Српски језички атеље

Српски језички атеље => Семантика и етимологија => Тему започео: rade у 5. 01. 2013. у 10.54

Наслов: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 5. 01. 2013. у 10.54
Izdvojeno odavde (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3478.0).

TEMA DISKUSIJE:

Ovde se upoređuju reči stranog porekla ili tuđice sa rečima u srpskom jeziku koje su domaće ili odavno odomaćene, a koje označavaju jednu te istu stvar, tj. moraju biti sinonimi.

Sve reči koje se iznesu moraju postojati u rečniku. Ova tema nije predmet smišljanja novih "domaćih" reči po svaku cenu.

U okvir teme, pored navođenja samih reči, spadaju i analize učestalosti korišćenja tih reči. Lična mišljenja mogu se iznositi, ali ona moraju biti vezana isključivo za temu i potpomognuta argumentima u literaturi, praksi i sl. bez zajedljivosti, bez kukanja nad zlom sudbinom srpskog jezika, i ličnim mišljenjima o poengležavanja istog, jer to NIJE tema ovde i biće izbrisano.

Tema ne služi za kritikovanje nego za analizu stanja u srpskom jeziku kad su reči stranog porekla u pitanju.



Zar nije vreme da ispravimo grešku, na nemačkom je auspuff. Odakle kod nas to krajnje h? :)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 5. 01. 2013. у 10.59
Zar nije vreme da ispravimo grešku, na nemačkom je auspuff. Odakle kod nas to krajnje s? :)
Сад је касно, неће се примити.
Ја не прихватам ни Кларка Гебла, како ћу тек ауспуф.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 5. 01. 2013. у 11.24
Meni je smešno to s "puf". Liči mi da izvinete, na prdež. :P (Što u neku ruku i jeste, s obzirom šta je i odakle dolazi.)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 5. 01. 2013. у 14.16
Zar nije vreme da ispravimo grešku, na nemačkom je auspuff. Odakle kod nas to krajnje h? :)

Одакле и фиронге, офингери и сл. глупости. Ако неко жели нешто „исправљати“, има реч издувник.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 6. 01. 2013. у 18.26
[iznenadjen] Ali to uopšte nisu gluposti, jer je Prćić pisao o tome kako anglicizmi gube vezu s izvornim jezikom, jer su na putu da postanu punopravni članovi našeg jezika, i da zato nije bitno istrajavati na ispravnim transkripcijama, kao što činimo sa ličnim imenima koja zauvijek ostaju gosti u jeziku. Pročitaj onaj članak u Jeziku danas 16. Zašto bi drukčije bilo s germanizmima?

Riječ izduvnik ne postoji u RSJ, koji daje samo definiciju za auspuh. Nema je ni u HJP. Malo znam o automobilima, ali koliko vidim na Googleu, izduvnik je samo neki tehnički dio auspuha? A kako bi ti nazvao ofinger (ako ne aufhenger), a da se tačno zna da misliš na trokutastu vješalicu za odjeću?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Belopoljanski у 6. 01. 2013. у 18.49
A kako bi ti nazvao ofinger (ako ne aufhenger), a da se tačno zna da misliš na trokutastu vješalicu za odjeću?

Једна занимљивост: у спецификацијама при набавци, овај предмет се све чешће назива и „хенгер“.

Ја користим назив вешалица, али као да људима није довољно јасан.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 6. 01. 2013. у 19.10
Pa vešalica. Nije ni prvi ni poslednji put da postoje reči koje znače više stvari i da se uglavnom iz konteksta zna na šta se misli. Ako govorimo o odeći, svakako neću pod vešalicom misliti na onu svinjsku, a ako govorim o hrani, svakako da neću misliti pod vešalicom na onu na koju se kači odeća.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 6. 01. 2013. у 19.14
Ali ako govoriš o odjeći, možeš misliti na onaj stub u hodniku, ili onu dasku sa desetak metalnih kuka što se pričvršćava na zid. Od malih nogu koristim vješalica za sve te vrste, ali konkretno ofinger za onu trokutastu.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 6. 01. 2013. у 19.15
Ali ako govoriš o odjeći, možeš misliti na onaj stub u hodniku, ili onu dasku sa desetak metalnih kuka što se pričvršćava na zid. Od malih nogu koristim vješalica za sve te vrste, ali konkretno ofinger za onu trokutastu.
Ne, stub u hodniku ili na zidu se zove čiviluk. Turska reč.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 6. 01. 2013. у 19.26
Aha, znam šta je čiviluk ali ne koristim tu riječ, nego samo vješalica. [pardon]
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 6. 01. 2013. у 19.31
Aha, znam šta je čiviluk ali ne koristim tu riječ, nego samo vješalica. [pardon]
Pa pogrešno je koristiš… ;)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 6. 01. 2013. у 19.41
Ne, čiviluk nisam slušao među užom porodicom.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 6. 01. 2013. у 20.02
Ne, čiviluk nisam slušao među užom porodicom.
Onda cela familija greši… :P

Šalu na stranu, čudno je da čiviluk nisi čuo u porodici, jer, ako se ne varam, poreklom si iz Sarajeva?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 6. 01. 2013. у 20.46
Ne samo porijeklom, nego stalno tamo idem u posjetu, ali se ne sjećam da mi neko u porodici koristi tu riječ. Evo šta mi prvo pada na um:

Цитат: Balašević
Ne volem… Ujne, strine, šogore, komšiluk…
Nataknem ih na čiviluk…
Od njih ništa dobro nije došlo…

[neznam]
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 6. 01. 2013. у 21.05
[iznenadjen] Ali to uopšte nisu gluposti, jer je Prćić pisao o tome kako anglicizmi gube vezu s izvornim jezikom, jer su na putu da postanu punopravni članovi našeg jezika […]

Да, као што су и шафољ, шараф, футер, штемајзл, шлосер, шустер, шкаф, штекер… Све књижевна реч до књижевне. Издувник или издувна цев, што је на енглеском exhaust (pipe) или на немачком Auspuff. А то што је РСЈ не бележи ме уопште не занима, јер је далеко мањег обима него РМС, а и не садржи многе стручне изразе (навешћу ти из главе барем по педесет из неколико области које познајем).

Узгред, већ смо на теми о карниши помињали тај чивилук.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 6. 01. 2013. у 21.32
Ostavimo ostale riječi po strani. Ja ti kažem da u RSJ ima auspuh kao izduvna cijev automobila. Nije auspuh v. izduvnik, pa da kažemo kako su obje riječi OK. Nema izduvnik ni u HJP. Ako se tako i govori među stručnjacima, vjerovatno ne među prosječnim ljudima kojima se pokvari auspuh, jer izgrađena stručna terminologija ne mora biti ista kao ona koja se spontano ustali u standardnom jeziku. Meni je bolje kvačilo nego kuplung, ali samo auspuh.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Duja у 6. 01. 2013. у 22.02
Izduvnik-servis :D Ček, ček, može još bolje: Izduvnik-radionica.

