Osim nevezanih komentara (kakve tačno veze ovde ima engleski?), mogao bi ukupno da smanjiš doživljaj ("ispiramo mozak", "dušebriznici jezički napaćenih žena", "kliče i sikće" itd.) i da komentarišeš samo vezano za tekući razgovor, a druga zapažanja da pišeš tamo gde im je mesto.
Могао бих, али сам их дао овде, сматрајући да су везани за тему о моцији презимена.
Енглески је битан као посредник. Нико природно неће рећи
та Стојковић, али хоће, ако је немушти преводилац, реченицу
Clinton has visited… превести са
Клинтон је посетила. У првом случају нема конгруенције у роду, а у другом има, иако не постоје граматички услови.
Što se tiče teme, ženska prezimena upadaju u kategoriju imenica sa nultom deklinacijom (kao madam, ledi, Britni, Kejti, Dženifer itd.; tako da nisu gramatički apsolutno jednake psihijatru itd.) i ne postoji nikakav problem sa kongruencijom.
Ово је доста оригинално за моје оквире. Осим ове типично новинарске конструкције, која лако може бити грешка у превођењу, не видим ниједан доказ за такво тумачење.
Наша Ивановић је победила?
Da nije nedosledno upravo to što prezimena mogu slobodno da se feminizuju, mogu da postoje ministarke, pukovnikovice, kapetanice kao žene ministara, pukovnika, kapetana, ali ne mogu da se feminizuju titule, nazivi zanimanja i sl. za žene koje se njima bave…
Јесте недоследно, али то је недоследност
језика (као што је он недоследан кад једног мушкарца именује
Јован, другог
МаркО, трећег
ПавлЕ, а четвртог
НиколА), условљена друштвено-историјским приликама. Ја говорим о недоследности једне исте
идеје: или ћемо жену чинити видљивом, или ћемо је сакривати.