Српски језички атеље

Српски језички атеље => Правопис => Тему започео: Зоран Ђорђевић у 15. 01. 2011. у 22.10

Наслов: Чему служи правопис?
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 15. 01. 2011. у 22.10
Моја омиљена тема је: „Чему служи правопис?“ А омиљено питање: Шта ако не пишем по правопису?

Читајући малопре један часопис, наишао сам на овакав коментар једног читаоца (садржина је небитна у овом случају):

ako bi se pitao antonic, dss, i nspm srbija bi danas bila u odlicnim odnosima sa rusijom i kinom a imala bi za protivnika eu i usa bravo samo problem je u tome da se srbija geografski nalazi u evropi a ne u aziji, laksi problem za evropu je da srbiju unisti nego da je prepusti rusiji ili kini to bi valjda trebali svi da razumeju u srbiji posle ovoliko jednostavnih poruka (poslednji ratovi).Moj savet za gospodina antonica i njegovim istomisljenicima je biraj evropa ili azija zivot ili smrt belo ili crno .gospodine antonicu ako nekome alternativu pokazujete onda im iskreno kazite u cemu je stvar kazite jednostavno ako zelimo u evropu moramo da radimo ako zelimo u aziju moramo da umremo i to je to sredine nema.
srbija kao i sve bivse sfrj republike mora da se prilagodi novim uslovima i tacka

Човек је рекао оно што је хтео, а ми смо разумели. Није написано по правопису. Па шта?

Ко је, заправо, дужан да се придржава правописа?
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Шоми у 15. 01. 2011. у 22.30
Нико. Али неко ко држи до себе, до понашања, облачења, изгледа, опхођења, говора, језика…, држаће се и правописа. Не мора свако бити члан САНУ да би био писмен, нити мора знати шта је депрефиксација, али упамитити неколико смерница и неговати добар изговор свакако није велики ментални напор. Тако ће бити више поштован у друштву него неко ко носи прљаве ципеле, заудара, фрља се с падежи или с краткосилазним нагласком на првом слогу у све и једној речи.

Не прихватам изговор да је неко сувише лењ да инсталира нашу тастатуру и научи да куца њоме, припази на основну интерпункцију — тачку и зарез, мало и велико слово и томе слично. То ми је у равни с тиме да исти носи пелене за одрасле јер га мрзи да устане до тоалета да обави основне физиолошке потребе.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 15. 01. 2011. у 22.33
Pa sad… Buntovnik (bez razloga) svakako može pisati kako mu se prohte, ali pravopis (u bilo kom jeziku) nije izmišljen da bi se sad neko maltretirao ili isterivao svoje, nego da bi se ljudi jednostavno, razumeli između sebe. Vi sigurno znate za onu čuvenu anegdotu gde život ili smrt zavise od jednog zareza (ubiti ne ostaviti u životu). Naravno, u svakodnevnim pisanijama, nije uvek ovako tragično, ali od poštovanja određenih smernica zavisi kako će se tekst razumeti. Taj tekst koji ste naveli, razume se, ali uz poteškoće, jer, iako se razume osnovna poruka, ne razume se onaj podsmisao koji svaka pisana poruka u sebi može nositi, a koja se dočarava u razgovoru bojom, tonom glasa, stankama u govoru, i sl. a u pisanju — pravopisom.

Sad, ako neko napiše ime malim slovom, ok, nama, nejtivsima, nije teško shvatiti da se radi o prezimenu, ali šta sa strancima? Ili nekim prezimenima koja se ne završavaju na ić? Suština priče jeste da iako ponekad nije neophodan, jeste potreban da bismo se pravilno razumeli. Ovde neću dodavati argumente tipa: nivo obrazovanosti i sl. jer to su već stvari koje je dobro imati, ali nije presudno za stvarni život.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 15. 01. 2011. у 22.35
Koje dužan da se pridržava pravopisa? Pa svako ko želi da bude shvaćen kako treba. Takođe, svako ko radi u medijima, kao i svako ko napiše bilo šta što se objavljuje a ŠNM kupuju. Osim ako je nepoštovanje pravopisnih pravila svojevrstan deo umetničkog izražaja. Ali, to se već vidi na samom početku. Jedno je zbirka pesama, a sasvim drugo npr. priručnik iz geologije. Ko je dužan tu da se pridržava pravopisa, mislim da je savršeno jasno.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 15. 01. 2011. у 22.56
Нико. Али неко ко држи до себе, до понашања, облачења, изгледа, опхођења, говора, језика…, држаће се и правописа. Не мора свако бити члан САНУ да би био писмен, нити мора знати шта је депрефиксација, али упамитити неколико смерница и неговати добар изговор свакако није велики ментални напор. Тако ће бити више поштован у друштву него неко ко носи прљаве ципеле, заудара, фрља се с падежи или с краткосилазним нагласком на првом слогу у све и једној речи.

Не прихватам изговор да је неко сувише лењ да инсталира нашу тастатуру и научи да куца њоме, припази на основну интерпункцију — тачку и зарез, мало и велико слово и томе слично. То ми је у равни с тиме да исти носи пелене за одрасле јер га мрзи да устане до тоалета да обави основне физиолошке потребе.

 За мене је писање по правопису питање личне сујете. Као што за одлазак у позориште или на пословни састанак нећу обући тегет сако и хавајску кошуљу.
   Иначе, немам никакве практичне користи од писања по правопису. Још сам навукао на себе гнев свих секретарица у фирми кад почнем да им исправљам писма. Нарочито кад пишу прво презиме па име. Једина ми је сатисфакција што углавном мене питају (кад их то интересује или се споре) како се шта правилно пише. Једино ја имам правопис на столу.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Đorđe у 15. 01. 2011. у 23.38
Svi ste u pravu. [osmeh]

Na prvom mestu Bruni — primarni oblik jezika jeste govorenje. Urođeno nam je da se sporazumevamo govorom, i tokom svoje evolucije usavršili smo u potpunosti metode sporazumevanja govorenjem. Međutim, s razvojem civilizacije došlo je i pisanje. Jedina mahana govorenja, ali ironično — baš ona najteža kada je komunikacija u pitanju, jeste to što je govor ograničen na to da se pošiljalac i primalac poruke nalaze u isto vreme na istom mestu. (Danas, međutim, s razvojem tehnike, ni to ograničenje više ne postoji, pa će u budućnosti verovatno govorenje postati i neograničeno.) Problem s kojim se razvoj civilizacije susreo, prije ovoga današnjeg razvitka tehnike dakako, bio je taj kako prenijeti jezičku poruku na veću razdaljinu, i za duže vreme; jer je to bilo presudno potrebno sve modernijem funkcioniranju ljudskog društva. Tako je nastalo pisanje. Ali pismo je sasvim drugi medij nego što je to govorenje, i ono ima svojih ograničenja. Pravopis je, upravo, jedan od načina da se ta ograničenja i nedostaci pisanja, za potrebe neometane i ispravne komunikacije, otklone. Dakle, Bruni je to super objasnila.

