Аутор тема: Bog  (Прочитано 17264 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже dani

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 169
Bog
« : 19. 09. 2013. у 12.00 »
Šta je pravilno napisano Bog ili bog?

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.273
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Bog
« Одговор #1 : 19. 09. 2013. у 12.59 »
Ако си побожан – великим, а ако ниси – малим. :) Шалим се, у устаљеним изразима попут за бога милога, боже ме опрости, господе боже, буди бог с нама и сл., обичније је ову именицу писати малим словом. Када се конкретно мисли на Њега, онда великим. Мада у принципу може и једно и друго.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Bog
« Одговор #2 : 19. 09. 2013. у 13.20 »
Све ћешће виђам да се увек пише великим, Бог, чак и тамо где не треба.
Иначе, мени се чини да се будибогснама пише заједно. [neznam]

Модератор: Уклоњен непотребан цитат.
« Последња измена: 19. 09. 2013. у 13.48 Rancher »

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.273
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Bog
« Одговор #3 : 19. 09. 2013. у 13.44 »
Цитат: Предраг Супуровић
Uostalom i kod mnogo bozackih religija, vernik moze da se obraca konkretnom bogu, zasto bi bilo neispravno ako koristi veliko slovo?

Цитат: Бојан Башић
Kao što si i sam rekao, ako BOG predstavlja „ime“ konkretnog bića onda se piše velikim slovom, a u suprotnom, kad predstavlja „opis“, malim. U monoteističkim religijama BOG obično ima neko svoje ime, koje se piše velikim slovom, a sama odrednica BOG malim. Npr., sledeća rečenica je ispravno napisana: „Muslimanski bog naziva se Alah“. Naravno, ako bismo imali slučaj da neki musliman, budist, ili neko treći (pored hrišćana, naravno) govori o svome božanstvu i koristi imenicu BOG kao naziv tog božanstva, onda je ispravno veliko slovo. Kod mnogobožačkih religija ovo se ne može primeniti, jer tamo BOG ne može da označi nijedno konkretno božanstvo, već samo u izvesnom smislu „vrstu“. Isto kao kad bih, Peđa, obraćajući se tebi, rekao: „Ama, čoveče!“ Jasno je da imenicu čovek ovde nećemo pisati velikim slovom, iako se odnosi na konkretnu osobu.

Цитат: Зоран Ђорђевић
Ја бих писао великим словом у оваквим случајевима:

—   Помаже Бог, домаћине.
—   Срећан ти пут и нека ти је Бог на помоћи.
—   Србе сада само Бог може да спасе.

Цитат: Бојан Башић
Prvo je klasičan pozdrav, i nema nikakvog razloga za korišćenje velikog slova. Preostale dve situacije nisu sasvim jasne, ali izgleda da bi i tu trebalo dati prednost malom slovu. Čini se da se imenica BOG ovde ne upotrebljava kao ime konkretne osobe, već kao opis nečeg svemogućeg. Velikim slovom bih pisao samo u slučajima poput „U početku stvori Bog nebo i zemlju“.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Bog
« Одговор #4 : 19. 09. 2013. у 15.47 »
На србском је увек Бог, на српском махом бог, сем у горепоменутим, оправданим случајевима.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.255
Одг.: Bog
« Одговор #5 : 19. 09. 2013. у 18.57 »
Пишем великим почетним просто јер се ради о Богу. Такође и у фразама, поздравима и узречицама јер се на њега мисли и у њима се помиње, као што пишем велико „као Панта питу“, „радио-Милева“, „сека-Перса“ кад су Панта, Милева и Перса у питању.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг.: Bog
« Одговор #6 : 19. 09. 2013. у 19.26 »
Ali već smo jednom o tom razgovarali s Đorđem. Kad god upotrijebiš veliko slovo u tim uzrečicama, dodatno naglasiš da si vjernik, jer je pisanje malim slovom neutralno (zato i jeste u Pravopisu). Malim pišemo „bog zna“ jer znači „ko zna“, ne da „to zna samo Bog, u kojeg vjerujem“.
« Последња измена: 19. 09. 2013. у 19.58 Stoundar »

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.273
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Bog
« Одговор #7 : 19. 09. 2013. у 19.55 »
Исти осећај имам и ја, премда сам се већ огласио горамо. :)

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Bog
« Одговор #8 : 19. 09. 2013. у 19.58 »
Ali već smo jednom o tom razgovarali s Đorđem. Kad god upotrijebiš veliko slovo u tim uzrečicama, dodatno naglasiš da si vjernik, jer je pisanje malim slovom neutralno (zato i jeste u Pravopisu). Malim pišemo „bog zna“ jer znači „ko zna“, ne „to zna samo Bog, u kojeg vjerujem“.
Управо тако.
Нема потребе да се нека синтагма, рецимо боже ме опрости, великим словом претвара у лично обраћање Њему, као да је део неке молитве.
Мислим да ту не стоји аналогија са Пантом и Милевом.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.255
Одг.: Bog
« Одговор #9 : 19. 09. 2013. у 23.33 »
Ја мислим да стоји, бар на климавим ногама. @Стоундар: Не. Ја могу бити и верник хиндуизма или словенског паганизма, па ћу свеједно писати "бог" ако се ради о Шиви или Перуну, верништво са тим нема везе. Свест о појмовној разлици бога и Бога не повлачи за собом веровање у било које од та два. Знам да је Ђорђе рекао шта је рекао, али се ја са таквом оценом не слажем.

