Аутор тема: Пацов, етимологија  (Прочитано 7189 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.255
Пацов, етимологија
« : 26. 05. 2012. у 20.21 »
Ако је некоме познато, занима ме следеће:

1. Етимологија речи „пацов“;

2. Објашњење за то како се десило да за ову животињу сваки словенски народ има неку своју засебну реч? Да ли пацова није било у време словенске језичке заједнице на словенском простору? Сваки словенски народ за нпр. миша користи готово идентичну реч (миш, миша, мишка и сл.) а исти корен се препознаје и код германских и романских народа, а слично важи и за већину животиња које сматрамо обичним и широко распрострањеним.

А код пацова: бугарско п’лх (добро, ту је бар јасна веза са нашим пухом), македонско стаорец, хрватско штакор, словеначко и чешко/словачко подган/поткан, руско крис… бар у украјинском и белоруском имамо пацук.

Одакле толика разноликост? Постоји ли на српском говорном подручју још нека реч за пацова? Говоре ли Срби из Хрватске у народу „штакор“?

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #1 : 26. 05. 2012. у 20.28 »
Не знам ништа о ономе што питаш, само бих додао да сам чуо, не једном, и облик "парцов".

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.255
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #2 : 26. 05. 2012. у 21.01 »
Интересантно. Као и за гугутку која нам данас делује тако обично, а први пут се појавила пре 100 година, ни пацова изгледа да није било у време словенске језичке заједнице. Пацов (браон пацов) каквог знамо се у Европи први пут појавио тек у средњем веку и заменио дотадашњег нешто ситнијег црног пацова, а који се и сам први пут у Европи појавио у 1. веку.

То донекле објашњава како је могуће да за нпр. дабра и слона имамо речи истог корена, а да за пацова недостаје: пацов се први пут појавио током или након језичке диференцијације словенских народа.

Одакле сама реч (и код нас и код Хрвата)?

Ван мреже Orlin

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 803
  • Говорим: бугарски, српски, хрватски, руски
  • Родно место: Софиjа
    • Српски ми није матерњи језик
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #3 : 26. 05. 2012. у 21.15 »
А код пацова: бугарско плъх (добро, ту је бар јасна веза са нашим пухом), македонско стаорец, хрватско штакор, словеначко и чешко/словачко подган/поткан, руско крыса… бар у украјинском и белоруском имамо пацук.
Извините, само бих желео ради прецизности да га исправно напишем на бугарском и руском.
« Последња измена: 26. 05. 2012. у 21.20 Orlin »

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #4 : 26. 05. 2012. у 22.22 »
Цитат
Слово: пацюґк

Ближайшая этимология: I, род. п. -аґ "крыса", южн., пасюґк —  то же, пацюґк "поросенок", южн.; укр. пацюґк "крыса". Согласно Преобр. (II, 30), звукоподражание, от межд. пацюґ, которым подзывают свиней.

Комментарии Трубачева: [Укр. пацюґк "поросенок, кастрированный кабан" (и вторично —  "крыса"), диал. (гуцульск., буковинск.) пацяґ "поросенок", а также словен. ра?се, ра?сеk "свинья", сербохорв. диал. (кайк.) ра?jсеk "свинка", словен. ра?‰еj "кабан", pu?js, pu?jsek, pu?jska "свинья" связаны с междометными возгласами, служащими для подзывания свиней —  укр. паць, славон. расkо, далм. расґе, на сходство которых обратил внимание еще Мошинский. См. Трубачев, Слав. названия дом. животных, стр. 68—69. —  Т.]

Слово: пацюґк

Ближайшая этимология: II, род. п. -аґ —  рыба "Rhodeus amarus", южн. (Берг 2, 813), пац —  то же; ср. нов.-греч. pЈtsoj "Мugil серhаlus", patsТj "курносый" (Фасмер, Гр.-сл. эт. 3, 147). Сомнения по этому поводу см. у Преобр. II, 31.

Ово стоји код Фасмера, али немам појма шта пише (назире се нека веза са свињом?). Може ли превод с руског?
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Orlin

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 803
  • Говорим: бугарски, српски, хрватски, руски
  • Родно место: Софиjа
    • Српски ми није матерњи језик
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #5 : 26. 05. 2012. у 22.34 »
Jа сам схватио да jе та реч настала од неког узвика коjи се користи за "комуникациjу" са свињама, нажалост и jа не капирам много.
« Последња измена: 26. 05. 2012. у 22.47 Orlin »

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #6 : 26. 05. 2012. у 23.11 »
U svetlu činjenica da je mađ. lopó postalo srp. lopov, a ásó postalo ašov, možda se treba okrenuti mađarskom?

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.255
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #7 : 27. 05. 2012. у 00.57 »
Баш сам у мађарски прво погледао, али ту сам нашао везу са словеначким и чешким/словачким подган и поткан. На мађарском је поаткањ (patkány).

Чак ни завиривање у румунски и албански не даје ништа интересантно.

Мада, ако је тачно да пацова раније није ни било овде, разноликост термина не чуди. За онај Шомијев текст Гугл преводилац даје неки траљав превод. Колико сам разумео, изводи украјинско пацјук од речи за прасе „поросенок“ и звука којим се дозивају свиње, пацјуг.  :-/

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #8 : 27. 05. 2012. у 01.00 »
И ја сам зато питао за превод, јер је Гугл дао нешто заиста траљаво. Можда Вук преведе како спада.