Ali ima pravo i Šomi kada opaža i tu socijalnu konotaciju pravopisa. Govorenje nam je, znači, urođeno i za to smo svi sposobni, ali pisanje nije. Ono se mora naučiti; ono je, dakle, veština, zanat koji se uči. Mnogi i ne nauče. Pošto je tako, u društvu je i pisanje, kao i svaka druga veština, postalo s jedne strane i stvar prestiža. Tako je i pravopis, koji makar i u najprimitivnijoj formi ipak uvek obavezno ide uz pisanje, postao stvar društvenog prestiža. Zato se ljudi i upinju da budu što „pismeniji“.

Međutim, Zoranova je poanta najpronicljivija — a šta je to što određuje taj „stepen pismenosti“, i zašto to baš mora biti tako? Okej, elementarna pismenost nam je neophodna da bismo uopšte pisali (pa i taj u Zoranovom primeru, recimo, ipak odvaja reči belinama, što je opet neka, makar rudimentirana, vrsta pravopisa), ali sve te nijanse — veliko i malo slovo, zarezi i tačke-zarezi, crte i crtice — je li sve to toliko bitno? Pa nije, naravno; očigledno je (kao u Zoranovu primeru) elementarna komunikacija moguća i bez svega toga. Ali samo elementarna. Nešto suptilnije (kao u Bruninom primeru sa onom čuvenom anegdotom o rečima grčke proročice) neće se moći napisati bez tih pravopisnih nijansi. Za to su nam one, ipak, potrebne. Ali opasno je (što primećuje Zoran u vezi s gnevom sekretarica u svojoj firmi, a što je istakao Šomi) kada one postanu, upravo, sredstvo društvene podele, segregacije ili čak i represije. Kada postanu stvar prestiža i „klasnih borbi“. [namig] Ali jezik je uvek izuzetno podložan tome, i govoreni i pisani. Zato na to treba paziti, i protiv toga se boriti. Jezik je mač s dvije oštrice; kako govor, tako i pismo (i uz pismo i pravopis).

Nije, dakle, pravopis nužan svima. I ne treba ga ni nametati, — ići, recimo, po pijaci dokon pa ispravljati one kumice što prodaju sir, kako on, zaboga, nije „masan“ nego „mastan“. [roll] Ali ko piše, recimo, za novine, trebalo bi ipak da bude dobro obučen vladanju pravopisom, prije svega sa njegove pragmatične strane. [namig]
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: dan555 у 16. 01. 2011. у 01.52
Пар ствари ми је занимљиво.
Цитат
Problem s kojim se razvoj civilizacije susreo, prije ovoga današnjeg razvitka tehnike dakako, bio je taj kako prenijeti jezičku poruku na veću razdaljinu, i za duže vreme; jer je to bilo presudno potrebno sve modernijem funkcioniranju ljudskog društva. Tako je nastalo pisanje.
Да ли се под "језичка порука" подразумевају пописи пореских обвезника? Колико се сећам, тако је настало писмо — да би се знало ко колико треба да плати дажбина.

Цитат
Govorenje nam je, znači, urođeno i za to smo svi sposobni, ali pisanje nije. Ono se mora naučiti; ono je, dakle, veština, zanat koji se uči.
Овај, не бих рекао да нам је говорење урођено. И језик са мора учити (претпостављам да говорење подразумева знање језика). Негде сам прочитао да се способност учења језика губи после 12. године. Дакле, учи се, не рађамо се са знањем артикулисања гласова.

Мислим да сам негде већ писао да на СМФ-овом форуму има оних који напишу питање без поштовања правописа па је практично немогуће одгонетнути шта их мучи. Осим тога, напорно је читати неписмено написан текст.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Belopoljanski у 16. 01. 2011. у 02.14
Зоране, мени је веће упознавање са правописом само донело невоље. Исте такве. Ем што ми све више ствари смета, па људи само колутају очима када их и најобазривије опоменем да је нешто неправилно (а у питању није исправљање људи по пијаци, него људи који пишу и штампају текстове и чланке), улазим у сукобе са онима који „знају“ да је нешто што је правилно неправилно и обрнуто, а што је нагоре и сам правим исте такве грешке јер сам се довољно погордио тиме што знам нешто више од просека, а опет сам далеко од неког квалитетног и потпуног знања.

И, наравно, постидим се нечега што видим да сам написао раније, а неправилно.

Што се тиче оног цитата горе, то не бих критиковао. У питању је посебна норма која се зове „писање на интернету“. Писање по форумима, коментарима, Фејсбуку или на чату не подлеже строгој норми и ту сам видео људе који пишу беспрекорним, готово савршеним стилом уз савршено складне реченичне конструкције, правилно постављање интерпункције и одвајање пасуса размаком, а „осисаном латиницом“ и уз употребу искључиво малих слова. Одабрали су то као свој стил нет-комуникације, а сигурно не би тако писали у некој формалнијој прилици. Овај форум и ОДФ не рачунам, јер је овде тема језик.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: dan555 у 16. 01. 2011. у 03.01
За чет се слажем да је тешко, скоро немогуће, писати без грешака јер ту практично писмо служи као говор.
С друге стране, не налазим оправдање за (намерне) грешке у форумима. Ту нема журбе при писању.
Мислим да непоштовање правописа не би могло да се подведе под стил.
Наслов: Одг.: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Đorđe у 16. 01. 2011. у 16.32
Да ли се под "језичка порука" подразумевају пописи пореских обвезника? Колико се сећам, тако је настало писмо — да би се знало ко колико треба да плати дажбина.

Jeste. Različita pisma su nastala na različitim mestima (u različitim civilizacijama) u različita vremena. Ali uglavnom jest svugde presudan bio razvoj ekonomije (pa uz to i poreskog sistema ili sudstva i sl.). Pa kad se videlo da se tako mogu beležiti i druge informacije, onda su uz brojeve i slične stvari ljudi počeli beležiti i jezičke poruke.

Овај, не бих рекао да нам је говорење урођено. И језик са мора учити (претпостављам да говорење подразумева знање језика). Негде сам прочитао да се способност учења језика губи после 12. године. Дакле, учи се, не рађамо се са знањем артикулисања гласова.

Naprotiv, rađamo se s tim znanjem. Bebe počinju da artikulišu glasove već oko drugog meseca života. Do osmog meseca, već umeju da produkuju bilo koji glas bilo koga jezika na svetu. [osmeh] To se zove faza bablinga, i to je ono kada bebe igrajući se nešto same sa sobom pričaju, guguću, brbljaju, a roditelji pojma nemaju šta to znači. [mig] U stvari, bebe tako isprobavaju i uvežbavaju svoj govorni aparat. I tako negde do desetog meseca testiraju „odgovor“ sredine na to svoje blebetanje, i onda prosto izbace iz bablinga skoro sve one glasove i slogove koji nisu naišli na odgovor u sredini, tj. sve ono što nisu čule u povratnoj reakciji od roditelja, bake i deke, starije braće i sestara i sl.; a zadrže one glasove koji su u upotrebi u toj sredini, tj. već tad počinju da usvajaju taj jedan konkretan maternji jezik svoje sredine.

Maternji jezik se ne uči; njega deca usvajaju, a ne uče. Tu leži velika razlika. Pretpostavka je da nam je znanje jezika urođeno, dakle deca već imaju sve preduslove za usvajanje jezika. Onda samo, s tim znanjem, isprobavaju odgovor sredine, pa tako odbace sve ono čega nema u tome jednom konkretnom jeziku njihove sredine, a usvoje ono što jeste tu. Jer, svi ljudski jezici imaju jako sličnu strukturu. Varijacije koje postoje između različitih jezika zapravo su minimalne, sve osciluju u malom, bliskom prostoru oko jedne iste ose. Beba se rađa sa tim opštim znanjem o jeziku, dakle sa tim svim oscilacijama tu negde u njenom mozgu, a onda samo izvrši selekciju u skladu s odgovorom sredine — „aha, ovo može, a ovo ne može“. Zato beba može usvojiti bilo koji jezik — rodi se u Jugoslaviji, recimo, a ti je onda prebaciš na Kubu: usvojiće španski kao maternji jezik, sve kao da je i rođena tamo. Jer beba ima urođenu sposobnost da nauči bilo koji ljudski jezik. Ali ako već izvrši tu selekciju, ako već adaptira tu svoju sposobnost na jedan konkretan maternji jezik; npr. ova beba s Kube ako je u 15. godini vratiš ovamo; onda je već kasno — sada je njoj srpskohrvatski strani jezik koji mora učiti, i za koji ona više nema tu prirodnu sposobnost da ga savlada maltene bez ikakvog truda, kao što to rade bebe. Dete u roku od svega dve-tri godine usvoji maternji jezik. Gde se još bilo koji jezik, ako pretpostavimo da beba uči jezik sredine tako kao što odrasli ljudi uče strane jezike, može tako dobro naučiti za tako kratko vreme? Može jedino otud što beba ima urođenu sposobnost za usvajanje jezika.

To što se mogućnost za usvajanje jezika izgubi nakon određenog starosnog praga upravo je jedan od najjačih dokaza za to da je znanje jezika urođeno. Da se jezik uči, kao što se recimo pisanje uči, onda bi se mogao naučiti bilo kad u životu — kao što se i nepismena baba od šezdeset godina u šezdeset prvoj može opismeniti. [osmeh] Ali nije tako — mozak deteta, u kojem se nalazi to urođeno znanje jezika, s vremenom gubi neurone. Negde do 12. godine, u našem mozgu je već višestruko manje neurona nego što je bilo odmah po rođenju. S njima se, dakle, izgubi i to urođeno znanje jezika. Jedino ako je znanje jezika urođeno, dakle, možemo objasniti zašto deca nakon negde oko 12. godine, ako su celo detinjstvo dotad provela u izolaciji, više ne mogu u potpunosti, ili ne mogu uopšte, usvojiti jezik i kada ih vratiš u ljudsku sredinu. Ne mogu, jer su izgubila te urođene preduslove za usvajanje jezika s kojima su se bila rodila, a koji se jedino aktiviraju onda kada naiđu na jezički odgovor sredine u odgovarajućem vremenskom roku. Ako ne naiđu na odgovor sredine do nekog starosnog praga, onda je već prilika za usvajanje jezika izgubljena. To je, dakle, dokaz za to da je jezička sposobnost urođena ljudima — jer se ona aktivira samo onda kada naiđe na odgovor sredine u odgovarajućoj dobi, a čim je tako, onda mora, dakle, prvo imati nešto što će se aktivirati na poticaj sredine. Ako se dete drži u potpunoj izolaciji od drugih ljudi do negde oko 12. godine, pa se onda vrati među ljude; tada je poticaj sredine uglavnom uzaludan — možeš se truditi oko tog deteta koliko hoćeš, ono više ne može usvojiti jezik. Da se jezik uči, moglo bi ga i to dete naučiti, kao što može i dalje da nauči razne stvari, bez obzira na to što je bilo u izolaciji dvanaest godina. Ali ta tzv. „divlja deca“, koju su ljudi pronalazili kojekuda odrasle same u šumama nakon starosnog praga za usvajanje jezika (ili, nažalost, držane zatvorene i potpuno izolirane na tavanima i u podrumima kuća od strane svojih umobolnih roditelja), više uglavnom nikako nisu mogla da se nauče jeziku kada su bila vraćena u ljudsku zajednicu, bez obzira na sav trud i rad sa njima.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 16. 01. 2011. у 19.23
Đole, a da prebacimo ovo tvoje pisanije na sajt kao jezičku zanimilivost? Vrlo je zanimljuivo ovo što si napisao.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: dan555 у 16. 01. 2011. у 19.50
Хм, мало сам гуглао о настанку језика и усвајању код деце, и ово што је Ђорђе написао је само једна од теорија. Не може се узети као научна чињеница.

Видим да се разлукују усвајање и учење, па би било лепо да се разлика објасни.

Такође, чини ми се да има неких нелогичности. Рецимо:
Цитат
Pretpostavka je da nam je znanje jezika urođeno, dakle deca već imaju sve preduslove za usvajanje jezika.
Могуће да грешим, али овде се појам „знање“ користи помало непрецизно. Када се нешто зна, нема потребе ни усвајати ни учити то нешто. Да нам је знање језика урођено, проговорили бисмо сами од себе, чим нам се говорни апарат формира.

Пре ће бити ово:
Цитат
Može jedino otud što beba ima urođenu sposobnost za usvajanje jezika.
Способност да се нешто усвоји или научи није исто што и знање. Само је предуслов за стицање знања.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 16. 01. 2011. у 19.59
Mislim da se tu Đorđe odnosio na artikulaciju glasova, ne ni na kakav poseban jezik. Lepo je to objasnio sa onom bebom koja se rodi u Jugoslaviji pa je odnesu na Kubu. Dakle, urođeno nam je da artikulišemo glasove, a kako ćemo ih artikulisati, pitanje je sredine gde se nalazimo.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: dan555 у 16. 01. 2011. у 20.09
То није знање језика.
Цитат
Pretpostavka je da nam je znanje jezika urođeno, dakle deca već imaju sve preduslove za usvajanje jezika.
Урођена способност да артикулишемо гласове није спорна.

У овој реченици ми је нејасно како истовремено тврди да су нам урођени и знање језика и предуслови за усвајање. Ако нешто већ знамо чему усвајање тог знања?
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 16. 01. 2011. у 20.16
То није знање језика.
Цитат
Pretpostavka je da nam je znanje jezika urođeno, dakle deca već imaju sve preduslove za usvajanje jezika.
Урођена способност да артикулишемо гласове није спорна.

У овој реченици ми је нејасно како истовремено тврди да су нам урођени и знање језика и предуслови за усвајање. Ако нешто већ знамо чему усвајање тог знања?
Pa to ti kažem, mislim da je tu Đole mislio zapravo na artikulaciju. No, da sačekamo Đoleta, pa da vidimo da li sam u pravu ili grešim.  [namig]
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Đorđe у 16. 01. 2011. у 22.01
Nisam mislio samo na artikulisanje glasova, mislio sam na sve što čini strukturu jezika (dakle, i glasovi, ali i gramatika).

Možda se ne razumemo zbog različitog shvatanja pojma „jezik“. Kada kažem da je znanje jezika (ili jezička sposobnost, svejedno) urođeno, ne mislim na jezik u smislu „ovaj ili onaj pojedinačan jezik — engleski, ruski, turski, kineski“, i ne mislim na gotov jezik, sa svom leksikom i jednom konkretnom gramatikom i fonologijom i sl., već mislim na jezik u jednom opštijem značenju, jezik kao „čovečiji medij simboličke komunikacije kojim se pojmovi kodiraju gramatičkim sredstvima u zvukovne signale“. Ne kaže se, dakle, koja su to sad tačno gramatička sredstva i koji su to tačno zvučni signali, već samo da su to gramatička sredstva i da su to zvučni signali.

Dakle, urođeno nam je znanje toga kako se pojmovi kodiraju gramatičkim sredstvima u zvučne signale. Znači, dete ne mora, kada usvaja jezik, da „otkriva toplu vodu“, da nanovo smišlja gramatiku („uh, kako složiti ovo u rečenicu“) i da nanovo izmišlja glasove i slogove („hm, da vidim šta bi bilo kad bih vrh jezika stavio na alveole i vibrirao glasnicama“). To znanje nam je urođeno — dete se rađa već poznajući u principu gramatička sredstva i fonetiku ljudskog jezika (koja je i jedina moguća gramatika i fonetika; ne postoji nijedan jezik koji krši principe ove jedne jedine, jedine moguće, čovečije gramatike i fonetike; — i to je takođe jedan od dokaza za evolutivnu urođenost jezika u ljudskoj vrsti), a zatim „odgovor sredine“ prilagođava tome znanju, bez mnogo truda ga prosto maltene spontano „lepi“ na to već postojeće znanje i tako, zapravo, usvaja (a ne uči) jezik. Jedino što dete treba da uradi, to je da izvrši selekciju — da izabere onaj pojedinačan oblik ljudske gramatike i fonetike na koji nailazi u svojoj sredini; i da nauči konkretnu leksiku kojom se taj oblik jezika popunjava.

Na primer, zamislite ljudsku jezičnu komunikaciju kao neku fabriku koja proizvodi čarape. Sad, ona proizvodi razne čarape — neke su žute, neke su crvene, neke su zelene, neke su prugaste, neke su bez šare, neke su zimske, debele, a neke su letnje, kratke. Dakle, sve su čarape različite, ali su sve one opet — čarape kô čarape, sve imaju isti oblik i istu namenu. [osmeh] E, tako je i s jezicima: svi su naoko različiti, kao čarape različitih boja, ali su zapravo svi samo varijacije na jednu te istu temu, kao što su sve čarape — uvek svejedno čarape. E, beba se, u ovom primeru, znači, rađa sa znanjem kako se prave čarape uopšte, i jedino što radi jeste to što ga prilagođava proizvodnji jednih konkretnih čarapa, konkretno samo treba da nauči kako se, recimo, šiju čarape s prugama različitih boja (ako je to jezik njene sredine), a ne kako se šiju neke jednobojne žute ili zelene čarape. Ali ona već pozna u principu sâm proces šivenja čarapa; samo sad treba da izabere pravi konac, pravē bojē i pravē debljinē. [osmeh]

E, tako je i s jezikom.

Хм, мало сам гуглао о настанку језика и усвајању код деце, и ово што је Ђорђе написао је само једна од теорија. Не може се узети као научна чињеница.

Naravno da je samo jedna od teorija — postoje i lingvisti koji misle drugačije — ali je ova teorija najmogućnija od sviju teorija. Sve je u nauci teorija — činjenice nisu nauka, već su ono od čega nauka polazi kako bi na osnovu njih izgradila teoriju koja ih može što mogućnije objasniti. Smisao nauke jeste u tome da izgradi teoriju.

I teorija evolucije je samo teorija. Ali to ne znači da nije, zapravo, najmogućnije i najverovatnije objašnjenje života na Zemlji. [osmeh] Činjenice o životu na Zemlji ukazuju na to da je upravo takva teorija najverovatnija i najmogućnija. Tako i činjenice o jeziku, o njegovoj strukturi, o njegovom usvajanju kod dece i o njegovom mestu u ljudskom mozgu, ukazuju na to da je upravo ovakva teorija najverovatnija.