Исто тако, „Бог ће га знати!“ представља управо фразу којом се жели рећи да је реч о нечему што говорник не зна, нити има представу о томе, о нечему недокучивом. Нема везе са верништвом или неверништвом, јер појам Бога постоји независно од самог Бога — атеиста није онај ко не признаје појам Бога, већ онај који не верује да сам Бог реално постоји. Да немамо појмовно разликовање бога и Бога, то јест да не постоји појам бога са малим Б, заиста би било свеједно, а подизање слова не би било ништа сем пуке куртоазије као са оним иритирајућим „Га“ и „Му“ у текстовима тог типа.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг.: Bog
« Одговор #10 : 20. 09. 2013. у 00.38 »
Ali „bog će ga znati“ za mene ne znači čak ni „znaće lik iz onih biblijskih priča u koje ne vjerujem“ (kao da se pisac/govornik slikovito izrazio), već samo jedno suvo „pojma nemam“. Piše se malo slovo jer prestajemo biti svjesni veze s tim pojmom, vjerovali mi u to ili ne. Zato, kad neko ipak napiše Bog u tim uzrečicama, iako zna da ne mora, djeluje mi kao da nije izgubio svijest o njihovom porijeklu i ne želi da se izgubi ta svijest.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.255
Одг.: Bog
« Одговор #11 : 20. 09. 2013. у 07.21 »
„Бог ће га знати“ заиста значи суво „немам појма“, не за тебе, него за свакога. Том фразом се у 99,9% случајева уопште не изриче реченица „Ја то не знам, али Бог зна“ (чему оно „библијски“, упорно наглашавам општи појам Бога, а не онај везан само за једну религију?).

За фразе је ваљда и карактеристично да не значе буквално оно што пише. Ни кад се каже „ни Андрић га не би смислио!“ не мисли се на нобеловца Иву Андрића и тиме се не каже како он не би могао нешто тако добро да срочи, нити је у узвику „земљо Индијо!“ битна азијска држава са милијарду становника и престоницом у Њу Делхију; у изразу „гледа њега, види Смедерево“ то „град Смедерево“ се уопште не односи на град Смедерево. А поготово „Танталове муке“ где нема шансе да 1% оних који користе овај израз уопште има појма ко је или шта је Тантал особа, а не само да превиђа смисао израза и користи га као узречицу.

Ево, узвици „О, Боже!“ и „О, земљо Индијо!“ су значењски и контекстуално потпуно исти. Ако пишеш „О, боже“ јер не желиш да зазиваш Бога, већ да викнеш један узвик нестрљења/резигнације/чуђења, да ли онда пишеш и „О, земљо индијо!“ јер ни тиме не зазиваш државу Индију?

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг.: Bog
« Одговор #12 : 20. 09. 2013. у 08.17 »
Mislim na Boga iz monoteističkih religija, ako je potrebna preciznost. A razlika je vjerovatno u tome što je bog uglavnom opšta imenica, tako da lakše gubi veliko slovo nego Indija, Tantal i sl. Ako se slažemo da više ne znači bukvalno Bog, već predstavlja samo okamenjenu riječ, zar je bitno je li to nekad bio Perun ili Bog? Zato, kad vidim veliko slovo, djeluje kao da piscu jeste bitno.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.255
Одг.: Bog
« Одговор #13 : 20. 09. 2013. у 18.32 »
Појам „Бог“ у значењу једног (и само једног) омнипотентног, свезнајућег, ванвременског, свеприсутног, непојмљивог ентитета без почетка и без краја, без појмљиве физичке појавности, али са нечим што личи на наш концепт субјективног и доживљавања себе и који је створио не само све оно што чулима можемо да опазимо, разумом да обухватимо и све оно што не можемо ни да наслутимо и називамо „оностраним“, није општа именица нити општи појам. Појам бога као нечега са чим смо упознати кроз словенску, индоевропску, грчку и латинску митологију јесте општа именица.

Не слажемо се да не значи буквално Бог, већ да сама фраза по свом језичком смислу не значи оно што би значила да се буквално схвати, то јест да се растумачи или преведе реч по реч. Сама реч управо значи буквално Бог, и то управо онај који све зна, све може, све види, а богови нису такви јер они нпр. спавају, могуће им је скренути пажњу, преварити их итд.

Ово је моје интуитивно поимање и тако пишем по простом осећају, невезано за било какве библије, куране или друге свете књиге. Да мене читаш, одмах да ти кажем да би стекао страховито погрешан утисак. Ево, видим да у енглеском постоји истоветно правило овоме како ја пишем: Бог са великим Б је један појам, а са малим једно од божанстава, конкретно мушко божанство. Мени се овако нешто намеће по сувој логици.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг.: Bog
« Одговор #14 : 20. 09. 2013. у 20.33 »
Ali šta ako napišem „hrišćanski bog“ ili „jevrejski bog“ ili „islamski bog“? Zašto mora imati isključivo ime? Ja posmatram religiju na istoričarski način, znajući da su mnogi narodi nekad imali više bogova, koje su onda pretvorili u jednog, i zato mi je i jezički logično da je Bog samo jedna vrsta boga, jer ima i drugih vrsta. Ne mogu monoteističkog Boga toliko da razdvojim od politeističkih kao ti, jer je meni kao ateisti sve to manje-više isto. Jedna vrsta vjerovanja, druga vrsta vjerovanja, društvene pojave koje posmatram sa strane.

Zato shvatam Bog kao lično ime koje je nastalo od opšte imenice, tako da po mom osjećanju nema smetnje vraćanju malog slova kad čitava uzrečica dobije deseto značenje, jer velikim slovom samo trošim prostor na distinkciju koja je postala sasvim suvišna.

Тагови: