1. Рекао бих да то важи за све регионе уз Јужну Мораву, јужно од потеза Параћин-Бор. Класично се помињу Ниш и Врање као места где постоје само два падежа, али мислим да то у пуној мери важи само за сеоска подручја, док је градовима доста другачије, ту је необичан пре свега реченични нагласак (на нишкој телевизији лако се препознаје да су и школовани спикери Нишлије). Мањи број падежа надокнађује се предлозима, слично као у македонском. На пример.
Стандард Дијалект
То је жена - То је жена (мада сам чуо и: Те гу жена
)
Узми то од жене - Узми то од жену
Дај то жени - Дај то на жену
Гледам жену - Гледам жену
Жено! - Жено!
Идем с женом - Идем с жену
Идем жени - Идем куд жену (у мом крају је куд, не знам да ли се на другим местима каже код)
2. Нисам разумео питање. Ако се оно односи на то да ли људи из крајева где се користе сви падежи разумеју овакав говор, онда је одговор да. Што се падежа тиче, они нису проблем, али брзина говора и реченични нагласак могу да буду велики проблем. Свађу двојице Врањанаца вероватно може да разуме само трећи Врањанац.
3. Нисам компетентан
4. Мени не изгледа да је руска деклинација сложенија, ипак ми имамо седам, а они шест падежа. Некако ми је македонска деклинација најједноставнија, тамо се такође користе предлози као и код нашег јужног говора. Можда је то и због мојих корена