Jer, nije nam nijedna beba još rekla kako to ona tačno nauči da govori, tako da svakako ne možemo reći da je ovo naučna činjenica, već je teorija koju su lingvisti domislili, posmatrajući činjenice koje su im dostupne i pokušavajući da pronađu logičku vezu između njih. [namig]
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: dan555 у 16. 01. 2011. у 22.56
Hvala na iscrpnom odgovoru. [osmeh]

Kao laiku, ne deluje mi moguće da u genima imamo zapisanu tako složenu informaciju kao što je struktura jezika. Biće zanimljivo pronaći te gene ako ih ima.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Đorđe у 16. 01. 2011. у 23.04
Nažalost, nisu još pronađeni ti ključni geni u kojima je pohranjena jezička sposobnost (kada budu bili pronađeni, onda će oni i definitivno potvrditi tu teoriju), ali su genetičari svakim danom sve bliži.

http://news.nationalgeographic.com/news/2001/10/1004_TVlanguagegene.html
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 16. 01. 2011. у 23.27
Djole bje! Pa nemoj da me ignorises.…  (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=630.msg7068#msg7068)
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Đorđe у 17. 01. 2011. у 00.01
Ne znam, Bruni, slažem se da bi bilo dobro, ali ne ovako. [osmeh] Ovako nema ni koncepciju, ni glavu ni rep, ni uvod ni zaključak; jedino kad bih napisao ceo nov tekst, specijalno za tu namenu, pa da to onda stvarno koliko-toliko liči na nešto.

Ali to sigurno ne bih mogao pre sredine februara; sad sam prezauzet drugim stvarčicama. [namig]
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 17. 01. 2011. у 00.07
Ne znam, Bruni, slažem se da bi bilo dobro, ali ne ovako. [osmeh] Ovako nema ni koncepciju, ni glavu ni rep, ni uvod ni zaključak; jedino kad bih napisao ceo nov tekst, specijalno za tu namenu, pa da to onda stvarno koliko-toliko liči na nešto.

Ali to sigurno ne bih mogao pre sredine februara; sad sam prezauzet drugim stvarčicama. [namig]


Pa dobro. Kad budes mogao, al nemoj da zaboravis!  [osmeh2]
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 6. 02. 2011. у 19.49
Опет ја са коментарима читалаца апропо ове теме. Садржај текста је, наравно, небитан, не постављам га због тога.

nemoze se njima oprostiti ko ni nama za genocid
oni su tikoji su dozvolili naoruzavanja muslimana sa cijim oruzjem je poubijano na stotine srba iz takozvane demilitirizovane srebreniceje.svi oni koji su ucestovali u genocidu treba da odgovaraju a kako vidim svi srbi su na sudu to je nesporno i trebaju da budu.a sta su uzroci tome? lako je rak ostraniti ali pronaci uzroke da ne dodje do novog raka to je potpuna pravda. nemogu holandaji tj UN. imati dupli arsin. davati legitimno pravo jednome da ubija jos ga sponzorisu a drugoga kriviti i suditi za ista djela .. gde je ta pravda tu pravda nece biti zadovoljena dok se svi ne osude ..za sve od samog pocetka pa do oni koji su pocinili genocid.za radi pravde da se nebi ponovilo slicno. zato mislim da i ti holandjani tj UN treba odgovarati za srebrenicu ne za radi umanjivane zlocina od srba nego zbog pravde i obostranog poverenja da cemo u buducnosti svi biti ravnopravno tretirani.dobro holandjani znaju sta su radili i koliko su stete i zla prouzrokovali sa svojim duplim arsinom..netreba o tme suteti i bojati se pricati dok se istina ne istera na videlo nece biti poverenja na tim prostorima..samo jos jedan primer kosovo nazalost sve su ameri i evropljani dozvoljavali kosovarima da rade za radi ispunjena svoji ciljeva sve su znali a sutili su..kako da ja kao srbin verujem toj ev ropi i amerikancima kako…

То је био један од коментара на чланак: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/1558/Vikiliks+otkriva/836820/Srebrenica+mu%C4%8Di+Holan%C4%91ane.html, ако ми не верујете. Понављам да ни чланак ни коментари нису овде битни.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Stoundar у 6. 02. 2011. у 20.11
Цитат
Понављам да ни чланак ни коментари нису овде битни.

Nek Bruni ipak pripremi temu za Đorđa i B(j)elopoljanskog, za svaki slučaj.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 6. 02. 2011. у 20.23
Цитат
Понављам да ни чланак ни коментари нису овде битни.

Nek Bruni ipak pripremi temu za Đorđa i B(j)elopoljanskog, za svaki slučaj.
Ma pripremiću ja makaze… [yes] Politiku neću u moju butigu, što bi reko Boris Dvornik u Malom mistu (seća li se iko te serije?) :D

Zorane, lično smatram da nije dovoljno da se razumemo. Sve što napišemo samo daje joj jednu informaciju o nama. Bilo da se radi o idejama koje izlažemo, ili o načinu na koji te ideje prezentujemo, bilo da se radi o formi tog izlaganja. Forma bi bila pravopis (kao i gramatika, of kors), koja pismene izdvaja od manje pismenih i polupismenih. Neko može jako lepo govoriti, ali kad uzme to da zapiše, njegova nemarnost ili nepoznavanje pravopisa naruže ono lepo što je iskazao. Kako biste vi rekli, nije lepo. Taj tekst koji ste nalepili, jednostavno nije lep, iako se razume suština poruke. Lepše je s velikim slovima tamo gde treba da budu, lepše je sa zarezima, tačkama na svojim mestima, pravilno odvojenim i pravilno spojenim rečima itd.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 6. 02. 2011. у 21.14
Потпитање у овој теми би било: ко је дужан да се придржава правописа? Онај кога сам цитирао није, нисам ни ја, то је код мене питање личне сујете, ниси ни ти, али ко јесте. Ако није нико, чему онда толике књиге, толики стручњаци, толике расправе.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Đorđe у 6. 02. 2011. у 21.26
Ah, ovo je jedan poseban slučaj.

