Хајде само условно; има нека својства глагола и нека својства узвика. Може се наћи доста особина по којима се разликује од "нормалних" глагола, али с друге стране:
- Има значење императива, мења се по глаголскик лицима, има само она лица која постоје у императиву, и правилан императивни однос множинских облика према једнинском (хајде-мо, хајде-те)
- Користи се са другим глаголима на начин складан с начинима на које то раде модални глаголи: хајде ручати, хајде да ручаш, хајде да ручамо - уп. желиш ручати / да ручаш / да ручамо. (Мада има и хајде ручај, које нема паралелу с модалним глаголима.)
- Користи се сам у значењу иди, које је свакако глаголско. (И узгред, и ово је слично самосталној употреби модалних глагола, мада није исто.)
Немој и више него хајде, искључиво се односи на друге глаголе и с њима уобличава као да је модални, а има и у једнинском облику завршетак саображен императивној функцији (као бој, гој, дој).
И ово је на крају само питање класификације.
Не би било неразумно хајде класификовати ни као узвик, ни као глагол, ни као реч која припада обема врстама.
Већ немој ако би неко хтео да чврсто класификује као неглагол, не би ми деловало разумно без неке озбиљне аргументације.
(Чух и од узвика гле облик глете, али то вероватно није стандардно, а и да јесте, много му је слабија аргументација за глаголски статус.)
Едит: да, од аргументовања глаголности пропустих да изричито одговорим на питање "које је значење" - али ме Дуја извуче.