A što se tiče čiviluka i ofingera, tu se moje iskustvo potpuno poklapa sa Stoundarovim. Za čiviluk sam znao
 šta je, ali se ta reč u mojoj okolini nije koristila. Zapravo, možda se i odnosila samo na onu stojeću varijantu, ali toga nije bilo po kućama, samo po kancelarijama i kod brice.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 6. 01. 2013. у 22.49
Pa odavno je čiviluk izašao iz mode. To se može još jedino videti po epizodama Otpisanih…
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 6. 01. 2013. у 23.14
Nisam siguran. (http://www.google.com/search?q=čiviluk&hl=en&client=safari&tbo=d&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=AvfpUO6UK8nTtAbv64GwCw&ved=0CAkQ_AUoAQ&biw=768&bih=928)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Duja у 6. 01. 2013. у 23.17
Da, ali je i meni zidna vešalica bila vješalica, a trougaona ofinger. Znalo se šta je šta. :)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 6. 01. 2013. у 23.20
Kamo sikirica?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Vukvuk у 6. 01. 2013. у 23.23
Dobro, je li ovo tema o auspuhu ili čiviluku ili vešalicama? :)

Ja znam samo za auspuh (šteker zovem utičnica, šuster sasvim slučajno znam da je obućar, šafolj, šaraf, futer, štemajzl, škaf ni ne znam šta su — tako da poređenje nije baš na mestu). Znam šta je ofinger, ali ja to zovem vešalica, dok ono gde se ostavljaju jakne itd. — bilo da je stojeće ili na zidu — zovem čiviluk. Nikad mi ne bi palo na pamet da je čiviluk neka srbijanska specifika.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 6. 01. 2013. у 23.43
Kod mene je utičnica/utikač, obućar, ali šaraf, ne vijak kako bi Šomi napisao. Ovo ostalo ne znam šta je. Prosto mi jezičko osjećanje ne zahtijeva da sve riječi budu usistemljene u neku zvaničnu, prevedenu terminologiju, ili strogo transkribovane sa izvornog jezika, nego ih koristim kako mi prirodno dolaze.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Vukvuk у 7. 01. 2013. у 00.20
Čekaj, utikač i utičnica nisu isto, utikač je ono što se stavlja u utičnicu (priključak)?

Čuo sam za vijak, mislim u osnovnoj iz tehničkog, ali i ja govorim samo šraf. Nikad nisam čuo šaraf. Iz tehničkog smo i šrafciger zvali odvrtka ili tako nešto.  :-/
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Vukvuk у 7. 01. 2013. у 00.25
Sad sam se setio da se kaže i zavrtanj, to mi je OK.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 7. 01. 2013. у 00.26
"Шараф" је БиХ варијанта, тамо нико не каже "шраф". :) За футер и штемајз(л) - то, што се тако зове, уопште не знам како бих другачије назвао. Чиме се штемује зид, ако не штемајз(л)ом?

Опет скретање с дискусије, која заправо није била потребна, auspuff сам поменуо у шали.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Belopoljanski у 7. 01. 2013. у 00.40
Реч чивилук је у Војводини (мислим) једина реч за постоље за одлагање тј. качење јакни и капута, или за куке фиксиране за зид са истом наменом. Активно се користи свугде, од домаћинстава до пословних објеката, у оној песми („Намћор“) Балашевић је није употребио као архаизам.

Чак ме и чуди да то није општи термин на целом нашем простору.  :-/
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 7. 01. 2013. у 01.18
шафољ, шараф, футер, штемајзл, шлосер, шустер, шкаф, штекер

Лавор/кадица, вијак/завртањ, довратник, секач (Stemmeisen, Stemmeissel; „штемовање“ = жлебљење, дубљење зида), бравар, обућар, ведро, утикач.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 7. 01. 2013. у 07.18
Čekaj, utikač i utičnica nisu isto, utikač je ono što se stavlja u utičnicu (priključak)?

Da, ali sam ih naveo kao srodne izraze.

Čuo sam za vijak, mislim u osnovnoj iz tehničkog, ali i ja govorim samo šraf. Nikad nisam čuo šaraf. Iz tehničkog smo i šrafciger zvali odvrtka ili tako nešto.  :-/

Nisam imao više od jednog razreda tehničkog, a tada smo testerali šperploču i sl. [pardon] Ja kažem šaraf/šarafciger, nikako drukčije. Eto, i bravar. Stvar je u tome da ne treba grupisati riječi po etimologiji, nego ustanoviti šta se koristi u standardnom jeziku, koji je opisan u rječnicima, a šta samo u stručnom.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 7. 01. 2013. у 09.43
E, već drugi put odgovaram Stoundaru u kanti za đubre… :P

Sad ću malo da secnem i razdvojim množinu auspuha od ostalog…
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 7. 01. 2013. у 11.40
Као што се сада користе енглеске речи у компјутерском жаргону, тако су се некада користиле немачке у разним занатима. Отуда штемајз и винклајз, шрафшток, као и разне "цанге". Моторцанге, рорцанге, цвикцанге (или цвицанге), флакцанге и сл. Делове мотора — килер, дихтунг, ауспух, анласер, дизна, куплунг… неки стари мајстори још зову тако. Посебно у међусобној комуникацији.
Не видим ништа лоше у томе, то није помодарство као пирсинг или стејџ.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 7. 01. 2013. у 11.54
Pa pirsing nije isto što i stejdž. Kako biste vi drugačije nazvali pirsing? Pirsing je nešto što se veoma skoro pojavilo kao moda i dolazi iz anglofonih zemalja. Samim tim je u otprilike istoj ravni kao i kompjuterski rečnik.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 7. 01. 2013. у 16.24
Ја то зовем "бушење" још од када су се бушиле само уши, углавном девојчицама. Ни тада ми се то није свиђало, а камоли сад, кад се буши све и свашта. De gustibus …
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 7. 01. 2013. у 17.24
Ja, jeste bušenje, ali opet se vrtimo oko istog, kao kod onog Fejsbukovog lajkovanja. Bušenje može da se odnosi na sve i svašta, od bušenja nafte, do bušenja rupa na papiru za koričenje. Ali kad kažeš "pirsing" tačno se zna na šta misliš. Mada, dobro, može se ići okolo pa umesto "imam pirsing na pupku" da kažem "imam probušen pupak". Ali šta ja znam, meni je to ipak u rangu sa lajkovanjem…
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 7. 01. 2013. у 18.24
:) Пирсинг звучи некако кул, бушење је прилично банално, упореди:
"Имам пирсинг на језику" и
"Пробушила сам језик".

Фема заувек :)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Миланче у 8. 01. 2013. у 18.31
Meni je smešno to s "puf". Liči mi da izvinete, na prdež. :P (Što u neku ruku i jeste, s obzirom šta je i odakle dolazi.)

Подсетила си ме с тим „пуф“ на Paloma Urban Fashion (изговор Фашион)   :D
(http://img.desmotivaciones.es/201101/gh_4.jpg)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 8. 01. 2013. у 20.56
hahaha. De se nje seti… :D Mada, Ima mnogo bolja serija sa komšijama sada, deset puta je luđa, a i dosta glumaca iz te serije takođe igra i u ovoj drugoj… A jesu smešni kad izgovaraju engleski… Fašon, fašon.. A to Š je mnogo mekše od našeg…
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Миланче у 9. 01. 2013. у 11.17
Још увек се сећам Емилиовог соме ћопинг (some shopping).
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 9. 01. 2013. у 13.59
Ali kad kažeš "pirsing" tačno se zna na šta misliš.
Јасно ми је да сам погрешио кад сам узео пирсинг за пример.
Ипак, БТЊ, не бих знао да некој бакици тачно објасним шта је то пирсинг и чему служи. Посебно кад бих јој испричао где све може да се нађе. Њој би прва асоцијација била да је то нека врста брњице.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 9. 01. 2013. у 14.06
Ali baki objasniš i ona upamti pirsing kao nekad čiviluk.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 9. 01. 2013. у 18.11
Ali baki objasniš i ona upamti pirsing kao nekad čiviluk.
Како да јој објасним чему то служи кад ни сам не знам. Виђао сам их на местима где само сметају. По три у обрви, на пример. Само је згодно за повреде.
Да има нека лековита својства још бих и разумео.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 9. 01. 2013. у 20.04
Pa čemu služi šminka ili slika na zidu, skulptura u parku? Ničemu korisnom. Neko misli da je to lepo, pa koristi da ulepša okolinu, prostor ili samog sebe. A tu već zalazimo u lične ukuse. A de gustibus.. već znate.

