По потпису без означавања улоге у стварању одлуке, којег на другим таквим документима нема, делује као да је то одлучио сам Танасић. Већ њена форма – понављања реченог, графичко неразликовање метајезика од примера, типографске грешке – наводи на помисао да је писана збрда-здола. А да о томе што су пословично агилни па су се јавили када су сви већ стекли језичку навику и добили (опречне) лекторске и језикофилске препоруке – и не говоримо.
Отуд ће свако паметан рећи ово:
I dalje ne shvatam ko je u pravu, tj. za koju varijantu se odlučiti.
Али одлука је спорна и у својој суштини.
Корона није име вируса, макар судећи по досадашњој употреби. За разлику од свих других примера које тако „вешто“ предочава Танасић, ова реч се – и иначе, али посебно у овом споју – не употребљава самостално. Је ли где објављено да се људи разболевају од
короне? Тако би неинтуитивно било рећи
вирус рота, за разлику од
еболе која се употребљавала самостално и стога заслуживала могућност мењања позиције.
(Да се боље разуме моје неповерење у председника Одбора. Ако се сећате, то је човек који је у Политици у ауторском чланку написао нешто у стилу: волели бисмо ми да допустимо укорењене облике као
требали, за то има пуно разлога, али нажалост норма то не дозвољава.
На такве научне громаде треба пустити Каповића и слурповце.)
У главу ми се урезало оно што је Џо једном поменуо, а то је опозиција каквоћа : којина. По њој би ваљда требало корона вирус (ако занемаримо варијанту са спојеним писањем).
Зар сам ту опозицију доводио у везу са спојеним писањем? Сад ми то, овако без примера, не делује логично.