Бруни, у праву си да прича о продужетку/цима нема везе са језиком, али као и Пехар Купа има везе са незнањем медијских посленика. У сваком случају, извињавам се због скретања са sendero luminoso, али нека ми ипак буде дозвољено да објасним.
У Пропозицијама такмичења за Куп ФСС
http://www.fss.rs/documents/propozicije_takmicenja_za_KUP.pdf,
у члану 16. (последњи став) у две суседне реченице једном је употребљена множина, а други пут једнина, па је јасно да се ради о грешци, свеједно каквој. А погрешна је множина. Ево зашто:
Фудбал је спорт у коме, као и у неким другим, утакмица има два полувремена, како једна екипа можда не би била оштећена лошијом страном терена, ветром итд. Из истих разлога и продужетак фудбалске утакмице има два полувремена. Тако је од пре Првог светског рата. Као што је утакмица једна, иако има два полувремена, тако је и са наставком.
У домаћем и европским куп такмичењима, у којима се игра на испадање и не може да буде нерешеног резултата, пропозиције (правила такмичења) предвиђају један наставак од 2 х 15 минута, па ако је и после тих 30 минута нерешено - пенале. Да се ради о два независна продужетка, зашто би се играо други, ако се већ после првог добије победник?
Теоретски није немогуће да се за неко друго такмичење пропишу и два наставка, сваки од 2 х 15 минута (тако је било некада на првенствима света, па су играчи падали по терену од умора), али други наставак се не игра уколико се већ после у првом једна екипа да гол, а друга не. У нашем случају, пак, друго полувреме се игра без обзира на резултат првог, јер је реч о једном продужетку из два дела (полувремена).
Није чудо што људи мисле да се заиста ради о продужецима, јер коментатори сви одреда говоре у множини. Но то не значи да су у праву. И сад дођосмо до онога: погрешно је, али се толико употребљава да…