Српски језички атеље

Српски језички атеље => Граматика => Прозодија => Тему започео: Belopoljanski у 24. 04. 2012. у 16.29

Наслов: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Belopoljanski у 24. 04. 2012. у 16.29
Имена мање познатих села као да се по правилу неправилно акцентују. А ко би и могао знати правилан изговор за свако од њих?

На пример, села из зрењанинске општине: Ечка, Елемир, Лазарево. Ти називи се акцентују Е̏чка, Елѐмӣр, Ла̏зарево. У централним медијима, кад налети које од њих, читају их Е̑чка, Ѐлемир, Лаза́рево. Је ли то можда спонтан изговор, прва асоцијација (за оне који не знају за ова села)?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Gulo Gulo у 24. 04. 2012. у 16.36
Ја само знам да сам у Ечкој у’ватио штуку, дебелу ко руку, амаааан…. :)
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 24. 04. 2012. у 16.39
Имена мање познатих села као да се по правилу неправилно акцентују. А ко би и могао знати правилан изговор за свако од њих?

На пример, села из зрењанинске општине: Ечка, Елемир, Лазарево. Ти називи се акцентују Е̏чка, Елѐмӣр, Ла̏зарево. У централним медијима, кад налети које од њих, читају их Е̑чка, Ѐлемир, Лаза́рево.

A kako u genitivu, Elèmira ili Elemíra? [pardon]

I ja bih sve izgovorio tako kao što se čuje na televiziji (a možda sam čuo samo za Ečku).
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Belopoljanski у 24. 04. 2012. у 16.51
Из Елеми́ра. Слично се акцентује и село Фаркаждин: Фарка̀ждӣн – Фаркажди́на.

Вероватно нешто упућује на тај изговор. Неке логике мора бити, јер изговори Е̑чка, Ѐлемир, Лаза́рево нису прописани, а превише људи их баш тако изговара, независно један од другог.

(На пример, од неколико људи који су се силом прилика већ као одрасли доселили у Србију, чуо сам да су у школама реку Тису помињали као Ти́су. Кажу, никад нису чули изговор некога ко је бар једном у животу видео Тису, а некако им је логично било Пи́ва, Дри́на, Мла́ва, Дра́ва… Ти́са.)
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Gulo Gulo у 24. 04. 2012. у 16.57
Јуче је било бисера и бисера на домаћим радио станицама које слушам овди. Такова је било једно 10ак верзија.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 24. 04. 2012. у 16.58
Tisa mi je uvek bila Tȉsa (ali sam mislio da je i Pȉva sa kratkim akcentom).

Farkaždin bih izgovorio Farkàždin, Farkàždina.  [pardon]

Takovo — Tâkovo?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 24. 04. 2012. у 17.02
A kako u genitivu, Elèmira ili Elemíra? [pardon]

Чим именица има модел С̀-С̄, мора имати алтернацију С-С́-С. Можда постоје две-три маргиналне за које то не важи.

Ја сам слабо чуо за ова места, али бих рекао Е̏чка, Ла̏зарево (зар се не чува дужина Ла̏за̄рево?), док Елемир не бих погодио. Вероватно по аналогији са Радомир, Миломир људи акцентују први слог.

Пи̏ва, Та̏ра је изворно. Многи имају аналошке дугоузлазне ту.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 24. 04. 2012. у 17.03
И није Мла́ва него Мла̏ва.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 24. 04. 2012. у 17.14
И није Мла́ва него Мла̏ва.

Petrovac na Mlȁvi? Nikad čuo. [pardon]

Ȅčka mi isto jako čudno zvuči, dok Elèmīr, Farkàždīn, Lȁzarevo ne (samo mi to ne bi bio spontani izgovor).

A setio sam se i da svi izgovaramo Pétnica, dok lokalci govore Pètnica.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 24. 04. 2012. у 17.18
Да, Петро̏вац на Мла̏ви. :D

Пѐтница и код Ваљева и у Дробња́цима.

Мени је најстраније црногорско Ба̏р.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Astijanaks у 24. 04. 2012. у 17.48
Ја бих рекао Лаза́рево, Е̏чка, Фа̏ркаждин, Ѐлемир, Мла́ва (нећу се никад навићи на Мла̏ва, то ми делује као нагласак локалног дијалекта, онда бих требао да говорим и Леско̏вац итд.), Пе́тница, Бу̏два, А̀ндријевица… Бар је питање, слушао сам често Црногорце па ми није толико необично. Остаје ли нагласак исти у косим падежима?

