Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Језик је огледало душе / Одг.: Играчница
« Последња порука Father Jape 7. 08. 2020. у 19.48 »
[srce] Што сам то волео, додуше на MAME32.

Jedan od likova je bio Mess O. što je skraćeno od Mess O’Bradovich.  :D A evo sad gledam, izgleda da on nije u izvornom stripu i crtaću, već je dodat za potrebe igre.
2
Језик је огледало душе / Одг.: Играчница
« Последња порука Rancher 7. 08. 2020. у 18.53 »
(sa npr. Cadillacs and Dinosaurs)
[srce] Што сам то волео, додуше на MAME32. Аркадâ се слабо сећам, осим можда Спајдермена и неког лудачког баскета (мислим да је NBA Hangtime).

neki su ih zvali i fliperi, dakle i prave flipere i te aparate sa jednom igrom
Аха, то је разлог зашто је флиперана проширила значење да обухвати и аркаде.

igraonica sa aparatima
Не свиђа ми се то апарат јер ме одмах асоцира на кућне апарате, али видим да на КП има много више резултата за апарате него аутомате под категоријом Опрема за игре на срећу.

arkada (u jednini; mada bih proverio da li se zapravo ovo koristi u tom značenju)
Речено ми је да се користило, не знам за сад. Не свиђа ми се јер се значење преплиће с аркадним аутоматом. Видим да је на португалском исто флиперана. :D
3
Језик је огледало душе / Одг.: Играчница
« Последња порука Father Jape 7. 08. 2020. у 18.05 »
А како се ово звало? Мислим исто играоница или флиперана, а нашао сам и жаргонски бувара. :D Како би нпр. назвао тај чланак? Аутомат-клуб је резервисан за играчнице са аутоматима за коцкање / игре на срећу. Аутомат-сала? Салон забаве се, мислим, односи на локале са билијарима, пикадом, стоним тенисом, стоним фудбалом и сл., мада могуће да су и то играонице. Или клубови, ако су специјализовани (билијар-клуб, пикадо-клуб…).

Pa, prvobitno, kao baš mali, arcade machines (sa npr. Cadillacs and Dinosaurs) sam prosto zvao automati (možda sam to čuo od majke?), i onda je bilo hoću na automate (dakle sam prostor sa njima mi nije imao neko ime, mada jesam čuo fliperana); neki su ih zvali i fliperi, dakle i prave flipere i te aparate sa jednom igrom.
E, a nešto kasnije sam, mislim, prešao na arkа́de, dakle idemo na arkade itd. Opet, nisam siguran da sam koristio neko ime za tu ustanovu, osim ono gde su arkade eventualno.  ::)

A šte se tiče kako bih danas kao odrastao preveo naslov članka… pa, raspitao bih se malo. ::) Došli bi u obzir i igraonica, igraonica sa aparatima, arkada (u jednini; mada bih proverio da li se zapravo ovo koristi u tom značenju), salon sa aparatima za igru itd.
4
Језик је огледало душе / Одг.: Играчница
« Последња порука Rancher 7. 08. 2020. у 17.42 »
Devedesetih i početkom dvehiljaditih redovno su pominjane igraonice, i to, ako se dobro sećam, pre svega za mesta koja su nudila više opcija za video-igre (dakle i arkadne aparate i konzole, npr. ili i konzole i PC itsl.);
А како се ово звало? Мислим исто играоница или флиперана, а нашао сам и жаргонски бувара. :D Како би нпр. назвао тај чланак? Аутомат-клуб је резервисан за играчнице са аутоматима за коцкање / игре на срећу. Аутомат-сала? Салон забаве се, мислим, односи на локале са билијарима, пикадом, стоним тенисом, стоним фудбалом и сл., мада могуће да су и то играонице. Или клубови, ако су специјализовани (билијар-клуб, пикадо-клуб…).

mada mislim da smo koristili taj termin i za mesta koja su samo imala umrežene PC-jeve, ako su prvenstveno bili namenjeni za igranje, a ne npr. za internet kafee
Да, често сам ишао у једну такву играоницу илити одмила играону. Видим да се данас, ако су специјализоване, испред додаје PC, PS и сл.