(И мене је увек занимало зашто за неке нама егзотичне животиње имамо домаће речи. :))
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Orlin

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 803
  • Говорим: бугарски, српски, хрватски, руски
  • Родно место: Софиjа
    • Српски ми није матерњи језик
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #9 : 27. 05. 2012. у 01.02 »
Колико сам разумео, изводи украјинско пацјук од речи за прасе „поросенок“ и звука којим се дозивају свиње, пацјуг.  :-/
И jа сам исто разумео, мислим да jе то прави смисао тог текста.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #10 : 27. 05. 2012. у 01.20 »
Цитат
WORD: пацю́к
GENERAL: I, род. п. -а́ "крыса", южн., пасю́к — то же, пацю́к "поросенок", южн.; укр. пацю́к "крыса". Согласно Преобр. (II, 30), звукоподражание, от межд. пацю́, которым подзывают свиней.
TRUBACHEV: [Укр. пацю́к "поросенок, кастрированный кабан" (и вторично — "крыса"), диал. (гуцульск., буковинск.) паця́ "поросенок", а также словен. ра̑се, ра̑сеk "свинья", сербохорв. диал. (кайк.) ра̑jсеk "свинка", словен. ра̑čеj "кабан", pȗjs, pȗjsek, pȗjska "свинья" связаны с междометными возгласами, служащими для подзывания свиней — укр. паць, славон. расkо, далм. рас́е, на сходство которых обратил внимание еще Мошинский. См. Трубачев, Слав. названия дом. животных, стр. 68—69. — Т.]

GENERAL: I, gen. -а́ "pacov", južn., пасю́к — isto, пацю́к "prase", južn.; ukr. пацю́к "pacov". Prema Preobr. (II, 30), onomatopeja, od uzvika пацю́, kojim se dozivaju svinje.

TRUBACHEV: [Ukr.. пацю́к "prase, kastriran vepar" (i sekundarno — "pacov"), dijal. (guculjski, bukovinski) паця́ "prase", kao i sloven. ра̑се, ра̑сеk "svinja", srpskohrv. dial. (kajk.) ра̑jсеk "zauške (свинка)", sloven. ра̑čеj "vebar", pȗjs, pȗjsek, pȗjska "svinja" povezani sa uzvicima sa dozivanje svinja — ukr. паць, slavon. расkо, dalm. рас́е, na čiju je sličnost obratio pažnju još Mošinski. Pogl. Trubačev, Slov. nazivi dom. životinja, str. 68—69. — Т.]
« Последња измена: 27. 05. 2012. у 02.20 vukvuk »

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #11 : 27. 05. 2012. у 01.24 »
Хвала.

Нигде не могу да нађем штакор. ХЈП не даје никакву етимологију.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Пацов, етимологија
« Одговор #12 : 27. 05. 2012. у 01.29 »
Nema na čemu. ;)

Očigledna je veza između češ. potkan (Rattus norvegicus), slovač. potkan, mađ. patkány, sloven. podgana, hrv. pantagana. WR kaže i da se u delovima severne Italije kaže pantigana, pantegana, i to navodno dolazi od lat. (mus) ponticus/pontica ili grč. ποντικός. (Ovo i ima najviše smisla.)

Druga je veza između češ. krysa (Rattus rattus) i rus. крыса, a očigledno i ukr. криса. (Wikipedia kaže da je slov. zast. krysa bohemizam; moguće je i da je češ. krysa zapravo rusizam.)

Цитат
WORD: кры́са
GENERAL: укр. кри́са.
ORIGIN: Ни одно из существующих толкований не достоверно: как экспрессивное преобразование слова, родственного грызу́ (Христиани, устно); как родственное др.-инд. krúdhyati "гневается" (Горяев, Доп. 2, 20) или слову крот (Преобр. I, 399), а также возведение к *krysъsa "сосущая кровь" —  от кровь и соса́ть (ср. белобры́сый).
TRUBACHEV: [Глухой дублет к слав. gryz- видели в этом слове уже Голуб-Копечный (190). Хансен (ZfslPh. 23, 1954—1955, стр. 168) предлагает сравнение с нов.-перс. gerzū "мышь", алб. gërth "крыса", а также тохар. -karśa в слове arśakarśa "летучая мышь". Совершенно невероятно утверждение К. Яначека о тождестве слов крыса и лит. žiurkė —  то же; см. "Slavia", 24, 1955, стр. 3. —  Т.]

Treća je veza između bel. пацук, ukr. пацюк, srp. pacov. (Etimologiju videti gore.)

Četvrta je veza između polj. szchur i ukr. щур (kaže da se ta reč neretko koristi za pacova, iako bi zapravo trebalo da se odnosi na rod Arvicola "vodena voluharica", ne Rattus), a očigledno i bel. щура, češ. št’ur, slovač. št’ur. (Možda je ova varijanta povezana i sa hrv. štakor i mak. стаорец.)

Цитат
WORD: щур
GENERAL: III "крыса", укр. щур, блр. щу́ра, чеш. диал. št᾽ur —  то же, слвц. št᾽úr —  то же, польск. szczur "крыса", ср. также я́щур (см.). Сближение с греч. σκίουρος "белка" (Штрекель, AfslPh 28, 515; Преобр., Труды I, 121) нужно отвергнуть, потому что последнее —  буквально "тенехвостая" (от σκιά "тень" и οὑρά "хвост") —  явно представляет собой узко греч. образование; см. Гофман, Gr. Wb. 319; Буазак 876 и сл., где дано опровержение др. точек зрения.
TRUBACHEV: [По мнению Якобсона (IJSLP, 1/2, 1959, стр. 277), ščurъ "в различных слав. языках обозначало хтонические живые существа". —  Т.]
« Последња измена: 27. 05. 2012. у 02.28 vukvuk »

Тагови: