Бруни, све је добро.
ЛЬ и НЬ су увек Љ и Њ, сем у примеру Олга. Мало да допуним о меком знаку.
Комбинације ЛЬЯ (изговор л’jа), ЛЬЮ (изговор л’ју), ЛЬЕ (изг. л’је) и ЛЬЁ (изг. л’jо) биће на српском ЉА, ЉУ, ЉЕ и ЉО пошто би неприродно (за српски изговор) било љја, љју, љје и љјо.
Исто важи и за комбинације НЬЯ, НЬЮ, НЬЕ, НЬЁ = ЊА, ЊУ, ЊЕ, ЊО.
Кад год видиш Ь на крају речи, а претходни му Л или Н-мора бити Љ и Њ. Ь се не транскрибује ако уместо Л и Н буду неки други сугласници. А због чега? Па једноставно ми немамо приближан глас за руско СЬ, ЗЬ, ПЬ и тако даље, док су Љ и Њ приближни гласови за ЛЬ и НЬ .
Што се тиче Ь у другим позицијама, ту је прича већ малчице дужа.