Што се тиче играчнице у Закону, вероватно су том речју мислили да обухвате све објекте за игре на срећу (коцкарнице, кладионице, аутомат-клубове; на енгл. gaming establishment). Мада речници не дају: у Правописном се са те одреднице упућује на коцкарница, РСАНУ даје коцкарница као синоним, а ХЈП нуди мало померено значење (просторија за игре на срећу напрема место).
5
Језик је огледало душе / Одг.: Играчница
« Последња порука Father Jape 7. 08. 2020. у 10.03 »
Devedesetih i početkom dvehiljaditih redovno su pominjane igraonice, i to, ako se dobro sećam, pre svega za mesta koja su nudila više opcija za video-igre (dakle i arkadne aparate i konzole, npr. ili i konzole i PC itsl.); mada mislim da smo koristili taj termin i za mesta koja su samo imala umrežene PC-jeve, ako su prvenstveno bili namenjeni za igranje, a ne npr. za internet kafee (mesta koja su samo imala konzole su uglavnom bila SEGA klubovi odnosno Soni klubovi, mada su i njih možda nazivali igraonicama).

U svakom slučaju, u nekom od časopisa posvećenih igrama sam tada prvi put video reč igračnica, tamo gde su svi oko mene, a i većina ostalih časopisa, koristili igraonica. Naravno da mi je delovalo čudno i smešno.  ::)

I evo sad, više od 15 godina kasnije, ti je pominješ opet.  :D

U kontekstu kladionica i kockarnica je nikad nisam sreo, ali nije kao da mi je ta scena bliska.  [neznam]
6
Језик је огледало душе / Играчница
« Последња порука Rancher 7. 08. 2020. у 02.03 »
Видех малопре да се у Закону о играма на срећу користи реч играчница. Е, да сам јуче умро… Помислио сам да је неки новоговор, али видим да је има у РСАНУ. Јесте ли чули за њу и како вам звучи? Ако казино више асоцира на луксузне играчнице, којих код нас баш и нема, океј, али шта фали коцкарници? Или ми нешто промиче?

Такође, видех на Евровоку и на хрватској википедији реч игротека за toy library. То ми је симпа. ::) Премда је нема у речницима; у медијима се користи библиотека играчака.
7
Превођење / Одг.: Voice-over artist
« Последња порука Rancher 6. 08. 2020. у 20.48 »
У праву си, користи се и у значењу синхронизација, мада сам ја углавном слушао без префикса. Тек сад видим да „Речник новијих англицизама” заправо само то значење и наводи:

Цитат: Речник новијих англицизама, стр. 61
dabovanje, -a s /dȁbovānje/
[od eng. dub]
snimanje prevedenog dijaloga za neki film ili televizijsku emisiju kod koga glumci nastoje da svoj govor usklade s pokretima usana izvornih glumaca; = nadsinhronizacija, =nahsinhronizacija
… snimiti sedam epizoda u trajanju od pola sata, s dobrim prevodom i dabovanjem.ŠT

Оно моје би технички требало да буде тако, али не знам какво је стварно стање у језику. Нашао сам ово (мрзи ме још да гуглам):

Da li je teško raditi "nahovanje", naknadno snimati zvuk?
- Nije teško, pogotovo kada imaš iskustva u sinhronizaciji crtaća. Ovo danas smo radili za seriju "Grupa", bila je to samo sinhronizacija nekih scena. Kozmetičke stvari su bile u pitanju, sitne korekcije, nešto što mikrofon nije mogao da isprati, na primer, neko dahtanje, uzdah…
8
Превођење / Одг.: Voice-over artist
« Последња порука Father Jape 6. 08. 2020. у 20.29 »

Нахсинхронизација, надсинхронизација или жаргонски наховање је накнадна синхронизација, која се користи у случајевима када је нешто пропуштено (дахтање, уздаси и сл.) или је квалитет звука лош. На енглеском је то Automated Dialog Replacement (ADR) илити post-sync.

Hmmmm… ja sam viđao da se ovo koristi za ono što si opisao pod dubbing odnosno revoicing (mada ovaj potonji prvi put vidim, u svakodnevnom jeziku je to uvek dubbing). I to ne samo od laika, nego i od bar jedne osobe iz filmske struke.
9
Превођење / Одг.: Voice-over artist
« Последња порука Rancher 6. 08. 2020. у 20.20 »
Na primer, kod voice-over-a se izvorni glas, recimo na engleskom, stišava ali se i dalje čuje u pozadini. Prevod tog teksta ne mora da bude iste dužine i onaj ko pozajmljuje glas ne mora da glumi emocije, zato što su to često intervjui ili dokumentarne emisije.
Да, ово се зове voice-over translation. У Русији се нпр. и даље користи (прим. прев. ванкадровски превод), а код нас се с том праксом престало почетком 2000-их (сви се сећамо старих цртаћа са Николом Симићем и екипом).