Ти̏са, Пи̏ва…
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Belopoljanski у 24. 04. 2012. у 18.25
Нисам схватио, Мла̏ва је шала? Ја говорим Пи́ва и Мла́ва.  [neznam]

Џо, у праву си за Лазарево. Ваљда. У питању је босанско колонистичко место и они заиста говоре Ла̏за̄рево. Међутим, ван босанског нагласка се та дужина у говору не користи.

@Остали: посматрајте Лазарево као придев, као кад се каже Лазарева Субота.

Како бисте акцентовали Арадац, Ботош, Меленци, Орловат, Тараш, Клек?

Да чујете за градско насеље по имену Граднулица, да ли би вам тај назив деловао на неки начин неправилно?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 24. 04. 2012. у 18.34
Да, Петро̏вац на Мла̏ви.

Tako već može. [pardon]

Bȁr isto nikad nisam čuo.

Како бисте акцентовали Арадац, Ботош, Меленци, Орловат, Тараш, Клек?

Да чујете за градско насеље по имену Граднулица, да ли би вам тај назив деловао на неки начин неправилно?

Àradac, Bȍtoš, Mèlēnci, Òrlovat, Tȁraš, Klȅk? [pardon]

Ne znam kako misliš nepravilno. Mesto se prosto tako zove?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Belopoljanski у 24. 04. 2012. у 18.40
Ботош као добош, а орловат као казамат. Све остало је ОК.

Део града по имену Граднулица. Скоро свако за кога знам, када први пут чује тај назив, помисли да се ради о грешци и исправља га у „Грандулица“. Међутим, реч је о некадашњој градној улици, одатле назив.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Inception у 24. 04. 2012. у 19.47
А Горњи Милановац?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 24. 04. 2012. у 22.21
Мѝлановац-Мѝлано̄вца.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 25. 04. 2012. у 11.08
Овде је МилУтовац име села, а МилутОвац је човек који живи у том селу. Исто важи и за Грабовац, Мијајловац и друга села која се завршавају на ц. Оно "о" је ненаглашено, само је мало продужено.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 25. 04. 2012. у 12.41
Оно "о" је ненаглашено, само је мало продужено.

Мислите на МилуТОвац (Милуто́вац)? Па мора бити наглашено.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Astijanaks у 25. 04. 2012. у 16.15
А да ли би неко од вас можда додао ИПА транскрипцију на енглеској Википедији за ова места, мислим да не би било лоше? Видим да Млава нпр. нема изговор. Овај што га Џо наводи, видим да је вуковски.

Дакле, да, Белопољански, и у Вуковом је речнику забележен такав нагласак за име реке. Пива онако како Џо каже.

Нико не зна је ли Бар краткосилазни у свим падежима?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Duja у 25. 04. 2012. у 16.21
Mèlēnci? [pardon]
Ботош као добош, а орловат као казамат. Све остало је ОК.

Hm, Mèlēnci? Ja bih se zakleo da sam od nejtiv spikera čuo Mȅlēnci.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Astijanaks у 25. 04. 2012. у 16.24
А шта се догађа с придевима? Је ли исправно рећи лазарѐвачкӣ и сл. и има ли норма неки став о томе? Важи ли таква промена места нагласка, и врсте, и за друга места? Или се ипак можда каже само кра̀гујевачкӣ, по̏жаревачкӣ?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 25. 04. 2012. у 17.01
Ja ipak mislim da je najrasprostranjeniji pogrešni toponim Bȅograd. [pardon]
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Belopoljanski у 25. 04. 2012. у 18.06
Hm, Mèlēnci? Ja bih se zakleo da sam od nejtiv spikera čuo Mȅlēnci.

Заправо и јесте Ме̏ле̄нци. Мада би нејтив спикери пре рекли У̀ме̄ле̄нце (локална шала).

(Често имам проблем да у свом говору за кратки акценат одредим да ли је узлазни или силазни, ово је један пример.)
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 25. 04. 2012. у 20.48
(Често имам проблем да у свом говору за кратки акценат одредим да ли је узлазни или силазни, ово је један пример.)

Ако има У̀ме̄ле̄нце, онда је сигурно силазни. У ствари, треба у̀ Меле̄нце, без дужине.

