Српски језички атеље

Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => Тему започео: alfaholic у 19. 08. 2019. у 11.14

Наслов: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: alfaholic у 19. 08. 2019. у 11.14
Pozdrav svima,

Sinoć se u jednom filmu desetak puta pojavio naziv u ovom obliku: Nju Orlinz. Prvo je delovalo kao greška, no ubrzo se bilo jasno da je ovaj Frankensetin od naziva zapravo New Orleans, što je pokvarilo ugođaj gledanja filma do kraja.
Ovo je naravno tek jedan od slučajeva, broj ovako rogobatnih transkripcija je veliki.

Zanima me da li bi bilo ispravno ostaviti originalni naziv, a onda transkribovati u zagradi kao pojašnjenje kako se naziv na stranom jeziku izgovara?
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: alexl у 19. 08. 2019. у 14.16
Nemam ništa protiv transkripcije Nju Orlinz. Ipak, koristim Nju Orleans jer je to ustaljena forma koju sam prvo naučio (pre nego što sam i mogao znati kakav je originalni izgovor).
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: J o e у 19. 08. 2019. у 18.53
Ни мени не би сметало да узмемо изворни облик кад би већи део говорника то употребљавао. Досад то нисам чуо. А и Прћић каже да је укорењено Њу Орлеанс.

Zanima me da li bi bilo ispravno ostaviti originalni naziv, a onda transkribovati u zagradi kao pojašnjenje kako se naziv na stranom jeziku izgovara?

Начелно да, али се то не спрводи у пракси, осим у научним текстовима. Посебно су титлови, где се сваки карактер штеди, незгодни за то. Плус ако је титл на ћирилици, компликовано је а и ружно (по Правопису, мислим, чак непрепоручљиво) свако мало налетати на латиничке исписе.

Мени је, с треће стране, врло симпатично што се неки преводилац наклонио изворном и правилно, системски транскрибованом изговору. То је данас, када је на сваком кораку неко енглеско име осакаћено (да поменем само Џејмса Роуфа, оног из ММФ-а, који је у 90% случајева био Руф, или Скота-Ската), врло похвално.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: alfaholic у 20. 08. 2019. у 19.51
Naravno, nemam problem sa transkripcijom per se, svakako da je ona neophodna iako se povremeno čini suvišnom čitajući nazive iz engleskog jezika koji uglavnom poznajemo, no kada su u pitanju drugi jezici koje ne govorimo shvatamo njenu važnost.

Lično imam tri problema sa transkripcijom u našem jeziku, prvi se tiče osećaja nepoštovanja prema originalnom nazivu, drugi problem je u određenoj slobodi da svako transkribuje po izgovoru koji njemu lično zvuči ispravno, otuda i Nju Orlinz, Britiš Ejrvejz i slični nakaradni primeri, a treći bih nazvao medveđa usluga, radi se onako kako je lakše prosečnom čitaocu, a ne onako kako je bolje. Lično smatram da je bolje naučiti originalni naziv i zbog opšte kulture i praktične pismenosti, jer nimalo nije loše znati da se Albert Camus čita kao Albert Kami.

Verujem da sama transkripcija spada više u praktičnu nego estetsku kategoriju i imajući to u vidu treba oprostiti određene rogobatne primere, ali smatram da ona kod nas nije izvedena na najbolji mogući način, meni se lično dopada hrvatski model, no svestan sam da je u pitanju jedno pismo i da to u velikoj meri olakšava.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: J o e у 22. 08. 2019. у 08.44
se povremeno čini suvišnom čitajući nazive iz engleskog jezika koji uglavnom poznajemo

Па није баш да га познајемо. Можда то важи за младе, можда за оне наклоњене интернету и глобалној култури, али већина образованих говорника не види проблем у транскрипцији Roaf – Руф и стотинама других које се могу наћи код Прћића.

meni se lično dopada hrvatski model, no svestan sam da je u pitanju jedno pismo i da to u velikoj meri olakšava.

Па да, али с тим моделом никад не знаш је ли Albert CamusАлбер Ками, Алберт Камус, Камјус или нешто четврто, пето…

izgovoru koji njemu lično zvuči ispravno, otuda i Nju Orlinz, Britiš Ejrvejz i slični nakaradni primeri

Али Њу Орлинз јесте системска транскрипција, као и Бритиш ервејз (нисам виђао ејр-). Шта је ту накарадно? (А уз то кажеш ти не сметају рогобатни примери.)
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Бојан Башић у 23. 08. 2019. у 22.49
…или Скота-Ската

Ako se ne varam, Skot-Skat je sam insistirao na drugonavedenoj transkripciji, pošto je valjda shvatio da ovo prvo ima malo nezgodno značenje. :D (To, naravno, ne utiče na netačnost transkripcije, svakako se transkripcija radi prema utvrđenom sistemu a ne prema željama nosioca imena.)
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 25. 08. 2019. у 13.49
Мени смета кад се наши новинари поводе за енглеском транскрипцијом и пишу: "дежа ву".
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: alfaholic у 27. 08. 2019. у 18.16
Али Њу Орлинз јесте системска транскрипција, као и Бритиш ервејз (нисам виђао ејр-). Шта је ту накарадно? (А уз то кажеш ти не сметају рогобатни примери.)