PS: Doduše, grešim. Pirsing, kažu, na određenim mestima ima i te kako bitnu svrhu. Samo, sramota me o tome da pričam ovako javno…  :blush:


Milanče, Emilio je ovde ostao poznat po svome Un poquito de por favor… :P
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 9. 01. 2013. у 22.16
Pa čemu služi šminka ili slika na zidu, skulptura u parku? Ničemu korisnom. Neko misli da je to lepo, pa koristi da ulepša okolinu, prostor ili samog sebe.
Дакле, једноставно — украс.
А што га онда мећу на сред језика? (Матор сам ја да то разумем.  [da])
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 9. 01. 2013. у 22.22
Прошло те :)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 9. 01. 2013. у 22.23
Ne vucite me za jezik, već rekoh da me je sramota da o to e pričam javno… :P
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Vukvuk у 1. 02. 2013. у 11.08
Цитат
Francuzi štite jezik - #hashtag zabranjen
 
Nakon reči Facebook, Twitter i e-mail, izraz hashtag sledeći je koji se od ove godine neće upotrebljavati u zvaničnim francuskim dokumentima.


http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2013&mm=01&nav_id=682412
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Father Jape у 1. 02. 2013. у 11.18
Kako ono Stiven Pinker predivno primeti, Francuska akademija služi pre svega da bi novinari iz ostalih zemalja imali čemu da se podsmevaju.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 14. 02. 2013. у 10.52
 
Sad sam se setio da se kaže i zavrtanj, to mi je OK.
У ствари, ако нешто није измењено за последњих 30 година, вијак и завртањ нису исто. Један се уврће у матицу, а други буши себи рупу у материјалу. Још кад бисмо имали неког машинца да потврди да сам добро запамтио који је који…
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 14. 02. 2013. у 11.57
Вијак и завртањ су исто што и шраф. Има их за дрво, за лим и оних са метричким навојем за матицу.
Види овде (http://www.google.rs/search?q=%D0%92%D0%B8%D1%98%D1%86%D0%B8&hl=en&tbo=u&tbm=isch&source=univ&sa=X&ei=PMUcUZbWAcXXswaRwIHoCA&ved=0CD4QsAQ&biw=1280&bih=868) .
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 14. 02. 2013. у 12.16
Вијак и завртањ су исто што и шраф. Има их за дрво, за лим и оних са метричким навојем за матицу.
Види овде (http://www.google.rs/search?q=%D0%92%D0%B8%D1%98%D1%86%D0%B8&hl=en&tbo=u&tbm=isch&source=univ&sa=X&ei=PMUcUZbWAcXXswaRwIHoCA&ved=0CD4QsAQ&biw=1280&bih=868) .
Објашњавали ми машинци, док сам радио у техничкој школи, да они уче ђаке да су једно вијци а друго завртњи. Сад видим да су одустали, те да се ови без матица сад зову вијци/завртњи за лим или дрво, или самобушећи.

Онда бар могу да одустанем од покушаја да запамтим који су који :).
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 14. 02. 2013. у 12.34
Све су то шрафови. :)
Стандардни назив је вијци. Па за ово, па за оно…, не мош пребројати. Видео си слику.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Vukvuk у 14. 02. 2013. у 12.52
Објашњавали ми машинци, док сам радио у техничкој школи, да они уче ђаке да су једно вијци а друго завртњи. Сад видим да су одустали, те да се ови без матица сад зову вијци/завртњи за лим или дрво, или самобушећи.

Онда бар могу да одустанем од покушаја да запамтим који су који :).

Ma možda je to neko privatno izmislio razliku, pa počeo da je širi. Kao ono čuveno da se Šiptari i Albanci strašno razlikuju.  [ccc]
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 14. 02. 2013. у 14.15
Ma možda je to neko privatno izmislio razliku, pa počeo da je širi. Kao ono čuveno da se Šiptari i Albanci strašno razlikuju.  [ccc]
Врло могуће, с обзиром да су скоро сви инжењери из прве поставе те школе дипломирали на истом ријечком факултету за индустријску педагогију. Не бих се чудио да је неко у Ријеци (на Ријеци?) решио да ту уведе неког реда, па то захтевао од својих студената, ови онда од својих ђака… који на крају и једно и друго зову шрафовима :).
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 14. 02. 2013. у 20.21
Ти што сами нарезују (буше) себи рупу — тако се и зову: самонарезујући или саморежући вијци (а могу бити за лим, дрво и др.; нема разлике између назива̂ вијак и завртањ). И да: у стандардном језику се вијци затежу и отпуштају алатком под именом одвијач/одвртач. И имају подлошке и навртке по потреби.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 14. 02. 2013. у 20.49
Подложак мислим да знам шта је. А шта је то навртак?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 14. 02. 2013. у 20.57
Женског рода су речи: подлошка и навртка. Навртка се још зове матица, а подлошка (http://darkovasilicnastava.wordpress.com/2012/12/23/обрадa-метала-без-скидања-струготине/vijak_podloska_navrtka_mini/) је метална плочица која се умеће између главе вијка и елемента или елемента и навртке.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 14. 02. 2013. у 21.03
Ја то знам као матицу. А више ми се допада мушки род, подложак и навртак. Иначе, први пут чујем за обе те речи. За ову подлошку нисам сигурна како се другачије зове, али сигурно је не знам с тим именом… Ал’ добро, ја нисам никакав професионалац, само сам мајсторица аматерка која воли да мајсторише по кући…

ЕДИТ: Иначе, мислим да треба да постоји разлика између тог саморежућег шрафа/вијка/завртња итд. и оног који се уврће у матицу, и који, БТЊ, имају раван врх, а не као ти саморежући, шпиц.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 14. 02. 2013. у 21.07
Друкчије се зове шајбна, и може бити обична или федершајбна :)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 14. 02. 2013. у 21.09
Друкчије се зове шајбна, и може бити обична или федершајбна :)
Е, јест. Шајбна. Тако ја то знам.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 14. 02. 2013. у 21.17
Сад сам питао колегу машинца. Они не праве разлику између вијка и завртња.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 14. 02. 2013. у 21.23
Ја то знам као матицу. А више ми се допада мушки род, подложак и навртак. Иначе, први пут чујем за обе те речи. За ову подлошку нисам сигурна како се другачије зове, али сигурно је не знам с тим именом… Ал’ добро, ја нисам никакав професионалац, само сам мајсторица аматерка која воли да мајсторише по кући…

ЕДИТ: Иначе, мислим да треба да постоји разлика између тог саморежућег шрафа/вијка/завртња итд. и оног који се уврће у матицу, и који, БТЊ, имају раван врх, а не као ти саморежући, шпиц.
Подложак и навртак ми звуче као онај проститутак, кога смо недавно помињали.
Разлика постоји, не брини. Сваки вијак је дефинисан својим пречником, дужином, обликом главе, врстом материјала, врстом заштите… Погледај поново ону слику.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 14. 02. 2013. у 21.24
Друкчије се зове шајбна, и може бити обична или федершајбна :)
Подлошка и еластична подлошка.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 14. 02. 2013. у 21.30
Друкчије се зове шајбна, и може бити обична или федершајбна :)
Ал су закомпликовали те платне (енг: пераче)…
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 14. 02. 2013. у 21.31
Разлика постоји, не брини. Сваки вијак је дефинисан својим пречником, дужином, обликом главе, врстом материјала, врстом заштите… Погледај поново ону слику.
Нисам на то мислила. Мислила сам да бии требало да постоје две речи за те две ствари. Једна за онај саморежући, и друга за онај што се тура у матицу.

Мени се некако чини да инжењери и мајстори користе два вокабулара: инжењери користе искључиво српске речи, док мајстори рабе називе који суу дошли из немачког.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 14. 02. 2013. у 21.48
Нисам на то мислила. Мислила сам да бии требало да постоје две речи за те две ствари. Једна за онај саморежући, и друга за онај што се тура у матицу.

Мени се некако чини да инжењери и мајстори користе два вокабулара: инжењери користе искључиво српске речи, док мајстори рабе називе који суу дошли из немачког.
Још увек, донекле, али не више као некад. Доста немачких израза је нестало. Дубоко у седамдесете се још дало чути куплунг, блинкер, килер - данас су то квачило, жмигавац, хладњак. Истина, исти тај хладњак је сад кулер, кад не хлади мотор него процесор, јер се прича преместила из механике у рачунарство.

И код грађевинаца сам се изненадио колико је у ствари мало остало немачких израза. Тесари, например, за сваку врсту греда имају назив (венчаница, слемењача, пајанта, рог…), једино бетонски венац око плоче упорно зову серклаж, а црево којим обележавају да им плоча буде строго водоравна зову вагрес (waagerechts). Код машинаца чујем за разне прирубнице, кошуљице, радилице, вратила итд, што је, мислим, утицај техничких школа. Немачки су користили шегрти док су занат учили од мајстора, који су овај изучили у печалби или заробљеништву; у школи се инсистирало на домаћим изразима.

Да се то одржало кроз деведесете, имали бисмо и устаљену терминологију и за рачунарство, ал’ тамо смо имали опак прекид.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 14. 02. 2013. у 21.53
Разлика постоји, не брини. Сваки вијак је дефинисан својим пречником, дужином, обликом главе, врстом материјала, врстом заштите… Погледај поново ону слику.
Нисам на то мислила. Мислила сам да би требало да постоје две речи за те две ствари. Једна за онај саморежући, и друга за онај што се тура у матицу.

Ја бих овим (http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=jus%20standardi%20za%20vijke&source=web&cd=2&cad=rja&ved=0CDEQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.vijak.org%2Fkatalog-vijaka%2F&ei=UE0dUdXFA8jIswbZpYA4&usg=AFQjCNFF2l0Fse7AO2eLmJQ64n6VZW6c4g&bvm=bv.42452523,d.d2k) завршио причу о вијцима. Сваки има своје име и карактеристике.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 14. 02. 2013. у 21.59
Али, Зоране, сви ти са те слике су они који се ушрафљују у већ изрезане навоје. Ниједан од њих није саморежући. Да ли онда можемо да закључимо да је вијак оно што има раван врх и уврће се у већ изрезане навоје?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 14. 02. 2013. у 22.03
Ја бих овим (http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=jus%20standardi%20za%20vijke&source=web&cd=2&cad=rja&ved=0CDEQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.vijak.org%2Fkatalog-vijaka%2F&ei=UE0dUdXFA8jIswbZpYA4&usg=AFQjCNFF2l0Fse7AO2eLmJQ64n6VZW6c4g&bvm=bv.42452523,d.d2k) завршио причу о вијцима. Сваки има своје име и карактеристике.
Најбоље обожавам уштинуте матице  [plop]
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 14. 02. 2013. у 22.10
И ја сам гледао тај сајт и пре твог линка, Зоране. :) Бруни, најлакше је разликовати их као вијак за дрво и вијак за челик, не може тако како си замислила. :)

Истина, исти тај хладњак је сад кулер, кад не хлади мотор него процесор, јер се прича преместила из механике у рачунарство.

Зове се и у рачунарству хладњак.

И код грађевинаца сам се изненадио колико је у ствари мало остало немачких израза. Тесари, например, за сваку врсту греда имају назив (венчаница, слемењача, пајанта, рог…), једино бетонски венац око плоче упорно зову серклаж, а црево којим обележавају да им плоча буде строго водоравна зову вагрес (waagerechts). Код машинаца чујем за разне прирубнице, кошуљице, радилице, вратила итд, што је, мислим, утицај техничких школа. Немачки су користили шегрти док су занат учили од мајстора, који су овај изучили у печалби или заробљеништву; у школи се инсистирало на домаћим изразима.

За све елементе конструктивног склопа постоје устаљени стручни називи. Тек ретки су туђице. Кад си поменуо кровне конструкције, постоје вешаљка и столица, а конструктивни елементи имају тачно утврђене називе и положај: рог, подрожњача, нарожњак, стуб, косник, пајанта (турцизам), венчаница, основица, подвлака, јастук (турцизам), клешта…

И наравно да тако треба бити. Ево још једног илустративног примера:

(http://i47.tinypic.com/2pt5dzk.png)

Нема нигде никаквих *федера, дихутнга, шина и осталих речи за заборав.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 14. 02. 2013. у 22.12
Али, Зоране, сви ти са те слике су они који се ушрафљују у већ изрезане навоје. Ниједан од њих није саморежући. Да ли онда можемо да закључимо да је вијак оно што има раван врх и уврће се у већ изрезане навоје?
Навој се урезује, не изрезује.

Самоурезујући вијци су они за гипс плоче. Види стандард који сам малопре послао.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 14. 02. 2013. у 22.48
Зоране, како је у стандарду означен елемент који се у народу зове „типл“ (једино ми немој рећи да је тако!!)? Можданик, заглавица, дрвени чеп или завртањ за чеп? Требало би да је можданик, мада смо ми користили најчешће завртањ за чеп. Дрвени чеп не може, јер постоје и челични ови елементи.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Vukvuk у 14. 02. 2013. у 22.53
Још увек, донекле, али не више као некад. Доста немачких израза је нестало. Дубоко у седамдесете се још дало чути куплунг, блинкер, килер - данас су то квачило, жмигавац, хладњак.

Meni je to žmigavac uvek zvučalo usiljeno i knjiški, ja kažem migavac. Ne znam kako vi…
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 14. 02. 2013. у 23.04
Само да вам кажем да стоматолози оно чиме буше зубе зову борер. Кад сам им исправио на "сврдло", замолили су ме да не дирам, сви то таку зову. :)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 15. 02. 2013. у 01.11
Meni je to žmigavac uvek zvučalo usiljeno i knjiški, ja kažem migavac. Ne znam kako vi…
Мени обратно, жмигавац ми је деловало нормално, мигавац званично.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Father Jape у 15. 02. 2013. у 01.29
I meni kao rasejanom.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Тузор у 15. 02. 2013. у 06.04
Зоране, како је у стандарду означен елемент који се у народу зове „типл“ (једино ми немој рећи да је тако!!)? Можданик, заглавица, дрвени чеп или завртањ за чеп? Требало би да је можданик, мада смо ми користили најчешће завртањ за чеп. Дрвени чеп не може, јер постоје и челични ови елементи.

И не само метални. Мислим да бројем претежу управо пластични типл(ов)и. Знате оно, прво се бушилицом направе рупе у зиду, па се у те рупе утисну пластични типл(ов)и одговарајућег профила/ширине, а онда се кроз њих завијају шрафови/вијци/завртњи, или металне куке за вешање. Од завијања тело нипла се рашири, тако да дооооообро затисне рупу у којој је типл смештен, а тиме и шраф (кука) бива изузетно добро фиксирана у зиду, толико да никада и никако не може да клима лево-десно, горе-доле. Суштина и јесте да се омогући носећа улога том шрафу (куки), да би о њега могли да качимо елементе (делове висеће кухиње, висеће полице, слике), или да задњу страну "земљаног" елемента (полица, витрина, креденац) причврстимо за зид да се тај елемент не би померао, односно "вибрирао".

Не одговара ми израз "заглавица" за нипл. Навикао сам, можда погрешно, да ту реч доводим у везу искључиво са заглављивањем разних алатки (заглављивање металног дела за/уз дрвену дршку алата). Рецимо, када насадите дршку на секиру, треба да спречите климање њеног металног дела, а може да се деси и испадање и одлетање металног дела са дршке, са могућношћу повређивања оног који секиром замахује, или његових "ближњих". Зато се придодају метални клинови као заглавице, или још боље решење - отеше се адекватно парче дрвета, дршка се са стране где је смештен метални део малко засече/раструже (најбоље малом тестером), па се заглавица ужим делом наведе на тај засек/усек, и чекићем се укуца, чиме дршка у том делу "набрекне", учвршћујући метални део за дршку. У Честину, родном месту мога деде, за човека неспретног и непривитног говорило се: "Ех, какав је, ни заглавицу не уме да направи". Мада, прављење заглавице захтеву извесну спретност и умешност.

