Али Зоране, није само то.
Private self-consciousness is a tendency to introspect and examine one’s inner self and feelings. Public self-consciousness is an awareness of the self as it is viewed by others. This kind of self-consciousness can result in self-monitoring and social anxiety.
….
Different levels of self-consciousness affect behavior, as it is common for people to act differently when they "lose themselves in a crowd". Being in a crowd, being in a dark room, or wearing a disguise creates anonymity and temporarily decrease self-consciousness (see deindividuation). This can lead to uninhibited, sometimes destructive behavior.
Ова особина има везе са индивидуалношћу, претерана "свесност самог себе" доводи до анксиозности не до треме. С друге стране, у првом цитираном делу, види се да постоје две "свесности самог себе", као интрспективна категорија посматрања самог себе и својег унутрашњег ја и као социјална категорија посматрања себе онако како те виде други. Други део који сам цитирала, и болдирала, наводи на мисао да се ради о људима који увек воде рачуна о томе како се понашају, управо зато што их неко гледа (гледање себе како те виде други, није ништа друго до "шта ће комшија да каже"), и то управо показује болдовани део (то је оно кад ми кажемо, опустио се, распиштољио се, покидао све моралне ланце који га везују иначе у друштву и понаша се онако како јесте. Такво понашање, кад су ти морални ланци превише јаки, води ка неконтролисаном понашању, које понекад може бити и деструктивно (оно кад енглески тинејџери дођу у Салоу и седам дана цео град мора да се исели, јер не може да се живи од њиховог дивљања, пошто тако иначе не могу да се понашају код куће).