Аутор тема: …ovanje ili …iranje  (Прочитано 9424 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже 5KO

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 6
  • Говорим: Engleski
    • Српски ми је матерњи језик
…ovanje ili …iranje
« : 16. 05. 2012. у 09.51 »
Školovao sam se na srpskohrvatskom jeziku. Prelazak na maternji jezik (srpski) predstavlja mi, ponekad problem.
Uobičajeni nazivi nekih tehničkih termina koji su došli iz stranih reči danas imaju drugačije nastavke.
Na primer:
modeliranje je postalo modelovanje.
Da li po istom pravilu
kodiranje => kodovanje
multipleksiranje => multipleksovanje
 Da li postoji pravilo?
Hvala

Ван мреже Orlin

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 803
  • Говорим: бугарски, српски, хрватски, руски
  • Родно место: Софиjа
    • Српски ми није матерњи језик
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #1 : 16. 05. 2012. у 11.45 »
Колико jа знам, кодирање jе сасвим у реду.
Судећи по овоj расправи, новоформирани глаголи обично имаjу суфикс -ова- или -ира- скоро jеднако често и у многим случаjима постоjе дублети, можда jе -ова- мало фреквентниjи.

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #2 : 16. 05. 2012. у 11.50 »
Не знам да ли има неко правило, али на ЕТФ-у у Београду сигурно се користи "кодовање" и "мултиплексирање".

Сећам се да ме је асистент пријатељски упозорио да се "одабирање" користи на "оној другој катедри", тако да би било боље да говорим "одмеравање" ако желим да избегнем проблеме с професором. :(

Ван мреже Orlin

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 803
  • Говорим: бугарски, српски, хрватски, руски
  • Родно место: Софиjа
    • Српски ми није матерњи језик
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #3 : 16. 05. 2012. у 11.55 »
Кодовање даjе не тако мало резултата претраге и зато исто изгледа да jе правилно, вероватно jе дублет с "кодирање".

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #4 : 16. 05. 2012. у 11.58 »
Претрага је претрага, професори су професори :) . Погледај наставне планове и уџбенике

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #5 : 16. 05. 2012. у 12.49 »
Ja sam na Matematičkom fakultetu u Beogradu slušao samo kodiranje.

U svakom slučaju, čini se da nema nekog pravila, već je stvar kako se šta (i gde) uobičajilo.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #6 : 16. 05. 2012. у 14.24 »
A šta znači da si se „školovao na srpskohrvatskom jeziku“? U okviru istočne varijante ne bi trebalo da je došlo do izmjena ove vrste, osim ako se nisi školovao negdje u bivšoj SFRJ gdje su bili i ostali češći glagoli na -irati. U svakom slučaju, treba paziti da te ne ispravljaju bez uporišta u rječnicima. Ako rječnici daju dublete, onda se treba držati običaja u tvojoj struci.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.850
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #7 : 16. 05. 2012. у 15.11 »
Obično, mada ne obavezno, kodiranje znači ’pisanje programskog koda’, a kodovanje ’šifriranje, transkripcija’.

Ван мреже 5KO

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 6
  • Говорим: Engleski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #8 : 16. 05. 2012. у 15.54 »
A šta znači da si se „školovao na srpskohrvatskom jeziku“?
To znači da su me u školi učili da kažem  "zarez" a ne "zapeta".
Uzgred, reč  "modelovanje" u inženjerskoj struci počela je da zamenjuje, do tada uobičajeno, "modeliranje" tek nakon razdvajanja južnoslovenskih naroda. Tada sam i čuo tumačenje da su nastavci na "…ovanje" u duhu srpskog, a "…iranje" u duhu hrvatskog jezika. "Modelovanje" i "kodovanje" mi i ne "paraju uši", ali "multipleksovanje"!?
Kao inženjer, nisam ekspert za rešavanje jezičkih nedoumica, pa tražim mišljenje stručnjaka za jezike.
Ima li pravila ili nema?

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #9 : 16. 05. 2012. у 16.05 »
Nema. Svaku riječ moramo posmatrati posebno.

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #10 : 16. 05. 2012. у 16.14 »
Још једном - погледај књиге с ЕТФ-а и наћи ћеш "кодовање" и "мултиплексирање". То ти је и правило. Не могу сад да јурим где сам ставио Лукателу и Стојановића да видим како се некад говорило, али то није ни важно, говори како си научио и сви ће те разумети. И ја сам навикао на "зарез", "час" и поделу речи на слогове по Белићу и не видим да имам проблема у комуникацији.