Израз "чеп" изгледа ми адекватнији, мада под (примера ради) пластичним чеповима подразумевам затвараче за флаше. Такође, чеп за кацу (буре) може да буде дрвени, а раније се за њега говорило шајтов (ова реч потиче из мађарског језика, баш у значењу шраф/вијак/завртањ).

За типл и типл(ов)е и којекако, али шта ћемо са дуплим ниплима? Имамо ли приближан израз за њих на нашем језику, а да не буде рогобатан?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 15. 02. 2013. у 06.22
Заправо скроз заборавих на те пластичне: управо су они можданици, а ови који остају невидљиви након уграђивања су завртњи за чеп (између два елемента).

Нипли! Кома. [lol] Нисам ово никад чуо, морао сам да гуглам шта је. [lol] Прво помислих да си направио грешку у куцању па уместо „типли“ написао „нипли“, али онда си то још једном написао. Пази кад је од енгл. nipple (а можда и од немачког Nippel). То се зове назувак/назувица или цевни прикључак. Чим сам видео слику, знао сам шта је. Ово што питаш је двострука назувица (http://www.google.com/search?q=%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0&hl=sr&client=opera&hs=KnZ&tbo=d&channel=suggest&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=_sUdUZ7MCI7IswaAsICICw&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1920&bih=957).
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Тузор у 15. 02. 2013. у 06.34
Заправо скроз заборавих на те пластичне: управо су они можданици, а ови који остају невидљиви након уграђивања су завртњи за чеп (између два елемента).

Пази кад је од енгл. nipple (а можда и од немачког Nippel). То се зове назувак/назувица или цевни прикључак. Чим сам видео слику, знао сам шта је. Ово што питаш је двострука назувица (http://www.google.com/search?q=%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0&hl=sr&client=opera&hs=KnZ&tbo=d&channel=suggest&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=_sUdUZ7MCI7IswaAsICICw&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1920&bih=957).

Море, пре је од немачког, израз је код нас широко прихваћен пре почетка епидемије енглеског  на овим просторима.
Двострука назувица? Симпатично звучи!  :like:
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 15. 02. 2013. у 08.55
И ја сам гледао тај сајт и пре твог линка, Зоране. :) Бруни, најлакше је разликовати их као вијак за дрво и вијак за челик, не може тако како си замислила. :)
Ma kako ne može? U ortodonciji se takođe koriste šrafovi, i baš se razlikuju po tome: da li jesamorežući ili moraš da mu napraviš rupu u kosti. Ne vidim zašto se ne bi pravila ista razlika u ovim drugim šrafovima, jer je terminologija sigurno u ortodonciju ušla preko terminologije iz "majstorologije"… :D
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 15. 02. 2013. у 09.48
Ово што питаш је двострука назувица (http://www.google.com/search?q=%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0&hl=sr&client=opera&hs=KnZ&tbo=d&channel=suggest&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=_sUdUZ7MCI7IswaAsICICw&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1920&bih=957).
За назувицу никад нисам чуо, за нипл, муф, тештик јесам. Изгледа да мајстори у водоводу ипак више воле немачки :)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 15. 02. 2013. у 10.12
У овом каталогу  (http://www.vijak.org/katalog-vijaka/) користе облик типла.

Дупли нипли ће остати у употреби довека. Двострука назувица звучи потпуно блесаво.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 15. 02. 2013. у 10.20
За назувицу никад нисам чуо, за нипл, муф, тештик јесам. Изгледа да мајстори у водоводу ипак више воле немачки :)
Муф је део некадашњег дамског стајлинга (ако сам погодио израз), грејач за руке (http://en.wikipedia.org/wiki/Muff_(handwarmer)). Због облика се користи и за онај машински елемент.
Тештик је Т-рачва.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Miloš Stanić у 15. 02. 2013. у 12.10
Neko gore je dao spisak delova pištolja, pa me to podsetilo.
Da li ste vi u vojsci čuli izraz "remnik" za kaiš od puške? Meni to uvek bilo glupo. Mislio sam da treba "remenik" od "remen". Ali sto puta sam čuo "remnik" od raznih oficira i podoficira u raznim kasarnama.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 15. 02. 2013. у 12.50
Neko gore je dao spisak delova pištolja, pa me to podsetilo.
Da li ste vi u vojsci čuli izraz "remnik" za kaiš od puške? Meni to uvek bilo glupo. Mislio sam da treba "remenik" od "remen". Ali sto puta sam čuo "remnik" od raznih oficira i podoficira u raznim kasarnama.
Хм… зар ременик не беше део уређаја на који дође ремен кад се преносе обртаји са једне осовине на другу?

А војска уме да измишља себи речи. Нашао сам тамо "занављање залиха", што нисам чуо никад ни пре ни после.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 15. 02. 2013. у 13.45
Занављање је русизам који је у восци присутан одавно и означава и допуну потрошених количина, и замену материјала с истеклим роком трајања новим. Не знам како бих то рекао другачије :)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Тузор у 20. 02. 2013. у 09.48
Имамо ли одговарајућу нашу реч за чинч каблове (http://www.google.rs/search?q=%C4%8Din%C4%8D+kablovi&hl=sr&sa=X&rlz=1C1RNCN_enRS323&tbm=isch&tbo=u&source=univ&ei=NoskUb-jMMfEtAbLlYDoDg&ved=0CEMQsAQ&biw=1280&bih=685)?

Да ли "чинч" потиче из cinch (http://www.google.rs/search?hl=sr&rlz=1C1RNCN_enRS323&q=cinch&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_qf.&biw=1280&bih=685&um=1&ie=UTF-8&tbm=isch&source=og&sa=N&tab=wi&ei=2YskUeX4B87ltQbGqICYDQ)? Ако потиче, зашто се не изговара синч?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 20. 02. 2013. у 10.49
НИје у питању кабл, него конектор. То је назив фирме. Немамо домаћу реч. Вероватно је неко погрешно прочитао први пут.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Тузор у 20. 02. 2013. у 11.49
У праву си, чинч конектор (http://en.wikipedia.org/wiki/RCA_jack).

Мислим да Хрвати за "конектор" имају адекватну реч - повезник. Изгледа логично, пошто је конекција исто што и веза, односно повезаност.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 20. 02. 2013. у 12.30
У праву си, чинч конектор (http://en.wikipedia.org/wiki/RCA_jack).

Мислим да Хрвати за "конектор" имају адекватну реч - повезник. Изгледа логично, пошто је конекција исто што и веза, односно повезаност.
Имамо и ми, и то две - утикач и утичница. Што је много прецизније од jack, који значи свашта, између осталог и ручну дизалицу (!). "Повезник" би могло да означи било коју ствар која повезује две друге - алку, јемственик, спајалицу, проводник, зихерицу, линк на мрежи, антенски систем…
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Тузор у 20. 02. 2013. у 14.39
Да, само је тих утикача (штекера) много, а потребно их је међусобно разликовати по називу.
Значи, у конкретном случају чинч конектор би био утикач за звучне (аудио) и сликовне (видео) сигнале?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 20. 02. 2013. у 14.58
Да, само је тих утикача (штекера) много, а потребно их је међусобно разликовати по називу.
Значи, у конкретном случају чинч конектор би био утикач за звучне (аудио) и сликовне (видео) сигнале?
Још конкретније, чинч :).

