Правопис из 2011. уопште не спомиње ништа од овога. Унутар тачке 168 директно прелази с мисли која је у П94 претходила овом делу на ону која му следи.

У својим примерима и иначе у свом основном тексту доследно користи облик с ресицама на доле („”).



П94 у тачки 211 даје и нека правила за употребу полунаводника (код навода унутар навода, и као „блажи вид издвајања“).

П11 у тачки 168(5) даје слична правила (нешто строжа, с мање алтернативних могућности) али пошто он није дотле увео појам полунаводника, благо мења формулацију:

Цитат: П94
Полунаводници се пишу као варијанта наводника у посебним приликама.
у:
Цитат: П11
Полунаводници [’…’] варијанта су наводника и пишу се по следећим правилима.

Ово се може протумачити као изричито прецизирање типографског облика полунаводника, слично П94 а супротно од тог како П11 не прецизира наводнике.

(Реци ако ти треба цео текст ове тачке, да не прекуцавам без’зе.)



П94 у истој тој тачки 211 даје још једно средство, на које сам потпуно био заборавио:

Цитат: П94
У издвајању епске поезије каткад се, ради боље уочљивости, за ужи навод удвајају наводници, нпр. (у препеву Илијаде):
Цитат
»… и да се каже »»Тај је честитији много од оца!««… а радосна биће му мати!«

(Претпостављам да су угласти наводници овде употребљени јер је дат стваран пример из неког конкретног издања.)

П11 каже исту ствар, али је као „сасвим специфичне случајеве“ смешта у напомену, и опет користи „” наводнике и за спољашње и за удвојене унутрашње.



Hvala ti na ekspeditivnom i detaljnom odgovoru!  [fsmile] Ja u svojim tekstovima, u svrhu navođenja, najčešće koristim italik slova, pošto retko citiram cele rečenice. A i kad ima dosta navođenja, onda mi navodnici vizuelno preopterete tekst, te iz tog razloga postupam kao što navedoh.

Нема на чему! :)

Овакво избегавање наводника употребом курзива или других варијација слога Правопис изричито аминује (т. 168(2) у П11). Роберт Брингхерст би се сложио с твојим избором :).

Правопис спомиње и могућност да навод уопште не буде визуелно обележен ако га вербални контекст јасно представља као туђе речи. Друга традиционална типографска решења нису изричито наведена, али су подржана широком формулацијом „цитирани текст на неки други начин јасно издвојен као туђ, преузет“.

A kakav je situacija sa podnavodnicima? Kako se oni pravilno obeležavaju? (To sam, već, zaboravila! [kuku]) Oba gore ili jedan dole, drugi gore?

Ето, изгледа да се прихватају само оба горе (с ресицама на доле, као апострофи) мада би неко коме је стало могао поставити аргумент да П11 можда ни овде не инсистира на тачном графичком облику.

За ово не знам шта се историјски користило.

П94 је давао и благу препоруку да се потраже нека друга решења за поднавођење, и изражавао толеранцију према типографској сналажљивости „ако се сачува јасност и прегледност“. П11 се уздржава од улажења у такве финесе.
Странице: [1] 2 ... 10