Најзад сам нашао времена да мало потражим о овоме.
РСЈ даје:
пра̏вносна̄жан/правно̀сна̄жан ’који има правну, законску снагу, извршан’ (~ решење, ~ одлука).
Одатле се изводи дефиниција за
правносна́жно̄ст, а са
правоснажан/правоснажност упућује се на одредницу са
-н-. Ово је све скоро исто стајало и у РМС. Даје се предност облику са
-н-.
У Правопису пак стоји: „правоснажан (необ. правноснажан)“. Дакле, обратно.
Разграничимо најпре које значење има први формант у сложеници и којој групи припада. Група твореница типа
правнодруштвени, правноформалистички (у РМС спојено, Клајн у Творби [I: 107] каже да је боље писање с цртицом) разликује се од
прав(н)оснажан јер се ради о напоредним, координативним сложеницама (
правно-друштвено питање јесте ’правно питање
и друштвено питање’). Насупрот томе, имамо сложенице типа
правобранилац, правозаступник, где је творбена парафраза несумњиво именичка (’бранилац [нечијих] права, заступник [нечијих] права’, а не *’правни бранилац’). У групу с нашом речи иду и
правоваљан, правомоћан (
синонимно у хрватском), које се јављају с формантима
право-/правно- (на Гуглу, речници бележе само са
право-). Њихово значење може се дефинисати и преко именице (из чега произлази
право-) и преко придева (из чега произлази
правно-):
правоснажан ’који има снагу
права’ / ’који има
правну снагу’ (исто и за
ваљан, моћан). Творбено је и једно и друго могуће и, стриктно, треба одлучити какав је узус.
Клајн пак пише:
Посебно је замршен случај правних термина правоснажан, правоваљан, правомоћан, за које Мирковић 1951 [у литератури је 1952!] закључује да су настали превођењем немачког rechtskräftig, односно rechtsgültig, али да се могу тумачити двојако: на основу именице пра́во (услед чега се јавила и варијанта правноснажан) или на основу придева пра̑вӣ (у ком случају би тумачење било не ’који има снагу права, закона’ него ’који има праву, пуну снагу’). Између тих двеју могућности Марковић се не изјашњава, препуштајући одлуку правницима.
Ова друга Мирковићева хипотеза данас ми се не чини реална, пошто у правничком језику дати термин нема такво значење. (Иначе, у питању је чланак
Правоснажност или правноснажност, објављен 1952. у Нашем језику II, н. с.)
И ја мислим да крајње решење треба препустити струци, с препоруком да се устали облик који је чешће у терминолошкој, стручној употреби. Мени је, а — верујем — и већини говорника ближи облик
правоснажан, што може бити индикативно. Гугл има око 530 резултата за
правноснажн-, а око 700 за
правоснажн-. У
Корпусу српског језика тај однос је око 1060 : око 1936, респективно.
Модератор: Ажурирана адреса.