То је било устаљено још пре 40 година, не видим зашто бисмо га мењали. Као што се и онај утикач за слушалице и микрофоне увек звао банана.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 20. 02. 2013. у 17.53
Конектор је код нас прикључак. Да, чинч, иако звучи идиотски јер неко није ни умео да чује страну реч, нема другу замену. Код мене је тај 3,5-милиметарски прикључак за слушалице и сл. — бананица.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 20. 02. 2013. у 20.30
O čemu vi 2013… [ccc] Nadam se da je većina forumaša prešla na HDMI.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 20. 02. 2013. у 22.04
O čemu vi 2013… [ccc] Nadam se da je većina forumaša prešla na HDMI.
Ja jesdam s TV, ali mi lepi top zastareo pa nema HDMI, tako da mi ništa ne vredi, moram da se bakćem s činčovima i drugim gajtanima… :P
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 21. 02. 2013. у 00.15
Па и HDMI је прикључак, шта је сад ту спорно? Уосталом, исти је квалитет слике као DVI (дигитални сигнал), није сад измишљено не знам ни ја шта, само што HDMI преноси и звук.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 21. 02. 2013. у 02.15
Па и HDMI је прикључак, шта је сад ту спорно? Уосталом, исти је квалитет слике као DVI (дигитални сигнал), није сад измишљено не знам ни ја шта, само што HDMI преноси и звук.
Не видим шта ће ми то. Леви монитор иде на један од та два, десни на стари ВГА (и чак тера јачу резолуцију него леви), и не примећујем неку разлику у квалитету. А звук… никако га не бих терао кроз мониторе. Бананица и чинчеви :љ
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: dan555 у 21. 02. 2013. у 10.17
Бананица за мене је некадашњи утикач за 300 омске антенске каблове за ТВ.

(http://www.dodaj.rs/f/1d/CP/1Jkv6P0b/4308527516731714325-500.jpg)

Три и по утикач је три и по, стерео или моно. Постоји и мања верзија, мислим да је два и по. Први пут видим да их зову банана.

Управо сам гуглао те називе и видим да се под чинчом води оно што ја знам као РЦА а „мој“ чинч је БНЦ (што сам и раније знао).

Користан линк ка поруци са објашњењем о називима прикључака.
http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/11868-pc-hi-fi-audio-konektorikablovi/
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 21. 02. 2013. у 10.37
Банана је онај дебљи утикач за слушалице и гитаре, ваљда 8мм.

Ако неко буде навалио да се чинч прекрсти у синч (ућкур?), онда ће неком после пасти на ум да прекрсти фртаљ у фиртл, шунку у шинке и још којешта.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Duja у 21. 02. 2013. у 10.43
…kapućino u kapučino… :P
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Тузор у 24. 02. 2013. у 12.51
Јуче, после дуууууууго времена, чух реч "бразлетна".
Када сам је први пут чуо, нисам био сигуран шта тачно означава.
Касније сам прихватио да је то наруквица за сат, метални каиш за сат.

Отворих Клаићев "Рјечник" из 1962.године, а тамо пише бразлетa, франц. (bracelet) наруквица, гривна. У Вујаклијином "Лексикону" из 1970. године пише бразлетНа (фр. bracelet, л. brachiale) наруквица, гривна.
У Речнику српскохрватскога књижевног језика из 1967. године наводи се:
Цитат
бразлèта и бразлèтна ж фр. наруквица.

Ако је бразлетна што и наруквица, односно гривна, ствар је јасна.
Ако се временом уобичајило да се под бразлетном подразумева посебна метална наруквица за сат, да ли постоји нека друга реч за то, која је код нас у употреби?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 24. 02. 2013. у 16.27
Чуо сам то и ја, али ми је смешно. Звучи ми као кад људи онај измењивач дискова у колима зову „шаржер“, иако се заправо ради о енгл. changer. Ја говорим каиш за кожну дршку сата а наруквица за металну.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Vukvuk у 24. 02. 2013. у 16.45
Primećujem da i roletna ima [n] kog nema u izvornom obliku. Ima tu neki razlog.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 24. 02. 2013. у 17.01
Primećujem da i roletna ima [n] kog nema u izvornom obliku. Ima tu neki razlog.
Као и сваки мајсторски израз, обликује се према мајсторском немачком, где све именице на -е, које имају -ен у множини, постају наше на -на. Штуцна, биксна, ролна, шелна, фосна, раткапна… па се то онда проширило и на речи француског порекла - манжетна, бразлетна, ролетна. Има и она друга група на -ла: штрицла, фронцла, тр(а)ндофла (пореклом, у ствари, из румунског), бризла, презла, шмизла, фрајла…

Ја као аматер немам неког појма како је до тога дошло. Виђао сам тај поступак на делу - нова реч се уклапала у тај модел, па сам виђао и фајлу и дискетлу.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 24. 02. 2013. у 17.07
раДкапна. Колимо сам могао да чујем, мајстори то не једначе по звучности. Без везе с овим, где се у Бгд још могу појести бризле на жару?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 24. 02. 2013. у 17.27
Уочљив је овај образац који помиње расејан — да се додаје -на, навешћу немачке речи истим редоследом: Stütze, Büchse, Rolle, Schelle, Pfosten, Radkappe (све су женског рода, само је Pfosten мушког; мислим да и ту има нечег). Вероватно се то пренело и на друге туђице. Код неких од ових на -ла не знам немачке речи од којих су постале. Познато ми је Striezel (штрицла, али не знам ко још ово говори, обично се каже пунђа), те Briezel (бризле), Brösel (презле), Fräulein (фрајла).
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Тузор у 24. 02. 2013. у 19.39
раДкапна. Колимо сам могао да чујем, мајстори то не једначе по звучности. Без везе с овим, где се у Бгд још могу појести бризле на жару?

С обзиром на почетак, било је очекивано да се постави питање везано за розбратну на жару…  ;)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 24. 02. 2013. у 20.08
штрицла, али не знам ко још ово говори, обично се каже пунђа
Штрицла се више не каже јер се више не производи - то је била стара фарба за зидове, продавала се у праху, мерила у дућану и сипала у обичне папирне кесе. Први пут чујем да је значила и пунђу - свашта ћу овде научити.

Него - пишла, виршла, гарнишла (!), шпахтла, бухтла, пајгла, нокла, хокла, пегла, тегла…
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 24. 02. 2013. у 20.17
А шта је с овим речима, нарочито с гарнишлом? Како би се то рекло по домаћи? Исто за остале речи, немам појма како би се пегла другачије звала.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Тузор у 24. 02. 2013. у 20.21
За (неоправдано изостављену) шмирглу користи се израз брусни папир.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 24. 02. 2013. у 20.26
Користи се, само што се ипак каже шмирглати, "брусити брусним папиром" малчице је дугачко ;)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 24. 02. 2013. у 20.46
А шта је с овим речима, нарочито с гарнишлом? Како би се то рекло по домаћи? Исто за остале речи, немам појма како би се пегла другачије звала.
Навео сам их више као илустрацију за градњу на -ла, ал’ ајд да видим колико могу да се сетим:
пишла (нем. Bischen, малко (ваљда)) - веза (као јединица мере за зеље
виршла - хреновка (мада мислим да није исто, ал’ боље немам)
гарнишла (!) - чешће гарнишна, и немам појма како се српски каже
шпахтла - лопатица (мада у дућану увек пише шпахтла, некад шпатла)
бухтла, пајгла, нокла - два колача и један облик теста, нокла би могла бити и кнедла
хокла, пегла, тегла… не верујем да имамо друге речи
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 24. 02. 2013. у 20.55
штрицла, али не знам ко још ово говори, обично се каже пунђа
Штрицла се више не каже јер се више не производи - то је била стара фарба за зидове, продавала се у праху, мерила у дућану и сипала у обичне папирне кесе. Први пут чујем да је значила и пунђу - свашта ћу овде научити.

Можда је то у немачком нека друга реч онда. Немам појма за ту фарбу.

Пишла и пајгла немам појма шта су. Виршла — хреновка, за гарнишу/карнишу мислим да нема неког устаљеног домаћег израза, бухтла и нокла су врсте слаткиша а они често немају превод, пегла — глачало, тегла чак и није из немачког, већ из латинског tegula, хокла — столичица (чак и троножац), кнедла — ваљушак, шпахтла — превлака.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Father Jape у 24. 02. 2013. у 21.01
Je li upoznat neko ovde sa sleng izrazom za muško spolovilo – pajšla? (http://forum.fil.bg.ac.rs/public/style_emoticons/default/smartass.gif)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 24. 02. 2013. у 23.58
Prvi put čujem za hokla. Ja to znam kao hoklica.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Vukvuk у 25. 02. 2013. у 00.54
Pa gde je sad Stoundar da uzvrati Šomiju: Dok ti zgotoviš hrenovke i valjuške sa šljivama, ja odoh da kupim brusni papir i prevlaku i prekapnicu za glačalo. :P
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 25. 02. 2013. у 01.21
Ти си му први заменик, можеш и ти. :P Глачало се не користи, хреновка ретко. Брусни папир, ваљушци и друге речи — равноправно.

Шпахтла, цигла, фуга и остало нећеш чути ни од кога ко је завршио техничке науке.

Je li upoznat neko ovde sa sleng izrazom za muško spolovilo – pajšla? (http://forum.fil.bg.ac.rs/public/style_emoticons/default/smartass.gif)

Никад чуо. Одакле је то?

Навео сам их више као илустрацију за градњу на -ла, ал’ ајд да видим колико могу да се сетим: пишла (нем. Bischen, малко (ваљда))

[lol] Неко је Bisschen [бисхен] (’мало’) чуо као „пишла“. [lol] Није ни чудо што је гро тих речи немогуће реконструисати на основу звучања.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 25. 02. 2013. у 06.00
Pa gde je sad Stoundar da uzvrati Šomiju: Dok ti zgotoviš hrenovke i valjuške sa šljivama, ja odoh da kupim brusni papir i prevlaku i prekapnicu za glačalo. :P

Ja kažem hrenovka (ako mislite na jelo a ne na kakvu alatku), ali šmirgl papir.

A jesmo li dokazali da standardni jezik prihvata isključivo terminologiju iz tehničkih škola, nikako majstorsku? Zar to nisu dvije vrste žargona? Ovo nije forum o bilo kojoj struci, nego o jeziku obrazovanih ljudi koji se ne moraju razumjeti u tehniku.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: rade у 25. 02. 2013. у 06.27
Шпахтла, цигла, фуга и остало нећеш чути ни од кога ко је завршио техничке науке.
Чекај, ево ја сам завршио техничке науке и немам никакву идеју како другачије да назовем шпахтлу. Према дисскусији на http://www.proz.com/kudoz/Croatian/tech_engineering/372931-%C5%A1pahtla.html види се да не знају ни они. "Зидарска лопатица" коју предлажу не пије воду, то је објашњење, а не назив алатке коју не користе само зидари, него свако ко наности густу масу на нешто, нпр. аутолимари. Теоретски, за циглу бих могао да кажем опека, али нећу јер нико око мене тако не говори. Реченица: "Ставио сам му на хаубу папир, на папир циглу  и после тога више не паркира тамо" са "опека" уопште не носи исту тежину :) . Фуга би можда могла да се замени са "пукотина" или "процеп", али како рећи "зид од фуговане цигле"?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Father Jape у 25. 02. 2013. у 06.42
@Šomi:  ne znam, i ja sam se nadao da će ovde neko da mi rasvetli etimologiju.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Stoundar у 25. 02. 2013. у 06.57
Znači, još jednom:

1. Ova tema služi pronalaženju standardnih alternativa za supstandardne, prema jezičkom osjećanju korisnika standardnog jezika, naročito onih koji nisu pod uticajem bilo kakve tehničke obuke. Eventualno bi se mogli pretražiti rječnici standardnog jezika (ne stručni rječnici) ili kakav korpus.

2. Ova tema ne služi čuvanju Svoga pred najezdom Njihovog, „i mi riječ za X imamo“, „budi stručnjak, ne budi majstor“ i sl.

Je li tako?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 25. 02. 2013. у 09.00
Znači, još jednom:

1. Ova tema služi pronalaženju standardnih alternativa za supstandardne, prema jezičkom osjećanju korisnika standardnog jezika, naročito onih koji nisu pod uticajem bilo kakve tehničke obuke. Eventualno bi se mogli pretražiti rječnici standardnog jezika (ne stručni rječnici) ili kakav korpus.

2. Ova tema ne služi čuvanju Svoga pred najezdom Njihovog, „i mi riječ za X imamo“, „budi stručnjak, ne budi majstor“ i sl.

Je li tako?
Baš tako. Ali, držite se teme, molim vas.

PS:Šta je to uopšte fugovana cigla? Je li to ona s rupama, a ne puna?
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Duja у 25. 02. 2013. у 09.29
Ne. Fug(n)e su procepi, razmaci između postavljenih cigala ili keramičkih pročica. Kod fugovane cigle, ti se procepi lepo popune malterom da to izgleda uredno, jer je cigla ujedno i završni sloj. Dakle, to je približno isto kao fasadna cigla (s tim što ne mora biti nužno na fasadi, a može se fugovati npr. i stara cigla koja nije namenjena fasadiranju, radi rustičnog efekta).

(http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi_slike/tekstovi/bl5.jpg)

Inače, kad će preko cigle ići malter, zid se ne fuguje, tj. fugne se ne obrađuju, nego ostavljaju neuredne.

(http://www.gradjevinarstvo.rs/Tekstovi_slike/Tekstovi/cigle(1).jpg)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 25. 02. 2013. у 09.46
A, pa to onda zaista nema drugo ime. Procep mi se ne dopada, jer navodi na pogrešan zaključak da je cigla pukla.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Duja у 25. 02. 2013. у 09.59
Уочљив је овај образац који помиње расејан — да се додаје -на, навешћу немачке речи истим редоследом: Stütze, Büchse, Rolle, Schelle, Pfosten, Radkappe (све су женског рода, само је Pfosten мушког; мислим да и ту има нечег).

A kako glasi množina ovih reči? Ja imam predosećaj da je naše -n- nastalo pod uticajem nemačke množine na -en (ali nikad ne znam kako koja nemačka reč gradi množinu).
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 25. 02. 2013. у 10.41
Немам много времена, само кратко сада: „фуга“ је спојница. У множини те речи ж. р. на самогласник увек добијају -n, тако да је могуће да си у праву, Дујо, и да су можда преузете преко множинског облика.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 25. 02. 2013. у 11.25
Шпахтла, цигла, фуга и остало нећеш чути ни од кога ко је завршио техничке науке.
Па и нећеш, него од маестра. Тј од мајстора.
Него, не сећам се кад сам последњи пут чуо реч опека. Прочитао јесам, али чуо… ретко. Штавише, еквиваленти постоје и у мађарском и пољском (tégla, cegła), а вероватно и другде.

[lol] Неко је Bisschen [бисхен] (’мало’) чуо као „пишла“. [lol] Није ни чудо што је гро тих речи немогуће реконструисати на основу звучања.
Кад се полази од књижевног немачког. Ближи су нам овдашњи Немци, код којих није било баш бисхен, него бисхеле, што се у говору скрати и до бисл, писл… и ето га.

… тако да је могуће да си у праву, Дујо, и да су можда преузете преко множинског облика.
Сад ми паде на ум да је преузимање множинског облика можда и чешће од једнине, бар из енглеског и немачког, јер се множине углавном завршавају на сугласник па је онда лакше. Отуд имамо моделсицу (која, однекуд, није баш манекенка, и наћи ће се сто разлога зашто то није исто), и зато никад нисмо имали Битле (Битлове?) и Ролингстоне, него Битлсе и Ролингстонсе. Занимљиво је да имамо чипове на матичној плочи, али чипс у кеси - и не могу да замислим множину од чипс.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 25. 02. 2013. у 12.24
 
Цитат
Занимљиво је да имамо чипове на матичној плочи, али чипс у кеси - и не могу да замислим множину од чипс.
Pa verovatno zato što ni u engleskom nema. Čip je u oba jezika brojiva imenica, a čips nije.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Vukvuk у 25. 02. 2013. у 13.08
Ali ima jedninu u engleskom, chip, i za krompir…
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Duja у 25. 02. 2013. у 13.12
Немам много времена, само кратко сада: „фуга“ је спојница.

 :fsurprise:

U pravu je Šomi, zaista vidim da se reč koristi po stručnim građevinskim tekstovima. Nemam ništa protiv da postoji stručni formalni vokabular, ali ovde ga baš dovedoše do apsurda: reč spojnica ima petsto mogućih značenja, u građevinarstvu pogotovo, a povrh toga odatle se ne može izvesti ni glagol ni pridev.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Belopoljanski у 25. 02. 2013. у 19.40
Брусни папир, ваљушци и друге речи — равноправно.

Знам ја да је ваљушак српска реч, кнедла немачка, а гомбоца мађарска, али у мом кулинарском речнику ваљушак, кнедла и гомбоца су три различите ствари.  [neznam]
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 25. 02. 2013. у 20.44
Брусни папир, ваљушци и друге речи — равноправно.

Знам ја да је ваљушак српска реч, кнедла немачка, а гомбоца мађарска, али у мом кулинарском речнику ваљушак, кнедла и гомбоца су три различите ствари.  [neznam]
И четврта грумуљица од теста: њоки. Италијанска реч. Ваљушак, чини ми се да сам први пут чула у Хрватској на Хвару, нешто слично њокама, тј. тесту с кромпиром. Мада, мени се нешто чини да се и кнедле с шљивама праве с кромпиром… Једино не знам шта је та гомбоца.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 25. 02. 2013. у 21.02
Мада, мени се нешто чини да се и кнедле с шљивама праве с кромпиром… Једино не знам шта је та гомбоца.
Мађарска реч за кнедлу (са шљивама или кајсијама), ваљда од gomba - печурка. И јесте, иде нешто кромпира у то тесто.

Ајде, познаваоци кујне: како се кажу марвиш, плек, римфлајш, сос, шпајз, вангла (пази, -ла), чикмеже, чушпајз?
(за већину знам и сам, ово је квиз са замишљеним наградама)
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Шоми у 25. 02. 2013. у 21.17
U pravu je Šomi, zaista vidim da se reč koristi po stručnim građevinskim tekstovima. Nemam ništa protiv da postoji stručni formalni vokabular, ali ovde ga baš dovedoše do apsurda: reč spojnica ima petsto mogućih značenja, u građevinarstvu pogotovo, a povrh toga odatle se ne može izvesti ni glagol ni pridev.

Не користе се уопште изведенице од спојница. У грађевинарству постоји та спојница између опека, у мостоградњи дилатациона спојница и то су све употребе које ја знам.

Ајде, познаваоци кујне: како се кажу марвиш, плек, римфлајш, сос, шпајз, вангла (пази, -ла), чикмеже, чушпајз?

Не знам шта је марвиш, ово друго знам као плех, ринфлајш сам само у Војводини чуо и то с доста помереним значењем, али немачка реч значи ’телетина’, умак/прелив, остава/смочница, за ванглу не знам имамо ли домаћу замену, то је дубока посуда, чикмеже не знам шта је, цушпајз сам такође само у Војводини чуо, а ја то зовем вариво. Немачка реч значи уопштено ’прилог уз јело’.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Belopoljanski у 25. 02. 2013. у 21.31
И четврта грумуљица од теста: њоки. Италијанска реч.

Океј, њоке, спирале, пужићи, шкољкице, шпагете и сва остала теста. Него:

Ваљушак, чини ми се да сам први пут чула у Хрватској на Хвару, нешто слично њокама, тј. тесту с кромпиром. Мада, мени се нешто чини да се и кнедле с шљивама праве с кромпиром… Једино не знам шта је та гомбоца.

Технички, све су то кнедле. Гомбоце су „кнедле с шљивама“, то јело се од Београда наниже назива просто „кнедлама“, али за мене је кнедла оно у супи, што се прави од гриза и јаја, евентуално још измеша са парчићима џигерице:

(http://pinkradio.com/_pictures/_recepti/griz-knedjle-supa.bmp)

док су гомбоце лоптице од теста (мислим и кромпира), испуњене пекмезом (или куваним воћем) и уваљане у презле и шећер:

(http://www.dodaj.rs/f/2i/qq/2cyS9VOR/67329-gomboce.jpg)

а ваљушци просто обичне громуљице од домаћег теста, за прављење брзих и „сиротињских“ јела, такозваних „насува“. На пример, ваљушци с кромпиром:

(http://www.coolinarika.com/image/valjusci-sa-krompirom-18a193804adaa615cfd3f2ec00e64097_header.jpg)

У мом јеловнику, то су три различита појма са врло подељеним значењем.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Belopoljanski у 25. 02. 2013. у 21.35
Мађарска реч за кнедлу (са шљивама или кајсијама), ваљда од gomba - печурка. И јесте, иде нешто кромпира у то тесто.

Кажу да је од мађ. gömb (лопта) и gömböc.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: расејан у 25. 02. 2013. у 21.43
Мађарска реч за кнедлу (са шљивама или кајсијама), ваљда од gomba - печурка. И јесте, иде нешто кромпира у то тесто.

Кажу да је од мађ. gömb (лопта) и gömböc.
http://www.onlineszotar.com/ вели
húsos gombóc    ćufte
gombóc    knedla
Е сад ког је ово порекла у мађарском, питати њих.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 25. 02. 2013. у 22.14
Ih, BP, sad mi osvezi secanja… Meni je jedna baba bila Banacanka, iz Mokrina, i pravila je vala najbolje knedle s sljivama i strudlu od maka na svetu, a bogami se secam i ovog treceg i curi mi voda na usta (dade mi super ideju, godinama nisam to jela). Ja isto sve kao ti, samo sto u te knedle od supe ne ide mi dzigerica. To mi je nekako malo bljak.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Бруни у 25. 02. 2013. у 22.21
И четврта грумуљица од теста: њоки. Италијанска реч.

Океј, њоке, спирале, пужићи, шкољкице, шпагете и сва остала теста. Него:

Ne, ne. Njoke nisu isto što i pužići, školjkice, špagete i druga italijanska pasta. Njoki se prave od testa i krompira. http://en.wikipedia.org/wiki/Gnocchi. Dobro, i njoki su italijanska pasta, ali sve ostalo se pravi od brašna i vode samo se u njoke dodaje i krompir.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: Belopoljanski у 25. 02. 2013. у 22.23
Ih, BP, sad mi osvezi secanja… Meni je jedna baba bila Banacanka, iz Mokrina, i pravila je vala najbolje knedle s sljivama i strudlu od maka na svetu, a bogami se secam i ovog treceg i curi mi voda na usta (dade mi super ideju, godinama nisam to jela). Ja isto sve kao ti, samo sto u te knedle od supe ne ide mi dzigerica. To mi je nekako malo bljak.

И мени је то са џигерицама било бљак.  [povrac2] Али, бака кад год је правила пилећу супу, измрвила би кувану џигерицу и измешала је у масу за кнедле.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: J o e у 21. 03. 2013. у 19.55
Издвојена расправа о страним речима: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3745.0 (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3745.0)


TEMA DISKUSIJE:

Ovde se upoređuju reči stranog porekla ili tuđice sa rečima u srpskom jeziku koje su domaće ili odavno odomaćene, a koje označavaju jednu te istu stvar, tj. moraju biti sinonimi.

Sve reči koje se iznesu moraju postojati u rečniku. Ova tema nije predmet smišljanja novih "domaćih" reči po svaku cenu.

U okvir teme, pored navođenja samih reči, spadaju i analize učestalosti korišćenja tih reči. Lična mišljenja mogu se iznositi, ali ona moraju biti vezana isključivo za temu i potpomognuta argumentima u literaturi, praksi i sl. bez zajedljivosti, bez kukanja nad zlom sudbinom srpskog jezika, i ličnim mišljenjima o poengležavanja istog, jer to NIJE tema ovde i biće izbrisano.

Tema ne služi za kritikovanje, iščuđavanje i sablažnjivanje, nego za analizu stanja u srpskom jeziku kad su reči stranog porekla u pitanju.
Наслов: Одг.: Strane i domaće reči za jednu te istu stvar
Поруку послао: J o e у 22. 03. 2013. у 09.34
Тема је закључана док се не смире страсти. [lock]