Ван мреже 5KO

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 6
  • Говорим: Engleski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #11 : 16. 05. 2012. у 18.57 »
Још једном - погледај књиге с ЕТФ-а и наћи ћеш "кодовање" и "мултиплексирање". То ти је и правило. Не могу сад да јурим где сам ставио Лукателу и Стојановића да видим како се некад говорило, али то није ни важно, говори како си научио и сви ће те разумети. И ја сам навикао на "зарез", "час" и поделу речи на слогове по Белићу и не видим да имам проблема у комуникацији.
Upravo zato što se po knjigama nalaze sve varijante, nisam siguran da  udžbenici  prolaze kroz ozbiljnu lekturu.
Svaka čast Lukateli i Stojanoviću, iz čijih sam knjiga i ja učio, a i predavanja slušao. Sve je to iz "srpskohrvatskih" vremena.
Ne radi se o problemima u komunikaciji, nego o težini napisane reči. Ne bih želeo da tekstom koji će ostati iza mene nekome stvaram jezičke nedoumice. Zato tražim knjigu, članak, studiju o jeziku  ili neku sličnu referencu koja nudi pouzdan odgovor na postavljeno pitanje.

Ван мреже 5KO

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 6
  • Говорим: Engleski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #12 : 16. 05. 2012. у 19.23 »
NAJZAD!
Evo šta sam našao na
http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:razlike-u-srpskom-i-hrvatskom-standardu
"У нормативној делатности треба уважавати створени обичај. Тројаки наставак (-oвати/-исати/-ирати) није системски недостатак, него повољна околност, јер се тиме ублажује (da li treba reži ublažava?) врло велика учесталост страног форманта -ир-. У најбољем је складу с природом нашег језика домаћи наставак -овати, и треба га одржавати где год је обичан; али то не значи да га треба вештачки форсирати, уводећи га у глаголе код којих је превагнуло -ирати (нпр. датовати, имитовати)."

Dakle, iz ovoga proističe da pravila nema, samo je stvar navike.
Da li je to dobro - neka stručnjaci za srpski jezik raspravljaju u SANU. Dok se to ne dogodi - radimo i pišimo "po sluhu".

Inače sa iste adrese može se videti i zašto u hrvatskom dominira -irati:
"Ипак је у новије доба највише узео маха наставак -ирати, којему је извор и главни ослонац немачки наставак -ieren."

Hvala svima na korisnoj razmeni iskustava.

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг: …ovanje ili …iranje
« Одговор #13 : 16. 05. 2012. у 19.26 »
Свака част на бризи за језик, волео бих да је више таквих колега. Не бих учествовао на овом форуму да се и ја не борим за чистоту написане речи, али у овом конкретном случају нема недоумица. Термини су ускостручни, ту нема неке норме (бар је ја нисам нашао), а сигурно су разумљиви и у Србији, и у Хрватској, и онима до 1991, и онима после тога. Нисам без везе поменуо став катедре - како неки професор то назове, то је тако. Такође нисам без везе поменуо зарез: требало би да језичка норма буде ослобођена идеологије и национализма, стога не могу да прихватим да је зарез био нормалан у СФРЈ, а није нормалан у РС. Исто се односи на час и сат.

Чињеница је да се неки облици чешће срећу у хрватском, а неки у српском, и шта с тим?. Ја на то указујем само када неко преписује хрватске уџбенике и НИ МАЛО се не потруди да потражи домаће изразе. Тако се у уџбенику географије за шести разред, који сам имао прилике да видим (београдско издање), говори о Низоземској, мада ми овде кажемо "Холандија". Свака част преписивачу, да је бар навео одакле је преписао. 

Неки стари изрази у електротехници заиста се разликују у хрватском и српском, на пример  impedancija=импеданса, titrajni krug=осцилаторно коло, али је и то транспарентно.

Према томе, пошто ништа није "погрешно", све се своди на питање да ли ће се нечији говор или написана реч доживљавати као чисто српска норма, или као говор, у којем се осећа призвук хрватског утицаја. У датим примерима мислим да је то ирелевантно.


Уредник: О Низоземској и/или Холандији и другоме наставите овде. И, молим вас, држите се теме. Немојте стално да иде Хасан за вама и сецка. [da]
« Последња измена: 17. 05. 2012. у 19.10 Шоми »

Тагови: