Vjerovatno zato što bi u doslednoj ekavskoj varijanti ta riječ glasila nesam, kao što se i govori u nekim krajevima Srbije. Nisam je ikavizam koji je iz nekog razloga široko rasprostranjen u Srbiji i u velikoj večini s/h govornog područja.
Да, али „не“ нема икавски облик „ни“;
нећу се на икавици не каже
нићу и сл. Колико сам ја схватио, постоји и одречна речца
ни, а која је у зависности од тога да ли се користи скраћени облик
сам или потпун
јесам у комбинацији са њима дала
нисам и
нијесам и да то разјашњава „мистерију“ овог „икавизма“ у екавским и ијекавским крајевима.
Додатну забуну је једино могло створити позно-српскословенско нѣсмъ, за које опет сматрам да је пре настало сливањем И из „ни“ и ЈЕ из „есмъ“ у јат, јер стављање јата на место где етимолошки не иде није страна појава у позном црквенословенском код Срба и Бугара.