Ja ipak mislim da je najrasprostranjeniji pogrešni toponim Bȅograd. [pardon]

Клајн се у једном чланку залагао управо за прихватање и тога.  [kuku]

А шта се догађа с придевима? Је ли исправно рећи лазарѐвачкӣ и сл. и има ли норма неки став о томе? Важи ли таква промена места нагласка, и врсте, и за друга места? Или се ипак можда каже само кра̀гујевачкӣ, по̏жаревачкӣ?

А што би то било различито од топонима? Како се говори у датом месту, тако је правилно (уз метатонијска прилагођавања): крагујѐвачкӣ, пожарѐвачкӣ (мада је ваљда још код Вука по̏жаревачкӣ, како нико не говори, поред -ѐвачкӣ). Не знам како је лазаревачки, сасвим могуће лазарѐвачкӣ.

Нико не зна је ли Бар краткосилазни у свим падежима?

Па не може се мењати кс. осим у локативу, где је евентуално у Ба̀ру, мада и да постоји та црта, вероватно се занемарује због метатактичког преношења.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Belopoljanski у 25. 04. 2012. у 21.13
Не знам како је лазаревачки, сасвим могуће лазарѐвачкӣ.

Овде се говори Ла̏зарево – ла̏заревачки. Лазарѐвачки ме пре асоцира на Лазаревац, вероватно због честог помињања у медијима са правилн(иј)ом дикцијом.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 25. 04. 2012. у 21.26
Ja sam mislio na Lazarevac.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 25. 04. 2012. у 21.33
Да додам само поводом Лаза́рево: постоји нека тежња, о којој нисам дубље размишљао, да модел С̏-С-С̄(-С) алтернира са С-С-С́-С(-С). У флексији именица је то на измаку (на порођа́ју), чува се у аористима и̏спреда̄ва̄ : испреда́ваше, али је очито симпатичан код онима: Карађо́рђево (: Ка̏рађо̄рђе, па и Карађо́рђева шницла), Светоза́рево…, па се аналошки шири. (Радоса́вљевић код презимена је аналошки према системском Капета́новић.)
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Astijanaks у 26. 04. 2012. у 09.08
А што би то било различито од топонима? Како се говори у датом месту, тако је правилно (уз метатонијска прилагођавања): крагујѐвачкӣ, пожарѐвачкӣ (мада је ваљда још код Вука по̏жаревачкӣ, како нико не говори, поред -ѐвачкӣ). Не знам како је лазаревачки, сасвим могуће лазарѐвачкӣ.

У реду, у Београду увек чујем Лазарѐвачкӣ дру̏м, због тога питам, а такав ми нагласак и звучи логично и очекивано.

Па не може се мењати кс. осим у локативу, где је евентуално у Ба̀ру, мада и да постоји та црта, вероватно се занемарује због метатактичког преношења.

За локатив сам и питао заправо, требало је да будем прецизнији.  :) Просто због сличности са ба̏ра, 4. у ба̏ру. Није исти падеж, али некако чудно звучи.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Шоми у 26. 04. 2012. у 13.05
Ја говорим кра̏гујевачкӣ, по̏жаревачкӣ, ла̏заревачкӣ. [neznam]
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Astijanaks у 27. 04. 2012. у 12.03
Што је у реду, Милоше.

Кад споменусмо Вука… Он нпр. даје Пѐтрова го̀ра и Пѐтрово по̏ље. [neznam] Није Пе̏трово/-а?

Становник Пе̏ћи код њега је Пе̏ћа̄нин. Није ми такав спонтани нагласак.

П. С. Зашто је код њега по̏рез, а нпр. РСЈ не даје такву могућност? Да не отварам сад нову тему, али ето, може и да се одвоји…
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 27. 04. 2012. у 15.32
Није у реду са   ̏ на првом слогу.

Нормирано је Пе̏тар-Пѐтра-Пѐтров (као че̏шаљ-чѐшља).

Пе̏ћанин не би могло да има дужину где си је ставио.

По̏рез није системски акцент: могло би по̀рез/по́рез/по̏ре̄з у том (етимолошки) творбеном типу.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 27. 04. 2012. у 19.44
Како се говори у датом месту, тако је правилно (уз метатонијска прилагођавања): крагујѐвачкӣ, пожарѐвачкӣ

Ja imam kragujèvāčki, požarèvāčki, lazarèvāčki.  [cesh]
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Stoundar у 27. 04. 2012. у 21.10
A ja, kràgujеvačkī, pȍžarеvаčkī, lȁzarеvаčkī.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Duja у 27. 04. 2012. у 21.37
Ja kao Stoundar (što i nije čudo).
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Astijanaks у 27. 04. 2012. у 22.05
Није у реду са   ̏ на првом слогу.

Нормирано је Пе̏тар-Пѐтра-Пѐтров (као че̏шаљ-чѐшља).

Пе̏ћанин не би могло да има дужину где си је ставио.

По̏рез није системски акцент: могло би по̀рез/по́рез/по̏ре̄з у том (етимолошки) творбеном типу.

Хвала, Џо.

Само ме заправо занима постотак суставности, да се тако изразим, тог система. Односно, колико изузетака има у речницима, а колико тек одступа свакодневни говор.

На пример, ево опет гледам у Српски рјечник, и Вук допушта краткосилазни нагласак у генитиву. Петровац са краткосилазним једини је нагласак који познајем, али ми Петрово поље баш и не иде.

Никако не могу да похватам како то да јечмиште може с краткосилазним, а буњиште не може, како може мо̀ра̄лан, гло̀ба̄лан (јасно због чега), али не и с краткосилазним, како пише У̑жице у једном речнику, али не и У̏жице.

Мора да постоји нека књига која о томе говори?

Дужина у Пећанин исто је преписана.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Бруни у 27. 04. 2012. у 22.15
Astijanaks, ovo ti je poslednje upozorenje. Svaki sledeći post kojem budeš menjao font biće obrisan.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 27. 04. 2012. у 23.40
Ja imam kragujèvāčki, požarèvāčki, lazarèvāčki.  [cesh]

Откуд ти те дужине? На непостојаном а су скоро етимолошки неизводљиве. А нема чак ни дијалекатско пожарева̑чкӣ. :-/

Астијанаксе,
1. У речницима има једва 2-3 изузетка. Говори који су у основици стандарда имају управо такво стање.
2. Ја цео живот слушам Петро̏вац, Петро̑в, па ми је узлазни потпуно примерен. ОК, имаш акценат другачији од нормираног у понеком примеру. Па шта??
3. Одакле је преписано Пе̏ћа̄нин?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 28. 04. 2012. у 00.17
Ja imam kragujèvāčki, požarèvāčki, lazarèvāčki.  [cesh]

Откуд ти те дужине? На непостојаном а су скоро етимолошки неизводљиве. А нема чак ни дијалекатско пожарева̑чкӣ. :-/

Pa kao u pèvāčki (jasno, tamo je i pèvāč, ali taj je tip). Znam da imam dužinu, jer inače bih mogao da redukujem /a/, kao u nèmɐčki.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 28. 04. 2012. у 08.55
Па јел’ ти чујеш ту дужину или је изводиш из тога што имаш ӑ а не ɐ?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Astijanaks у 28. 04. 2012. у 10.15
Астијанаксе,
1. У речницима има једва 2-3 изузетка. Говори који су у основици стандарда имају управо такво стање.
2. Ја цео живот слушам Петро̏вац, Петро̑в, па ми је узлазни потпуно примерен. ОК, имаш акценат другачији од нормираног у понеком примеру. Па шта??
3. Одакле је преписано Пе̏ћа̄нин?

Два-три изузетка од оваквог системског модела или од свих модела?

Примерен у Пѐтрова го̀ра, Пѐтрово по̏ље?

Мени ту није, али у Петровац једини могућ.

Па ништа, само покушавам да схватим потпуни бесмисао неких таквих прескрипција. Попут нпр. су̏па или су̀нчан. Како то да они који пишу речнике сами кажу да је такав систем непримерен, али, додуше, да није на њима да га мењају, они су лексикографи, па чак иду дотле да неке нагласке сматрају дементним (за речи на -ент(ан) и сл.) и да постоје они који отворено кажу да акценатски систем у српском не постоји (Ђукановић)? Да, каже Ђукановић, телевизијски водитељи и спикери (додуше, само на РТС-у, или они који су на РТС-у почели па негде прешли) знаће да кажу Југо̀сла̄вија, телѐвӣзија, инцѝдент, али ће онда да лупе конзервато̑ријум, и све пада у воду.

Не видим смисао дрвљења једног те истог у исправљању људи. Тј. то ми има смисла делом у неким случајевима, нпр. у случају силазних нагласака на унутрашњим слоговима, иако и то даје неке чудновате резултате, али не видим стварно зашто су̏па? Какве везе има што је у италијанском ˈd͡zupːa, не видим што бисмо се тиме водили?

Ко је рекао да се све мора систематизирати и да је одступање потпуно непримерено? На пример, енглески фонетичари отворено кажу »Шта ћеш, енглески није систематичан. То је просто тако. Живите с тим.« Они не покушавају на силу да направе кентаура, који на крају нико и неће поштовати.

Од Вука (преписано). Ето, сад све испада још глупље, јер је систем од његовог речника настао, а сада је тај речник несуставан?  :-/
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 28. 04. 2012. у 11.02
На норму кукај у Норми под лупом. Све даље ће бити брисано у овој теми.

Проверићу код Вука, али од њега се пошло. И сам Даничић свесно одступа на појединим местима од његових акцената. А да не почињемо о томе што тридесет година није разликовао силазне акценте.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 28. 04. 2012. у 13.09
Па јел’ ти чујеш ту дужину или је изводиш из тога што имаш ӑ а не ɐ?

Čujem dužinu. Ovo mi je dodatna potvrda.

Inače kako drugačije nego sȕpa? Ovo drugo kažem sûnčan.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 2. 05. 2012. у 08.59
Како изговарате Илиџа (део Сарајева)? Мислио сам да је свима познат босански акценат Илѝџа, али у последње време око мене сви изговарају Ѝлиџа. :-/
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: rade у 2. 05. 2012. у 09.07
Како изговарате Илиџа (део Сарајева)? Мислио сам да је свима познат босански акценат Илѝџа, али у последње време око мене сви изговарају Ѝлиџа. :-/
Колико овде млади (и средњи) уопште знају топониме у БиХ, није ни чудо. Ја знам да је Илѝџа…
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 2. 05. 2012. у 09.12
Ово „сви“ подразумевало је, нисам рекао, „старије“, који су одрастали у СФРЈ.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: rade у 2. 05. 2012. у 09.14
Е, онда ми није јасно, ко је бар једном тамо јео јагњетину, морао би да се сећа
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Stoundar у 2. 05. 2012. у 09.16
Isključivo Ilìdža (rođen sam u Sarajevu). Nisam čuo drukčije akcentovanje.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 2. 05. 2012. у 09.24
Ìlidža. Sad kad razmislim, znam da Zdravko Čolić u Mađarici izgovara na Ilìdži, ali sam ja mislio da je to zbog metrike.  [pardon]
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Бруни у 2. 05. 2012. у 09.30
А можда никад нису ни били тамо, па нису ни чули Босанце како изговарају. И ја исто са акцентом на другом слогу, ово прво ми изгледа ко она телЕвизија и ЈуГОславија.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Stoundar у 2. 05. 2012. у 09.47
Ìlidža. Sad kad razmislim, znam da Zdravko Čolić u Mađarici izgovara na Ilìdži, ali sam ja mislio da je to zbog metrike.  [pardon]

Ali on pjeva „Sta—rim dru—mom ka-I-li—dži“ Ne bih iz toga ništa zaključio. [neznam]
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 2. 05. 2012. у 10.11
Како не?

1  ̄                   2  ̆                   3  ̄̆                     4  ̆
1/8+ 1/8 +    1/4       +       1/8+1/8    +     1/4
ка       И         ли                  џи  (пауза_____)

Па прво И- никако ту не може бити под акцентом јер је на слабом делу такта (друга осмина у првој четвртини такта), трећи слог јесте на наглашеном месту у такту, али је -ли- већ отпевано дупло дуже од И- и -џи (целу четвртину), па је перципирано као нагласак.