Само voice-over би била нарација, али када наратор није видљив. Формалног превода нема, већ се углавном користи војс-овер (примери). Жаргонски постоји глас оф1 илити глас у офу. Идејни преводи: нанесени, ванпризорни глас2, глас ван кадра.

Како бисмо „I’m doing a voice over”? „Снимам глас наратора / глас оф”? Климаво, али видим да се ово друго користи на многим википедијама.

Lip-sync je ono što se kod nas zove sinhronizacija. Kad kažemo da, recimo, Mađari ili Italijani nemaju titlove već sinhronizuju filmove, ono što rade zove se lip-syncing.
Пре бих рекао да је то dubbing. У филму се под тим подразумева миксовање, па уместо тог израза користе revoicing. Код нас је све то синхронизација или, ретко, дублирање (гласа)3.

Липсинк је поступак синхронизације звука са уснама ликова, не и сама синхронизација. То је ужи појам. Користи се и за време синхронизације (док глумац снима глас) и након ње, када се аудио-записи накнадно сређују у монтажи.



Нахсинхронизација, надсинхронизација или жаргонски наховање је накнадна синхронизација, која се користи у случајевима када је нешто пропуштено (дахтање, уздаси и сл.) или је квалитет звука лош. На енглеском је то Automated Dialog Replacement (ADR) илити post-sync.

Што се тиче оригиналног питања, мислим да нема потребе правити дистинкцију између voice actor и voice-over artist. Код нас су то све гласовни глумци или синхронизатори. Ако је баш потребно разграничити их, могло би војс-овер (гласовни) глумци.

1. Филмски и ТВ речник, стр. 216
2. Филмски лексикон
3. HJP; Филмски и ТВ речник, стр. 59
10
Превођење / Одг.: Voice-over artist
« Последња порука Гардош 6. 08. 2020. у 13.33 »
Naleteh na ovu temu tražeći srpsku varijantu za voice-over.

Imam iskustva sa sinhronizacijom filmova različite dužine. Nisam siguran da je sinhronizator odgovarajuće rešenje za voice-over zato što može lako da se poveže sa lip-sync-om, a tu je razlika ogromna.

Na primer, kod voice-over-a se izvorni glas, recimo na engleskom, stišava ali se i dalje čuje u pozadini. Prevod tog teksta ne mora da bude iste dužine i onaj ko pozajmljuje glas ne mora da glumi emocije, zato što su to često intervjui ili dokumentarne emisije.

Lip-sync je ono što se kod nas zove sinhronizacija. Kad kažemo da, recimo, Mađari ili Italijani nemaju titlove već sinhronizuju filmove, ono što rade zove se lip-syncing.

Kad je reč o prevođenju scenarija da bi se jedan film sinhronizovao, to je izuzetno težak posao. Glumac ne samo da mora da počne i da prestane da priča kada i glumac na platnu, već se tu gađaju i usne. Na primer, ako je glumac završio reč nekim samoglasnikom, onaj ko pozajmljuje glas bi trebalo da ako je ikako moguće uradi isto tako da gledacu to ne odvraća pažnju. To su stvari o kojima se vodi računa tokom prevođenja. Prevodilac tada prenosi smisao, ne prevodi reč za reč, što znači da će se desiti da ovaj „naš“ kaže nešto drugo, ali što je u duhu tog filma i onog što se vidi na platnu. Da ne pričamo o emocijama. Ako se radi kako treba, onda se od onog ko pozajmljuje glas očekuje maltene isto što i od glumca.

Sve u svemu, mislim da se kod nas pod sinhronizacijom podrazumeva lip syncing. Recimo ono što je rađeno u Pingvinima sa Madagaskara zapravo je sinhronizacija. S druge strane, ono kod Duška Dugouška, Patka Dače i ostalih, što su radili Nikola Simić i kompanija zapravo je voice-over, jer se engleski čuje u pozadini.

Dakle, možda ta varijanta sa glasovnim glumcem nije loša, mada je pitanje da li bi iko isprva razumeo na šta se tačno misli. Ako je u pitanju prevođenje nekog materijala gde mora da se prevede izraz voice-over, ja bih recimo na prvom mestu u tekstu met’o glasovni glumac (voice-over), a dalje bih ostavljao samo glasovnog glumca jer smo čitaocu već rekli gore šta podrazumevamo pod tim.

Eto raspisah se ja bezveze… al’ ne zamerite, ipak je izolacija. Možda nekom i bude značilo.  [pardon]
Странице: [1] 2 ... 10