Појам „Бог“ у значењу једног (и само једног) омнипотентног, свезнајућег, ванвременског, свеприсутног, непојмљивог ентитета без почетка и без краја, без појмљиве физичке појавности, али са нечим што личи на наш концепт субјективног и доживљавања себе и који је створио не само све оно што чулима можемо да опазимо, разумом да обухватимо и све оно што не можемо ни да наслутимо и називамо „оностраним“, није општа именица нити општи појам. Појам бога као нечега са чим смо упознати кроз словенску, индоевропску, грчку и латинску митологију јесте општа именица.
Не слажемо се да не значи буквално Бог, већ да сама фраза по свом језичком смислу не значи оно што би значила да се буквално схвати, то јест да се растумачи или преведе реч по реч. Сама реч управо значи буквално Бог, и то управо онај који све зна, све може, све види, а богови нису такви јер они нпр. спавају, могуће им је скренути пажњу, преварити их итд.
Ово је моје интуитивно поимање и тако пишем по простом осећају, невезано за било какве библије, куране или друге свете књиге. Да мене читаш, одмах да ти кажем да би стекао страховито погрешан утисак. Ево, видим да у енглеском постоји истоветно правило овоме како ја пишем: Бог са великим Б је један појам, а са малим једно од божанстава, конкретно мушко божанство. Мени се овако нешто намеће по сувој логици.