Додуше, Чолић исту метричку схему има и за Мађарица, одакле излази акцент Мађари̏ца, тако да је јасно што је Вук био у недоумици.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Шоми у 2. 05. 2012. у 12.39
И код мене је на првом слогу, Ѝлиџа. [neznam] Нисам знао оригинални босански акцент.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Stoundar у 2. 05. 2012. у 12.50
A koji je lokalni izgovor imena Banjaluka? Jednom smo o tome razgovarali na Vokabularu, ali nisam dobio odgovor upravo na to pitanje. Ne sjećam se da sam čuo bilo šta drugo osim Banjalúka.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Шоми у 2. 05. 2012. у 13.01
Зар се Бањалу́ка може икако другачије нагласити а да не звучи урнебесно? :)
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Stoundar у 2. 05. 2012. у 13.16
Ne znam, ima i onaj „odvojeni“ izgovor Banja Luka, Banjoj Luci, ali nikako da utvrdim gdje se tako govori. U Banjaluci?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 2. 05. 2012. у 13.26
Колико сам ја чуо о томе, у Бањалуци је и Бањалу́ка (код млађих) и Ба̑ња̄ Лука (код старијих).

Овај други облик је вероватно симпатичнији лингвистима, који на њему могу да објашњавају историјске језичке појаве. :D
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 2. 05. 2012. у 14.06
A vidite da se i u Banjaluci istoimeni kraj grada kao u Sajarevu zove Ìlidža:

Цитат
тај дио Шехера домороци, па и моја породица, зове Илиџа (тачније Илџа)

(Post broj 17 na drugoj strani teme za koju je Zoran dao link.)
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Stoundar у 2. 05. 2012. у 14.14
Sasvim moguće, ali za sarajevsku Ilidžu nisam čuo drukčije akcentovanje.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 2. 05. 2012. у 15.02
Могућа је та варијантност, пошто и речници дају илѝџа/И̏лиџа ’бања’. Вероватно је у Бањој Луци ;) И̏л’џа.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 2. 05. 2012. у 15.10
Da, verovatno je kratkosilazni. To mi više zvuči bosanski. [pardon]

Meni sad pade na pamet: kako bi ljudi koji nisu iz Beograda izgovorili Dušanova (ulica), Karađorđeva (ulica)? Jer čini mi se da tu nije sistemski akcenat.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Stoundar у 2. 05. 2012. у 15.14
Dùšanova, Karađórđeva.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 2. 05. 2012. у 15.25
Није системски. Прво је настало због дуљења пред сонантом и припајања другом типу алтернација: Ду̀шан → Ду̀ша̄н → Душа́на, а о изведеницама од Ка̏рађо̄рђе и сл. већ сам говорио.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Шоми у 2. 05. 2012. у 15.28
Има и у Нишу Душанова улица. Ја говорим Душа́нова и нема ко ме није „исправио“ у Ду̏шанова.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Vukvuk у 2. 05. 2012. у 15.51
Da, govori se Dušánova (ima i kraj Dušánovac) i Karađórđeva, i samo tako; nikad nisam čuo Dùšanova ili Kàrađorđeva.

A kako biste akcentovali Bajlonova pijaca?  [pardon]
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: rade у 2. 05. 2012. у 17.09
За сарајевску Илиџу има на Јутубу доста примера изговора, на пример https://www.youtube.com/watch?v=Uj1SDl2OsHc&feature=related.  (https://www.youtube.com/watch?v=Uj1SDl2OsHc&feature=related.). За бањалучку ћу проверити вечерас, ево ме баш у Бањој Луци, спремам се за неку вечеру. Sва је прилика да се ради о називу који користи мали број локалног становништва, ако већ једна рођена Бањалучанка, моја колегиница, не зна да то постоји. 

Иначе, у свим службеним саопштењима која су ми прошла кроз руке само је одвојено писање - Бања Лука, све се адресе  исто тако пишу. Међутим, у говору се ређе чује "Бањој Луци", вероватно је лакше рећи "Бањалука", с нагласком на у, наравно.  Овде нешто нисам чуо сарајевски изговор, од њега се већина грађана баш дистанцира, тако да се другар’ца, колег’ца баш и не срећу. Не само то - утицај Београда је изразит, тако да обичан свет врло често каже "две", уместо "двије".
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Astijanaks у 2. 05. 2012. у 17.16
Како не?

1  ̄                   2  ̆                   3  ̄̆                     4  ̆
1/8+ 1/8 +    1/4       +       1/8+1/8    +     1/4
ка       И         ли                  џи  (пауза_____)

Па прво И- никако ту не може бити под акцентом јер је на слабом делу такта (друга осмина у првој четвртини такта), трећи слог јесте на наглашеном месту у такту, али је -ли- већ отпевано дупло дуже од И- и -џи (целу четвртину), па је перципирано као нагласак.