Upravo mi rogobatni primeri smetaju. Nativno New Orleans se izgovara Nju Orliens, British Airways kao Britiš eirveis, bez obzira kako glasi sistemska transkripcija.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: J o e у 27. 08. 2019. у 19.16
Па неће бити, ни -енс, ни еир, ни веис, из много разлога које подупире енглеска фонетика. Прогуглај фонетске записе, макар на Википедији.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: alfaholic у 27. 08. 2019. у 21.49
Razumem. Verujem da bi tu estetsku rogobatnost u velikoj meri smekšao originalni naziv, bilo u zagradi nakon ili obrnuto.

Zaboravih da pomenem FIAT, taj akronim redovno transkribuju kao FIJAT.
Ako strogo sledimo pravila sve je u redu, ali ovo je odličan primer kada treba ignorisati ista.
Takođe Citroën, kako glasi transkripcija? Peugeot? Renault?
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: delboj у 18. 11. 2019. у 19.19
Čitam Put oko Meseca od Žila Verna i tamo piše Novi Orlean! Izdanje je staro manje od 20 godina, ali očito je neki stari prevod. Baš neobično zvuči, iako bi možda tako bilo ljepše.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Бојан Башић у 19. 11. 2019. у 01.42
Zapravo, ako je naslov preveden baš kao Put oko Meseca, onda ne verujem da je stariji prevod, ovaj naslov se na srpskom prvi put pojavio pre desetak godina (bar koliko je meni poznato). Nije mi baš ni jasno čemu takav prevod naslova, ali valjda prevodilac zna. :)
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: delboj у 19. 11. 2019. у 14.26
Izdavač je Bookland, izdanje je iz 2008, prevodilac je Dragutin N. Jovanović. Ako je ovo prevođeno tek tada, onda pogotovo nema smisla. Možda je samo naslov promijenjen, a da je prevod stari. Meni prevod zaista djeluje kao da je iz 1927, samo možda malo prilagođen današnjem pravopisu, ono najosnovnije. Ali Novi Orlean je ostao.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 24. 11. 2019. у 08.23
Мислим да презиме бившег премијера Канаде треба изговарати Тридо, а не Трудо, зато што је ближе француском изговору. Као и оно дежа ви, што сам већ помињао
Са Вики: Pierre Trudeau -  Жозеф Филип Пјер Ив Елиот Трудо је био 15. премијер Канаде…
Шта ви мислите?
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: delboj у 30. 11. 2019. у 16.04
Мислим да се у транскрипцији никад нисмо толико водили тиме шта је ближе изговору у изворном језику.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 30. 11. 2019. у 21.55
Мислим да се у транскрипцији никад нисмо толико водили тиме шта је ближе изговору у изворном језику.
Ми некад јесмо. Ови млађи се приклањају англосаксонском фазону.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: delboj у 1. 12. 2019. у 19.27
Па ево шта радити с руским хипокористицима типа Милочка, Любочка и сличним? Читам Кристални свет од Пељевина и тамо се дјевојка зове Љубочка. То је помало чудно, јер од Љуба на тај начин код нас би била Љубица. Шта добијамо овим Љубочка? Руси то изговарају отприлике као Љубаћка.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: abzec001 у 11. 12. 2019. у 21.39
Сувише си млад да би тако децидно нешто уопштавао и то уз употребу прилога никад. А ствари заправо стоје обрнуто. Од како ја памтим, а памтим већ доста дуго, страна имена, и не само имена, су одувек транскрибована и изговарана према језику из кога потичу.  Ако случајно не познајеш тај  језик, а треба ти да то напишеш или негде јавно изговориш, распиташ се, има ко зна.
А изговор према језику преко кога чујеш то име је новотарија стара можда двадесетак година. Зато би једно те исто име морао да интерпретираш  онако како га (погрешно) изговарају  на језику преко кога си чуо (прочитао) то име. Чујеш најпре Американца, следећи пут Шпанца, па Немца  и сваки пут једно те исто име изговараш на други начин, погрешно, а знаш како гласи у оригиналу. Волео бих да сазнам који генијалац је могао да смисли овако нешто.
Ево примера: рецимо мађарско-италијанска порно звезда, певачица и политичарка Илона Сталер познатија је под уметничким именом Чичолина (на италијанском: Cicciolina). Сви то име транскрибују идентично, према оригиналу, али изговарају углавном различио.Енглези - Сисјолина, Немци - Цицјолина, a Шпанци приблично као Италијани. Како то изгледа ?
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 13. 12. 2019. у 08.59
Ево примера: рецимо мађарско-италијанска порно звезда, певачица и политичарка Илона Сталер познатија је под уметничким именом Чичолина (на италијанском: Cicciolina). Сви то име транскрибују идентично, према оригиналу, али изговарају углавном различио.Енглези - Сисјолина, Немци - Цицјолина, a Шпанци приблично као Италијани. Како то изгледа ?
  Енглези и остали читају по Вуку - онако како је написано. Али као да је написано на њиховом језику.  Енглези за италијански град Виченцу кажу Вајсенса. Тако им пише - Vicenca.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 19. 12. 2019. у 09.04
Као и немачко женско име Гретхен, Gretchen, које Американци читају по Вуку, како је написано - Гречен.
А наши то тако остављају, без обзира на оригинални изговор и на то што ружно звучи.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: delboj у 20. 12. 2019. у 16.51
Кад би то било тако као што кажете, зар онда не би био Фан Хох умјесто Ван Гог?
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: колумна101 у 22. 12. 2019. у 13.02
Кад би то било тако као што кажете, зар онда не би био Фан Хох умјесто Ван Гог?

