Та подела именица на „значењске“ врсте је потпуно нелогична и неадекватна. Ту је помешано више критеријума (опипљивост, пребројивост, морфолошке особине…) и направљена је папазјанија.
Типичне апстрактне именице су, нпр., лепота, храброст, дивљење. Мрак, за разлику од њих, долази из физичког домена стварности и унеколико је конкретан (може се „видети“), али тешко да може бити исто што и прозор, оловка, рука. Дакле, на прелазу је између тих категорија. (Можда чак спада у градивне, пошто тешко да има употребљиву множину.)