Додуше, Чолић исту метричку схему има и за Мађарица, одакле излази акцент Мађари̏ца, тако да је јасно што је Вук био у недоумици.

Kakav je to čudnovat znak pored trojke?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Stoundar у 2. 05. 2012. у 18.32
:-/ Ne shvatam zašto pisanje Banjaluka nije uzeto kao standard, s obzirom da u njemu nema prostora za grešku. Ovako moraju paziti da napišu banjolučki a ne banjalučki, Banjoj Luci a ne Banja Luci, Banje Luke a ne Banja Luke… Pogledajte koliko samo grešaka (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Посебно:Претражи&limit=500&offset=0&redirs=1&profile=default&search=Бања+Луци) nalazim na srpskoj Vikipediji. Ako se ustaljuje jednostavnije rješenje, i ako je ono prihvaćeno u Pravopisu, zašto komplikovati stvar?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: rade у 2. 05. 2012. у 18.43
Па не знам, нисам ја правио овдашњи правопис :)
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 2. 05. 2012. у 19.21
Kakav je to čudnovat znak pored trojke?

И није баш чудноват. У дијалектологији а̄̆ означава да је а полудуго.

У музици је    ̄  теза (наглашени тактов део),   ̆  арза (ненаглашени). Такт 4/4 сложен је од 2/4 + 2/4, па секундарни нагласак остаје на трећој четвртини, обележава се    ̄̆.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Gulo Gulo у 2. 05. 2012. у 20.45
:-/ Ne shvatam zašto pisanje Banjaluka nije uzeto kao standard, s obzirom da u njemu nema prostora za grešku. Ovako moraju paziti da napišu banjolučki a ne banjalučki, Banjoj Luci a ne Banja Luci, Banje Luke a ne Banja Luke… Pogledajte koliko samo grešaka (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Посебно:Претражи&limit=500&offset=0&redirs=1&profile=default&search=Бања+Луци) nalazim na srpskoj Vikipediji. Ako se ustaljuje jednostavnije rješenje, i ako je ono prihvaćeno u Pravopisu, zašto komplikovati stvar?

Зато што је у питању Банова Лука, два појма. Није ни Новисад, ни Новиград ни Сремскамитровица.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Gulo Gulo у 2. 05. 2012. у 20.49
Da, govori se Dušánova (ima i kraj Dušánovac) i Karađórđeva, i samo tako; nikad nisam čuo Dùšanova ili Kàrađorđeva.

A kako biste akcentovali Bajlonova pijaca?  [pardon]

БајлОнова.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Бруни у 2. 05. 2012. у 21.01
:-/ Ne shvatam zašto pisanje Banjaluka nije uzeto kao standard, s obzirom da u njemu nema prostora za grešku. Ovako moraju paziti da napišu banjolučki a ne banjalučki, Banjoj Luci a ne Banja Luci, Banje Luke a ne Banja Luke… Pogledajte koliko samo grešaka (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Посебно:Претражи&limit=500&offset=0&redirs=1&profile=default&search=Бања+Луци) nalazim na srpskoj Vikipediji. Ako se ustaljuje jednostavnije rješenje, i ako je ono prihvaćeno u Pravopisu, zašto komplikovati stvar?
Pa i nema baš toliko grešaka. Obnarodovano je to odavno, i sam članak o Banjaluci je pisan kao Banja Luka i padeži su se striktno poštvoali. Samo, Vikipedija je takav projekat da uvek ima novih članova koj to ne znaju pa ubacuju neispravno…
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Stoundar у 2. 05. 2012. у 21.02
Зато што је у питању Банова Лука, два појма. Није ни Новисад, ни Новиград ни Сремскамитровица.

