Српски језички атеље > Велико слово
Imena računarskih jezika i programa
Dacko:
A pod ’mi pišemo’ misliš na…? Neki drugi ’mi’ rekli bi da šalju vord dokument, eksel tabelu ili da rade u vordu, prave prezentaciju u pauerpointu. [fsmile] Ako je propisano vindouz(s), zašto bi se pisalo Vord?
Часлав Илић:
--- Цитат: Dacko ---Ako imaš vremena, molim te navedi primere za to šta smatraš softverskim autorskim delima. Spadaju li u to i vord, vindouz* i linuks? Ovako na prvu loptu pada mi na pamet da bih velikim slovom obavezno pisala nazive video-igara […]
--- Крај цитата ---
Не знам који би примери илустровали нешто конкретно? Просто, уређена збирка датотека којој је неко наденуо неко име, и која се као целина умножава. Слично као и што је књига уређена збирка страница. Нема заправо разлике између ова два, и једно и друго неко је седео и писао, преправљао, уређивао, проверавао, и коначно приредио за умножавање. Значи, како Приручник за машинско резање, тако и Ворд — и једно и друго стоји на столу, и једно и друго се свакодневно користи, и једно и друго се редовно ажурира, и једно и друго је заокружено ауторско дело.
Једино посебно је када име неког комада софтвера постане ознака читаве категорије или поткатегорије, па се у таквој употреби пише малим словом. На пример, код игара, Тетрис је конкретна игра из 1984, али од тада су направљене многе игре по узору на њу, и те игре су тетриси; код основних алатки, Нортон командер је име једне конкретне алатке за баратање фајловима, а друге алатке по узору на њега називају се командерима.
У овом смислу посебни су и виндоуз и линукс. Виндоуз је име конкретног комада софтвера који се развијао од 1985. до ~1994. Од тада је настало мноштво оперативних система сличних карактеристика (у овом или оном погледу) чија имена почињу са Виндоуз ~, на пример Виндоуз 95, Виндоуз ЦЕ, Виндоуз Виста, итд. Дакле, успоставила се поткатегорија, коју има смисла звати виндоузом. Ово је још очигледније на примеру линукса. Постоји конкретан комад софтвера (заокружена збирка датотека, ауторско дело) који се зове Линукс, али то најчешће није оно на шта људи мисле кад помену ово име. Тај конкретан Линукс представља језгро (најнижи слој, основну компоненту) оперативног система, али не оперативни систем сам по себи. Већ постоје разни оперативни системи сличних карактеристика (опет поткатегорија) који као језгро садрже Линукс, па се често кратко зову линуксима.
--- Цитат ---[…] internetskih kompanija, foruma, sajtova, ali nisam sigurna da si mislio na to.
--- Крај цитата ---
На ово остало заиста нисам мислио, јер их не бих назвао ни софтвером нити у вези са софтвером. Јесте да их погони неки софтвер, али погони и аутомобиле, кућне уређаје, и свашта остало. Тако да правописно иду под капу најприближније обичније (неинтернетске) категорије.
Једино што некада настаје забуна шта тачно означава одређено име. На пример, вики је софтверска технологија, а не Википедија; Википедија је пре свега јединствени пројекат, а онда и један сајт на мрежи; Викимедија је организација која одржава Википедију и координира рад на њој; Медијавики је вики софтвер који погони Википедију; итд.
Часлав Илић:
--- Цитат: dacko ---Neki drugi ’mi’ rekli bi da šalju vord dokument, eksel tabelu […]
--- Крај цитата ---
Код атрибутивне употребе заиста не видим како другачије. Јер израз „ворд документ“ значи тачно „датотека у формату дефинисаном Вордом“, која уопште не мора бити начињен Вордом. Дакле, скраћено са пуном атрибутивном творбом било би „вордски документ“, и ето малог слова. Исто као однос Интернет (име конкретне мреже, не медијума), интернетски ~ (ретка пуна творба) и интернет ~ (уобичајена нулта творба).
--- Цитат ---[…] ili da rade u vordu, prave prezentaciju u pauerpointu.
--- Крај цитата ---
Нема оправдања :)
Dacko:
Hvala na objašnjenju. Odavno pratim tvoje tekstove u vezi s jezikom i tehnikom po raznim forumima, sjajni su i po sadržini i po savršeno pristojnom tonu.