Postoje slučajevi kada forma zaista izgleda nebitna, pa se stvarno pitaš "čemu pravopis kad se razumemo i ovako". Na primer, pisanje velikog slova — to je samo puka konvencija i ništa više. Mogli bismo imati i alfabet koji ima samo jednu vrstu slova, dakle koji ne razlikuje uopšte mala i velika slova, i savršeno bismo se jednako sporazumevali u pismu bez problema. Naravno, to nije opravdanje i nije razlog sad da, recimo, batalimo sva velika slova, jer i ta konvencija opet sa svoje strane ima neku svoju redundantnu ulogu u cilju pospešivanja komunikacijske efikasnosti.

Ali ovaj slučaj je pak poseban. Ovde se, po mome, ne radi samo o toj i takvoj proizvoljnosti forme, koja je u vezi s temom ove naše diskusije. Već, međutim, ovakva zbrkana i proizvoljna forma toga komentara ukazuje na izvornu zbrku i proizvoljnost i s one druge strane medalje (s one mentalne strane). Jer autor je, očigledno, jedna psihotična ličnost. Pati od one psihoze koju su zapatili i mnogi drugi Jugoslaveni nakon ovih poslednjih ratova. I njemu je, dakle, zbrka u glavi, a otuda i zbrka u jeziku (jer znamo iz starijih diskusija koliko su psiha i jezik međusobno povezani, i uvek se jedno ogleda u drugome), a otuda i zbrka u formi kojom je taj jezik predstavljen (bilo govornoj, bilo pisanoj).

I to nije usamljen slučaj. Obratite pažnju na jezik naših ljudi koji pate od iste ove psihoze — bilo da su to političari krajnje desnice, bilo da je običan svet koji voli kafanski da raspreda o politici. I videćete da je to uvek jedan ovakav jezik. Jer se u njemu ogleda ta jedna matrica razmišljanja, jedan mentalni sklop i jedna psiha malčice izmeštena iz ležišta, koji se onda reflektuju i u načinu na koji se ta razmišljanja i ideje i prezentuju. To ste sigurno i sami iskustveno zapazili — nepogrešivo je lako prepoznati kada neko govori "na ćirilici". Prvi put da ga čuješ u životu, čim otvori usta — ti vidiš na kojoj je talasnoj dužini, a da ne mora uopšte da ti pomene Den Haag, Srebrenicu ili Kosovo, dovoljno je da prokomentira cene povrća na zelenoj pijaci ili gužvu u gradskom saobraćaju. Jer njihov jezik i njihov diskurs imaju neke stalne zajedničke odlike koje proizilaze iz stanja psihe govornika. Maltene kao da uvek jedna ista osoba govori.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 6. 02. 2011. у 21.37
Ђорђе, лепо сам рекао, двапут, да садржај текста није битан. Он пише као што говори, а говори као што мисли. А зашто мисли како мисли треба расправити на другом месту. Могао сам, вероватно, да нађем други пример, који има везе са спортом, има и таквих, али питање би опет било исто — ко мора да пише по правопису.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Duja у 6. 02. 2011. у 21.38
^^^ Bruni naoštri makaze… [kuku]
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Đorđe у 6. 02. 2011. у 21.48
Da, ali on piše kao što govori, a govori kao što misli, odnosno on piše kao što misli, odgovor je na pitanje zašto on tako piše. Znači da to što on tako piše nije pitanje svrhe pravopisa o kojoj smo počeli temu; to sam rekao. Već on tako piše zato što tako i misli. A pitanje svrhe pravopisa je drugo; i treba nam neki drugi primer za to, a ne ovaj.

Jer, njegova rečenica, recimo, "svi oni koji su ucestovali u genocidu treba da odgovaraju a kako vidim svi srbi su na sudu to je nesporno i trebaju da budu.a sta su uzroci tome?" nije primer za razmišljanje o tome čemu služi pravopis, pošto ona zapravo nije nepravopisna kao takva, nego je takva zbog nečeg drugog, a ne zbog njegovog (ne)pridržavanja pravopisa. Te je moje mišljenje, o čemu sam iznad pisao, samo to da takav komentar nije dobar primer za našu diskusiju jer je poseban slučaj, slučaj jedne sasvim drugačije vrste upotrebe jezika. Nego što je to normalan jezik, ali koji samo nije po pravopisu jer možda i ne mora biti. Ovo nije normalan jezik.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 6. 02. 2011. у 21.50
Đole, rekosmo nećemo o politici. Ne slažrm se s tobom. Nemaju samo srBski nacionalisti eskluzivno pravo na nepismenost, poremećen tok misli i sl. I obrnuto. Ima koliko hoćeš ljudi koji kako ti kažeš, kako otvore usta, pričaju ćirilicu, ali im je tok misli skladan i povezan, izlaganje razložno i logično i naravno, pravopisno i gramatički tačno. Takođe imaš i obrnuto: ljudi koji nisu ni nacionalisti ni ništa slično, jednostavno ne umeju drugačije da se izražavaju. Da, slažem se da u tom nepovezanom pisanju bez reda, verovatno ima neki mentalni problem (ne sad da je luda ili tako nešto, to bi već psiholozi umeli bolje da objasne), ali to nikako ne znači da se to dešava samo "ćiriličarima". Ja bih pre rekla da je u nekim slučajevima ovakvog pisanja u pitanju odsustvo razmišljanja, nego se piše prvo što ti padne na pamet, kao da govoriš, pa samim tim ne vodiš računa jer misliš da u stvari govoriš, pa zato i ne vodiš računa o tačkama, zarezima, velikim slovima i sl.

Zorane, već neko reče ranije, ko je obavezan da poštuje pravopis. Ljudi iz medija, oni što pišu knjige, ljudi iz uopšte javnog života, obrazovni kadar, bilo da se radi o osnbovnom, srednjem ili visokom obrazovanju, itd. Ljudi koji koriste pisanje u privatnoj komunikaciji nisu dužni i samo je na njima da li će pisati ili neće po pravopisu uz preuzimanje odgovornosti da ih drugi razumeju pogrešno, ili da ih protumače pogrešno (npr. neko ko je pismen i obično ne piše tako kad su zvanične stvari u pitanju, eto, ostavi komentar na nekom članku u toj formi čime rizikuje da ga drugi čitaoci proglase nepismenim).
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 6. 02. 2011. у 21.53


Jer, njegova rečenica, recimo, "svi oni koji su ucestovali u genocidu treba da odgovaraju a kako vidim svi srbi su na sudu to je nesporno i trebaju da budu.a sta su uzroci tome?" nije primer za razmišljanje o tome čemu služi pravopis, pošto ona zapravo nije nepravopisna kao takva, nego je takva zbog nečeg drugog, a ne zbog njegovog (ne)pridržavanja pravopisa.

Oćeš da kažeš da je nepravopisna zato što taj misli to što misli? Kaman, Đole, ne preteruj… :D

I kako nije nepismena? Pa nema ni veliko slovo, ni belinu iza tačke, ni ništa. Ja bih rekla da se radi o nekom ko je pisao prvo što mu padne na pamet, bez razmišljanja da te svoje misli uobliči.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Đorđe у 6. 02. 2011. у 21.57
Recimo, da imam rečenicu "Danas je lep i sunčan dan u Beogradu", i da je zapišem kao:

a) danas je lep i suncan dan u beo gradu

b) Danas je lep i sunčan dan u beogradu.

c) Danasje lepisunčan dan ubeogradu

e) i sl.;

… to bi bili primeri za razmišljanje o tome čemu služi pravopis i ko je dužan pridržavati se njega.

Ali kada imam rečenicu: "svi oni koji su ucestovali u genocidu treba da odgovaraju a kako vidim svi srbi su na sudu to je nesporno i trebaju da budu.a sta su uzroci tome", to je primer neke druge vrste i neki je sasvim drugačiji slučaj zašto je ona tako napisana, sastavljena i sl., koji nema veze sa samim pravopisom i (ne)pridržavanjem istoga, nego sa nekim drugim bubicama. Eto, to sam rekao, a nisam (neposredno) komentirao sâm sadržaj toga komentara.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Đorđe у 6. 02. 2011. у 22.00
Oćeš da kažeš da je nepravopisna zato što taj misli to što misli? Kaman, Đole, ne preteruj…

Hoću da kažem da je sastavljena tako kako je sastavljena, bez glave i repa, zato što je i misao autora bez glave i repa. I da beline i interpunkcije nema, i da velikog slova nema zato što ni autoru nema organizovane misli; a ne zato što je (što je nama ovde tema) sâm pravopis manje-više stvar konvencije pa da može u nekim slučajevima i ovako i onako, da može i s velikim slovom i bez njega. To jest:

Ja bih rekla da se radi o nekom ko je pisao prvo što mu padne na pamet, bez razmišljanja da te svoje misli uobliči.

Upravo.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 6. 02. 2011. у 22.02
Pa dobro, možda i nije najsrećniji primer, ali nije baš toliko neodgovarajući. Uostalom, ti primeri koje si ti napisao su da tako kažemo, veštački, a ovaj je živ uzorak nemarnog nepismenog pisanja. Jest da sadržina malo odvlači pažnju, ali na osnovu tog teksta se mogu takođe analizirat i drugi elementi koji nemaju veze s idejom koju njegova poruka nosi.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 6. 02. 2011. у 22.06
Oćeš da kažeš da je nepravopisna zato što taj misli to što misli? Kaman, Đole, ne preteruj…

Hoću da kažem da je sastavljena tako kako je sastavljena, bez glave i repa, zato što je i misao autora bez glave i repa. I da beline i interpunkcije nema, i da velikog slova nema zato što ni autoru nema organizovane misli; a ne zato što je (što je nama ovde tema) sâm pravopis manje-više stvar konvencije pa da može u nekim slučajevima i ovako i onako, da može i s velikim slovom i bez njega. To jest:

Ja bih rekla da se radi o nekom ko je pisao prvo što mu padne na pamet, bez razmišljanja da te svoje misli uobliči.

Upravo.

Ali, upravo je to tema ovde (hm, barem ja tako kapiram). Pisanje mimo pravopisnih pravila. Jedan od uzroka jeste upravo i ovo što smo oboje naveli, automatsko pisanje bez reda i razmišljanja. Ja mislim da je Zoranu z stvari i pala na pamet ideja da postavi ovu temu baš zato što je previše čitao komentare koje ljudi ostavljaju na internet novinama. Nažalost, malo ljudi uopšte razmišlja o pravopisu kad ostavlje komentare, bez obzira koje su političke orijentacije.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Đorđe у 6. 02. 2011. у 22.08
Ali to ti kažem — nije ovo primer nemarnog pisanja. Nemarno pisanje je normalan jezik koji samo što nije po pravopisu; recimo kada bismo se mi dopisivali isto ovako kao što se sad dopisujemo, samo kad bismo sve jednako pisali malim slovima, kao na internetu što se piše po četovima i sličnom.

Ali ovo nije normalan jezik, pa da kažeš — to je to, samo što je nemarno pisao. Ma nije on samo nemarno pisao pa je to zato ispalo tako, nego nije ni umeo da napiše drugačije nego što je umeo da osmisli ono što je hteo da kaže. Uzrok njegovog pisanja ne leži u nemarnosti, nego u psiSi. ;)
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 6. 02. 2011. у 22.10
Pa da. To sam i ja rekla. Ima raznih razloga zašto neko piše tako. Neko je nepismen, neko je nemaran, a neko jednostavno ne ume da sredi misli.  :D
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 6. 02. 2011. у 22.11
Zorane, već neko reče ranije, ko je obavezan da poštuje pravopis. Ljudi iz medija, oni što pišu knjige, ljudi iz uopšte javnog života, obrazovni kadar, bilo da se radi o osnbovnom, srednjem ili visokom obrazovanju, itd. Ljudi koji koriste pisanje u privatnoj komunikaciji nisu dužni i samo je na njima da li će pisati ili neće po pravopisu uz preuzimanje odgovornosti da ih drugi razumeju pogrešno, ili da ih protumače pogrešno (npr. neko ko je pismen i obično ne piše tako kad su zvanične stvari u pitanju, eto, ostavi komentar na nekom članku u toj formi čime rizikuje da ga drugi čitaoci proglase nepismenim).