Изговор јесте тај, али идеја је мало закаснела, јер је Ван Гог у употреби већ неких 150 година, па ако напишеш Фан Хох многи не би имали појма о коме је реч.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 9. 02. 2020. у 13.19
Ово ми је било симпатично.

Из овог чланка: http://www.politika.rs/scc/clanak/447524/Uspon-autsajdera-u-Demokratskoj-stranci#   
Бутигиџ. Бутаџаџ. Бјутаџеџ. Батаџиж. Бутаџег.  Човек за кога нико није био сигуран како се тачно зове, укључујући ТВ водитеље…  После освајања највише гласова у Ајови, Бутеџеџов штаб је на званичном изборном материјалу написао да се изговара Бутеџеџ…
..
Презиме је малтешког порекла и изговара се онако како он каже. А пише се: Pete Buttigieg
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: J o e у 9. 02. 2020. у 14.59
Па ако је заиста Buttigieg /ˈbuːtədʒɛdʒ/ (https://en.wikipedia.org/wiki/Pete_Buttigieg), онда је код нас Бутиџеџ.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Father Jape у 9. 02. 2020. у 20.29
Vikipedija kao izvore za tu transkripciju navodi ovo:
https://edition.cnn.com/2019/01/23/politics/how-to-pronounce-pete-buttigieg/index.html
https://www.thecut.com/2019/03/how-to-pronounce-pete-buttigieg-name.html

S druge strane, on je delio nalepnice na kojima je pisalo BOOT-EDGE-EDGE (što naravno nema smisla ako znate fonotaktiku engleskog).

Međutim, moja drugarica Amerikanka koja je i fonetičar veli da uglavnom čuje da je poslednji slog /-dʒɪdʒ/, a to je i najbliže malteškom vokalu u tom slogu:
https://en.wikipedia.org/wiki/Buttigieg

Ako je tako, onda će biti Butidžidž.
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: колумна101 у 10. 02. 2020. у 20.33
Својевремено сам питао да ли француско име које се појављује у неком америчком филму, треба изговарати према оригиналу или према "америчком" како га изговарају у том филму. Објашњено ми је, отприлике да се треба руководити изговором у језику преко кога смо чули то име, а не према оригиналном изговору.  По мени је то ван сваке памети, али, боже мој, није то једина нелогичност у нашим правописима последњих неколико деценија.

Зоран је, поставивши питање изговора имена бившег канадског премијера Пјера Тридоа, очигледно француског порекла, отворио дилему. Канада је двојезична земља, енглески и француски су равноправни. Ако изговор овог имена први пут, рецимо, чујемо од неког Канађанина који говори енглески - Трудо, да ли ћемо се правити незналицама и транскрибовати исто тако или према француском - Тридо?
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 11. 02. 2020. у 22.05
http://jezikofil.rs/kako-se-zove-finiks/
Наслов: Одг.: (Povremeni) idiotizam transkripcije…
Поруку послао: J o e у 12. 02. 2020. у 08.41
Својевремено сам питао да ли француско име које се појављује у неком америчком филму, треба изговарати према оригиналу или према "америчком" како га изговарају у том филму. Објашњено ми је, отприлике да се треба руководити изговором у језику преко кога смо чули то име, а не према оригиналном изговору.  По мени је то ван сваке памети, али, боже мој, није то једина нелогичност у нашим правописима последњих неколико деценија.

Име странца Француза који се појављује у америчком филму транскрибујемо, наравно, према француском, а ако је натурализован па је име прилагодио енглеском изговору, онда према енглеском. Био је онај Мексиканац с кучићима око кога смо овде ломили копља, Сезар/Цезар или тако нешто…

И није то баш прописано Правописом, ту се више ослањамо на Твртка Прћића.

Тридо је вероватно билингвал али му је име очито француско, па ту нема разлога да буде Трудо. (Мада ово Justin заводи.)