Da proverim jesam li razumela princip: da li bi pisao Gugl, Jutjub, Fejsbuk, fejsbuk stranica (ali stranica na Fejsbuku), jutjub klip (ali klip na Jutjubu)?
--- Цитат: Часлав Илић у 6. 11. 2012. у 12.39 --- Слично као и што је књига уређена збирка страница. Нема заправо разлике између ова два, и једно и друго неко је седео и писао, преправљао, уређивао, проверавао, и коначно приредио за умножавање. Значи, како Приручник за машинско резање, тако и Ворд — и једно и друго стоји на столу, и једно и друго се свакодневно користи, и једно и друго се редовно ажурира, и једно и друго је заокружено ауторско дело.
--- Крај цитата ---
Nije da nije, ali upravo knjige koje se svakodnevno koriste vrlo brzo dobiju skraćeni naziv, pa onda i naziv sveden na zajedničku imenicu (pročitaj u gramatici, pogledaj u rečniku, zaviri u priručnik, vidi u enciklopediji - čak i kad se misli na konkretno delo), što bi se moglo primeniti i na pominjani V(v)ord - ne znam koliko ljudi kad otvori taj program ima svest o tome da otvara autorsko delo, a koliko njih to tretira kao… kompjutersku svesku. :blush:
Ostaje i problemčić kako da neko neupućen u informatiku najlakše proceni je li u pitanju ovo ili ono, da li se radi o konkretnoj alatki ili o vrsti alatke. Naravno, uvek je tu guglanje i učenje gomile novih podataka radi lekture jednog teksta (jupi!), ali još bi lepše bilo kad bi postojao jednostavan sistem koji ne bi podrazumevao razlikovanje zbirke datoteka od programskih jezika, algoritama, specifikacija itd., to jest kad uopšte ne bi bilo potrebe da ih razlikujemo zato što bi se tu propisalo uvek malo ili uvek veliko slovo. [zviz]
Часлав Илић:
--- Цитат ---Odavno pratim tvoje tekstove u vezi s jezikom i tehnikom po raznim forumima, sjajni su i po sadržini i po savršeno pristojnom tonu.
--- Крај цитата ---
Захваљујем, мада што се садржине тиче, многи се не слажу >:)
--- Цитат ---Da proverim jesam li razumela princip: da li bi pisao Gugl, Jutjub, Fejsbuk, fejsbuk stranica (ali stranica na Fejsbuku), jutjub klip (ali klip na Jutjubu)?
--- Крај цитата ---
Да, технички. Стилски, атрибутивни облик користим само где се заиста ради о типском одређењу. Нпр. пошто не постоји „јутјуб клип“ као тип клипа, онда увек „клип на Јутјубу“. Као што и „филм у Кинотеци“ а не „кинотека филм“.
Претпостављам да је разлог навали атрибутивних облика што пресликавање енглеских конструкција што непознавање шта означава која реч у синтагми.
--- Цитат ---[…] ali još bi lepše bilo kad bi postojao jednostavan sistem koji ne bi podrazumevao razlikovanje zbirke datoteka od programskih jezika, algoritama, specifikacija itd., to jest kad uopšte ne bi bilo potrebe da ih razlikujemo zato što bi se tu propisalo uvek malo ili uvek veliko slovo.
--- Крај цитата ---
Али, најлакше би било прописати да великих уопште нема, или, рецимо, да се великим пише свака именица — и то су решења која функционишу у пракси, зар не? Мени лично смета прописивање употребе великог слова у ситна цревца, већ мислим да треба само истаћи принципе. Основни принцип био би логичка пре стилске употребе, тј. да велико слово додаје информацију, ма колико ситну, па како ко то примени. Ако би неко узео све да пише малим словом, значи да сматра да је контекст довољан и да велико слово додаје премало значења за уложен напор. За мене би то био легитиман избор. (А немачку крајњост — „и користимо велико слово и лако нам је да га користимо!“ — доживљавам као бизарну, блистави одраз стереотипног немачког менталитета :)
Навигација
[0] Списак порука
[#] Следећа страница
Пређи на пуно издање