Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1

Знаш ли, је ли употреба средњег рода (Бубала) такође из неког дијалекта или књишки конструкт?

Не знам заиста. Уочио сам да у Војводини у говору неки људи користе и такав облик, али не бих рекао да се ради о локализму, већ пре о "сналажењу". Вероватно је у питању лични доживљај конкретног презимена са завршетком на -о као именице мушког или женског рода. Свако ће без грешке за презмена која се завршавају на сугласник, множину градити као код именица мушког рода, дакле са завршетком на -и, док ће за она која се завршавају на -а претпоставити женски род, па у множини додавати наставак -е. Тако ће бити увек Круљ/Круљи и Марчета/Марчете. Али код ових презимена са завршетком на -о, што је у нашем језику углавном завршетак карактеристичан за именице средњег рода, људи изгледа интуитивно "нагађају" род именице, па се у складу са њим сналазе са одговарајућим наставцима. Ако бих даље претпостављао, могао бих замислити да избор облика множине можда има везе и са мање или више наглашеном патријархалном средином у неким крајевима. У Херцегеговини се презиме, као име породице, идентификује кроз мушкарца, "главу куће", па је онда вероватно по некој логици Тај Бетегало и Ти Бетегали.
2
Добро дошао!

Ја не знам да су се нормативисти бавили тиме. Углавном су тема лична имена на : Јово – од Јова и од Јове. Утолико ми је логичније да те двосложне варијанте налик на имена (Рашо, Ного, Ђого) буду у женском роду множине (Раше, Ноге, Ђоге), ако се тако већ користи, посебно због незгода око спровођења сибиларизације (Ноги или Нози?).

За ова вишесложна на -ало/-ило не знам шта бих рекао. Заједничке именице као мазало, које углавном могу бити и мушког и средњег рода, у множини су, према једнотомном Речнику српскога језика, само у средњем (мазала). Међутим, то се не мора обавезно односити и на презимена. Између мушког и женског (Бубали и Бубале) систему би ближе било оно прво. Знаш ли, је ли употреба средњег рода (Бубала) такође из неког дијалекта или књишки конструкт?
3
Поздрављам све чланове Форума као нови члан.

Већ дуже време не успевам да дођем до одговора на питање како се у множини по падежима мењају наша презимена са завршетком на слово "о". Прецизније, занима ме како се гради номинатив множине код ових презимена и постоји ли ту неко правило?  Примери таквих презимена су Бубало, Бундало, Гатало, Ного, Шкоро и слична, а често се јављају у Херцеговини и, у опште, код прекодринских Срба. Код наших старијих етнографа, ученика Цвијића, попут Јевта Дедијера који је обрадио породице у Херцеговини, ова презимена се у номинативу множине увек наводе са завршетком на "". Тако имамо Бубало/Бубали, Чабрило/Чабрили, Спаравало/Спаравали и слично. Овакви изговори се и данас могу чути у Херцеговини, али све чешће се чује облик који доминира у Крајини: Бубале, Чабриле, Спаравале… Ипак, данас вероватно нико не би користио облик множине Ноги за презиме Ного, већ сви говоре Ноге. Код ових презимена се такође среће грађење номинатива плурала додавањем наставка "", па су онда Бубала, Спаравала, Бундала и слично.

Постоји ли уопште неко језичко правило за овај случај? 
4
Прозодија / Одг.: Бијела
« Последња порука J o e 28. 10. 2020. у 18.57 »
Да, само је Вуково класично и̏је, ијѐ (за е̑, е́), док је овде двосложно али с дугим другим слогом и̏је̄, ије́. Ја чак мислим, а то и Дешић нпр. предлаже за књижевни језик, да је по тим дијалектима најчешће мешано, и̏је, (и)је́.
5
Прозодија / Одг.: Бијела
« Последња порука Duja 28. 10. 2020. у 09.27 »
U većem delu ijekavskog područja dugi jat je jednosložan, tako da je izgovor određenog roda zapravo bjȇlā. (Takav je i moj, a ja potičem iz severne Bosne).

Međutim, u istočnoj Hercegovini, Crnoj Gori i zapadnoj Srbiji (dok je još bila ijekavska) izgovor je dvosložni, a takav je i normiran jer je takav bio i Vukov.  U tom sistemu, dugosilazni jat se zaista realizuje kao ȉjē.
6
Прозодија / Одг.: Бијела
« Последња порука Father Jape 26. 10. 2020. у 19.01 »
Da, da, tako je. Nego u prvom nije dugosilazni, a kad je već kratkosilazni možda bi se očekivao kratkouzlazni u drugom obliku, ali nije nego je baš ovako.
7
Прозодија / Бијела
« Последња порука Duja 26. 10. 2020. у 13.34 »
Samo sam hteo da kažem da sam kod molera iz Bileće primetio da kaže би̏је̄ла̄ ali бије́ла.
Pa da, prvo je određeni a drugo neodređeni vid. Ili nešto ne razumem?
8
Правопис / Одг.: Промјењива или промјенљива
« Последња порука Father Jape 25. 10. 2020. у 17.00 »
Nisam uspeo da nađem prikladniju temu, pa ako je se setite, premestite.

Samo sam hteo da kažem da sam kod molera iz Bileće primetio da kaže би̏је̄ла̄ ali бије́ла.
9
Превођење / подзаступљено
« Последња порука Соња 25. 10. 2020. у 08.27 »
У тексту на којем радим - преводу са енглеског - за under-represented (групације, врсте и сл.) стоји "подзаступљени". По нету видим да се користи, али не знам да ли је правилно.
10
Meni je bogme ta ruska i slikovitija i daleko tačnija od te naše grozomorne. Nisam ljubitelj političke korektnosti, ali ovo je jedan od izraza koji vredi izbaciti iz javne upotrebe.
Странице: [1] 2 ... 10