Зависи и од тога коме је намењено писаније. Ако се неком момку или девојци посрећи па има шансе да се запосли, али да прво напише нешто о свом животу, интересовањима, плановима, визији, како види себе у фирми (не сувопарни ЦВ)… и те како ће да се потруди да напише без зезања.
Наравно, за недоумице ће се јавити овде.  [cesh]
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Đorđe у 6. 02. 2011. у 22.59
Pa da. To sam i ja rekla. Ima raznih razloga zašto neko piše tako. Neko je nepismen, neko je nemaran, a neko jednostavno ne ume da sredi misli.  :D

Hm, dobro, ja sam onda pogriješio — mislio sam da je tema samo o ovima nemarnima. :)
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Belopoljanski у 8. 02. 2011. у 10.31
… Могао сам, вероватно, да нађем други пример, који има везе са спортом, има и таквих, али питање би опет било исто —  ко мора да пише по правопису.

Да не понављам оно што је рекла Бруни и оно што си и сам споменуо, али у питању су људи из јавног живота и интелигенција, као и свако ко жели да остави утисак образоване и озбиљне особе. Познавање и придржавање правописа у формалним ситуацијама, уз употребу књижевног језика, одају утисак интелигенције, образованости, пристојности и поштовања саговорника. Опет, супротно, све то у изразито неформалним ситуацијама, какве могу бити чатови или остављање коментара на вести из дневне штампе, може некад одати супротан утисак: утисак уштогљености, надобудности, некад чак и благог аутизма.

Цитат који си поставио је управо пример тога. Човек се укључио у комуникацију, оставио је коментар који је куцао онако како су му мисли навирале и оним језиком којим би се послужио у разговору са пријатељем у кафани. Непридржавање правописа је ту само једна доследност у непридржавању књижевног језика и непоштовању реченичних форми које склапа. На пример, све ово што сам малочас написао, могло се написати и овако:

Цитат
а штаја знам то је оно што је већ рекла бруни да требају да се праописа придржавају они што пишу књиге, новине штајазнам интелектуалци, образовни кадар. ту показујеш јел уопште познајеђ језик и види се оно колко ти је образовање…… а кад се фолираш и све пишеш и говориш по пс-у у неким опуптеним приликама можеш да делујеш јадан. и оно што си цитиро ј ебаш тако, човек оставио коментар није писао докторат да га јебеш. да му даш да све то наипше за новину да се кладимо да би личило на нешто и да би било друкчије? гарант не би било савршено али сто посто писменије него оно.

На пример, правописа се не придржавам у чатовању са блиским пријатељима и врло често у коментарисању блогова и сл. где је просто утемељен такав начин комуникације да се, на пример, пише искључиво малим словима и уз претерану употребу три или више тачкица.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 8. 02. 2011. у 10.57
…где је просто утемељен такав начин комуникације да се, на пример, пише искључиво малим словима и уз претерану употребу три или више тачкица.

Ово нисам знао, али ти верујем да је то обичај.
Морам ли и ја тако?  [cesh]
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Belopoljanski у 8. 02. 2011. у 11.20
Ово нисам знао, али ти верујем да је то обичај.
Морам ли и ја тако?  [cesh]

Претерао сам са квантификаторима. Тај обичај постоји и чест је и масован, али не знам да ли је општи.

Не мораш, наравно. Али ако се нађеш у групном разговору са (очигледно) интелигентним саговорницима, а који пишу разговорним стилом, малим словима и осисаном латиницом, овакав начин писања ког се придржавамо на озбиљним темама на форуму би тамо једноставно одударао. На једнак начин као када би се и на форуму појавио нови члан који би се свакоме обраћао протоколарно, са „Ви“, и служио се стилом какав би се користио у писменом обраћању председнику, министру или верском поглавару.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 8. 02. 2011. у 11.41
Не мораш, наравно.

Сад ми је лакше. :)

Ипак, иако их не могу победити нећу им се придружити. Дал су то године ил ко зна шта ли је…
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 8. 02. 2011. у 14.00
У Политикиној ТВ ревији од 4. фебруара познати сатиричар Драгутин Минић Карло објавио је чланак „Издајничке ситнице“. Наглашавајући да смо некад имали примитивну технику, а способне и креативне људе, а да је данас обрнуто, дотакао се и језика. Преписујем од речи до речи тај део.

   Што прецизније технике, то мање граматике, рекло би се даље. Иначе не би спортски коментатори причали о „свих три бода“или о „примљеном поготку“. Погодак, побогу, не може да се прими, може само да се постигне. А како човек да избори спасавање од тога, кад они кажу спашавање. А сви су они негде положили граматику. Можда су само пали из писци.
   И филмске титлове као да је преводио лично Срећко Шојић.Тако да сам лично видео превод оног енглеског „пис оф кејк“ буквално као парче колача, уместо „ништа лакше“.
   О кајронима да и не говорим. Толики галиматијас словних, правописних, логичких и ко зна каквих још грешака обесмисли сваку вест, па макар и ону ретку – добру.Тај ко пише никако не би смео да се правда брзином, јер писменост није ствар брзине.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруно у 8. 02. 2011. у 15.48
Тај ко пише никако не би смео да се правда брзином, јер писменост није ствар брзине.[/color]


Слажем се. Колико пута сам тако прочитао на интернету (на блоговима, форумима) та накнадна објашњења да се не обраћа пажња на грешке јер су, као, писали то набрзину. Разумијем ја да се негдје појави нпр. би умјесто бих, незнам умјесто не знам, али да се то провлачи кроз читав текст то онда није ствар брзине. Или знаш или не знаш. Као да сад они напишу тај текст па онда читају како би преправљали грешке. Не кажем да ја сад знам одлично све то, већ ми једноставно смета то извлачење и спомињање небитних ствари.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 8. 02. 2011. у 21.18
виђао сам и коментаре у којима се само Бог пише великим словом,а све остало,па чак и лична имена,малим.и имена градова,држава,река,свега.последњи данашњи прилог на форуму ме је подсетиона то.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Соња у 8. 02. 2011. у 21.21
Bukvalisto.
Наслов: Одг.: Чему служи правопис?
Поруку послао: Бруни у 8. 02. 2011. у 21.28
Ja ne znam kakav je običaj, ali ja čak i na Fejsbuku pišem kako treba. Najveći prestup koji mogu napraviti jeste osisana latinica. Pa nek’ me smatraju uštogljenom kol’ko hoće, ja ipak mislim da je ispravnim pisanjem mnogo lakše dočarati ono što se želi reći, kao i nadoknaditi odsustvo posmatranja i slušanja govornika. Ionako je ova internet komunikacija sama po svojoj prirodi dovoljno, čak i previše osakaćena da bismo je još i mi sakatili svojom lenjošću…