Српски језички атеље

Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => Тему започео: alfaholic у 19. 08. 2019. у 11.14

Наслов: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: alfaholic у 19. 08. 2019. у 11.14
Pozdrav svima,

Sinoć se u jednom filmu desetak puta pojavio naziv u ovom obliku: Nju Orlinz. Prvo je delovalo kao greška, no ubrzo se bilo jasno da je ovaj Frankensetin od naziva zapravo New Orleans, što je pokvarilo ugođaj gledanja filma do kraja.
Ovo je naravno tek jedan od slučajeva, broj ovako rogobatnih transkripcija je veliki.

Zanima me da li bi bilo ispravno ostaviti originalni naziv, a onda transkribovati u zagradi kao pojašnjenje kako se naziv na stranom jeziku izgovara?
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: alexl у 19. 08. 2019. у 14.16
Nemam ništa protiv transkripcije Nju Orlinz. Ipak, koristim Nju Orleans jer je to ustaljena forma koju sam prvo naučio (pre nego što sam i mogao znati kakav je originalni izgovor).
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: J o e у 19. 08. 2019. у 18.53
Ни мени не би сметало да узмемо изворни облик кад би већи део говорника то употребљавао. Досад то нисам чуо. А и Прћић каже да је укорењено Њу Орлеанс.

Zanima me da li bi bilo ispravno ostaviti originalni naziv, a onda transkribovati u zagradi kao pojašnjenje kako se naziv na stranom jeziku izgovara?

Начелно да, али се то не спрводи у пракси, осим у научним текстовима. Посебно су титлови, где се сваки карактер штеди, незгодни за то. Плус ако је титл на ћирилици, компликовано је а и ружно (по Правопису, мислим, чак непрепоручљиво) свако мало налетати на латиничке исписе.

Мени је, с треће стране, врло симпатично што се неки преводилац наклонио изворном и правилно, системски транскрибованом изговору. То је данас, када је на сваком кораку неко енглеско име осакаћено (да поменем само Џејмса Роуфа, оног из ММФ-а, који је у 90% случајева био Руф, или Скота-Ската), врло похвално.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: alfaholic у 20. 08. 2019. у 19.51
Naravno, nemam problem sa transkripcijom per se, svakako da je ona neophodna iako se povremeno čini suvišnom čitajući nazive iz engleskog jezika koji uglavnom poznajemo, no kada su u pitanju drugi jezici koje ne govorimo shvatamo njenu važnost.

Lično imam tri problema sa transkripcijom u našem jeziku, prvi se tiče osećaja nepoštovanja prema originalnom nazivu, drugi problem je u određenoj slobodi da svako transkribuje po izgovoru koji njemu lično zvuči ispravno, otuda i Nju Orlinz, Britiš Ejrvejz i slični nakaradni primeri, a treći bih nazvao medveđa usluga, radi se onako kako je lakše prosečnom čitaocu, a ne onako kako je bolje. Lično smatram da je bolje naučiti originalni naziv i zbog opšte kulture i praktične pismenosti, jer nimalo nije loše znati da se Albert Camus čita kao Albert Kami.

Verujem da sama transkripcija spada više u praktičnu nego estetsku kategoriju i imajući to u vidu treba oprostiti određene rogobatne primere, ali smatram da ona kod nas nije izvedena na najbolji mogući način, meni se lično dopada hrvatski model, no svestan sam da je u pitanju jedno pismo i da to u velikoj meri olakšava.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: J o e у 22. 08. 2019. у 08.44
se povremeno čini suvišnom čitajući nazive iz engleskog jezika koji uglavnom poznajemo

Па није баш да га познајемо. Можда то важи за младе, можда за оне наклоњене интернету и глобалној култури, али већина образованих говорника не види проблем у транскрипцији Roaf – Руф и стотинама других које се могу наћи код Прћића.

meni se lično dopada hrvatski model, no svestan sam da je u pitanju jedno pismo i da to u velikoj meri olakšava.

Па да, али с тим моделом никад не знаш је ли Albert CamusАлбер Ками, Алберт Камус, Камјус или нешто четврто, пето…

izgovoru koji njemu lično zvuči ispravno, otuda i Nju Orlinz, Britiš Ejrvejz i slični nakaradni primeri

Али Њу Орлинз јесте системска транскрипција, као и Бритиш ервејз (нисам виђао ејр-). Шта је ту накарадно? (А уз то кажеш ти не сметају рогобатни примери.)
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Бојан Башић у 23. 08. 2019. у 22.49
…или Скота-Ската

Ako se ne varam, Skot-Skat je sam insistirao na drugonavedenoj transkripciji, pošto je valjda shvatio da ovo prvo ima malo nezgodno značenje. :D (To, naravno, ne utiče na netačnost transkripcije, svakako se transkripcija radi prema utvrđenom sistemu a ne prema željama nosioca imena.)
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 25. 08. 2019. у 13.49
Мени смета кад се наши новинари поводе за енглеском транскрипцијом и пишу: "дежа ву".
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: alfaholic у 27. 08. 2019. у 18.16
Али Њу Орлинз јесте системска транскрипција, као и Бритиш ервејз (нисам виђао ејр-). Шта је ту накарадно? (А уз то кажеш ти не сметају рогобатни примери.)

Upravo mi rogobatni primeri smetaju. Nativno New Orleans se izgovara Nju Orliens, British Airways kao Britiš eirveis, bez obzira kako glasi sistemska transkripcija.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: J o e у 27. 08. 2019. у 19.16
Па неће бити, ни -енс, ни еир, ни веис, из много разлога које подупире енглеска фонетика. Прогуглај фонетске записе, макар на Википедији.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: alfaholic у 27. 08. 2019. у 21.49
Razumem. Verujem da bi tu estetsku rogobatnost u velikoj meri smekšao originalni naziv, bilo u zagradi nakon ili obrnuto.

Zaboravih da pomenem FIAT, taj akronim redovno transkribuju kao FIJAT.
Ako strogo sledimo pravila sve je u redu, ali ovo je odličan primer kada treba ignorisati ista.
Takođe Citroën, kako glasi transkripcija? Peugeot? Renault?
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: delboj у 18. 11. 2019. у 19.19
Čitam Put oko Meseca od Žila Verna i tamo piše Novi Orlean! Izdanje je staro manje od 20 godina, ali očito je neki stari prevod. Baš neobično zvuči, iako bi možda tako bilo ljepše.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Бојан Башић у 19. 11. 2019. у 01.42
Zapravo, ako je naslov preveden baš kao Put oko Meseca, onda ne verujem da je stariji prevod, ovaj naslov se na srpskom prvi put pojavio pre desetak godina (bar koliko je meni poznato). Nije mi baš ni jasno čemu takav prevod naslova, ali valjda prevodilac zna. :)
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: delboj у 19. 11. 2019. у 14.26
Izdavač je Bookland, izdanje je iz 2008, prevodilac je Dragutin N. Jovanović. Ako je ovo prevođeno tek tada, onda pogotovo nema smisla. Možda je samo naslov promijenjen, a da je prevod stari. Meni prevod zaista djeluje kao da je iz 1927, samo možda malo prilagođen današnjem pravopisu, ono najosnovnije. Ali Novi Orlean je ostao.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 24. 11. 2019. у 08.23
Мислим да презиме бившег премијера Канаде треба изговарати Тридо, а не Трудо, зато што је ближе француском изговору. Као и оно дежа ви, што сам већ помињао
Са Вики: Pierre Trudeau -  Жозеф Филип Пјер Ив Елиот Трудо је био 15. премијер Канаде…
Шта ви мислите?
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: delboj у 30. 11. 2019. у 16.04
Мислим да се у транскрипцији никад нисмо толико водили тиме шта је ближе изговору у изворном језику.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 30. 11. 2019. у 21.55
Мислим да се у транскрипцији никад нисмо толико водили тиме шта је ближе изговору у изворном језику.
Ми некад јесмо. Ови млађи се приклањају англосаксонском фазону.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: delboj у 1. 12. 2019. у 19.27
Па ево шта радити с руским хипокористицима типа Милочка, Любочка и сличним? Читам Кристални свет од Пељевина и тамо се дјевојка зове Љубочка. То је помало чудно, јер од Љуба на тај начин код нас би била Љубица. Шта добијамо овим Љубочка? Руси то изговарају отприлике као Љубаћка.