Banjaluka je bilo ispravno još po Pravopisu iz 1960, možda i ranije, a Pravopisi iz 1993. i 2010. dodaju da je Banjaluka češći oblik. Otkud ti poređenje s objektivnim greškama tipa Novisad? Biće da postoje razumljivi razlozi za ustaljivanje spojenog pisanja.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Gulo Gulo у 2. 05. 2012. у 21.07
Ма ја сам само историјиски прокоментарисао, пошто име нема никакве везе са бањом, већ са Баном, па ми је звучало погрешно да може икада то да иде заједно. Али, очигледно су другови 60их били мишљења да може. Како, немам појма…
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 2. 05. 2012. у 21.37
A kako biste akcentovali Bajlonova pijaca?  [pardon]

БајлОнова.
[/quote]

Последњих година званичници инсистирају на облику Бајлонијева, од имена Бајлони. Нагласак је на "о". Мислим да народ и даље говори као раније — Бајлонова.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 2. 05. 2012. у 21.41

Da, govori se Dušánova (ima i kraj Dušánovac) i Karađórđeva, i samo tako; nikad nisam čuo Dùšanova ili Kàrađorđeva.
.
Исто се наглашава и шницла. Био сам сам себи смешан кад сам то изговорио са акцентом на првом "а".
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 2. 05. 2012. у 22.02
Зато што је у питању Банова Лука, два појма. Није ни Новисад, ни Новиград ни Сремскамитровица.

Али овде је знатно чешћи изговор /бањалу́ка/ него /ба̑ња̄ лу́ка/.

Кад би /но̏вӣ са̑д/ био /но̏виса̄д/, што не бисмо разматрали и графију Новисад?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Gulo Gulo у 2. 05. 2012. у 22.17
Једно теоријско питање, да ли графија зависи само од учесталости изговора, или се узимају и географско/историјски утицаји. Мало ми је то чудно.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: rade у 2. 05. 2012. у 22.39
Враћајући се на Илиџу, ево проверио сам још код неколико локалаца, и нико од њиј не може да се сети да је у Бањој Луци неки део града називан Илиџа. Ипак је боље не дирати сарајевски бисер…
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Inception у 4. 05. 2012. у 09.53
Како се изговара Александровац?
Ја то изговарам овако: АлексАндровац.  :D
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Belopoljanski у 4. 05. 2012. у 16.35
Као две речи, Алекс Андровац?
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Inception у 4. 05. 2012. у 16.41
Да, као кад читаш име и презиме.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 4. 05. 2012. у 19.18
Не верујем. Никад нисам чуо изговор с два акцента, само Алекса̏ндровац и Алекса̑ндровац.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 4. 05. 2012. у 21.00
Да, као кад читаш име и презиме.
Отприлике тако.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 4. 05. 2012. у 21.06
Хајд поново:
?? ??? ??
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 4. 05. 2012. у 21.23
Као две речи, Алекс Андровац?

Хајд поново:
?? ??? ??
Прочитај брзо име и презиме Алекс Андровац.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 4. 05. 2012. у 23.36
(Написао сам одговор одавно, али га, изгледа, нисам послао.)

Не верујем да је то добро објашњење (а још мање тачно). Зар ћу учити да кажем покрет тако што ћу брзо изговорити преокрет или само тако што ћу збрзати сарма??

Ако тако кренемо, онда можемо за сваку реч с акцентом ван првог слога да кажемо да је то „скоро“ исто као име и презиме, само брзо: Репор Тажа, Теле Визија, Препо Родити, На Учити и сл.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 5. 05. 2012. у 11.23
Ако тако кренемо, онда можемо за сваку реч с акцентом ван првог слога да кажемо да је то „скоро“ исто као име и презиме, само брзо: Репор Тажа, Теле Визија, Препо Родити, На Учити и сл.
Одлични примери за оне који се тешко сналазе у начину обележавања акцената. Пластични, свима разумљиви. Не видим ништа лоше у таквој аналогији.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 5. 05. 2012. у 11.35
Осим што није аналогија. Елементи нису адекватно пресликани. Предакценатским слоговима дајете нагласак који немају.

Кад будете своје име и презиме изговарали зоранЂОРђевић, као бабаСМИљана, онда бисмо и могли говорити о Алексу Андровцу.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Jelen@ у 5. 05. 2012. у 11.37
Da dodam još jedan predlog. :)
Dok samoj sebi nisam razjasnila akcente, naglašene slogove sam označavala kao u engleskoj fonetici - apostrofom. Npr. repor’taža, prepo’roditi, tele’vizija…
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: J o e у 5. 05. 2012. у 11.40
Тако се обележава и у српском (нпр. у Фонологији Драгољуба Петровића) и ту нема ничег погрешног: једна реч — један акценат.
Наслов: Одг: Распрострањени акценти топонима
Поруку послао: Шоми у 5. 05. 2012. у 12.28
Само се у ту сврху ваљда не користи апостроф већ усправна цртица [ˈ].