Српски језички атеље

Српски језички атеље => Језик је огледало душе => Тему започео: Бруно у 17. 11. 2010. у 00.06

Наслов: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруно у 17. 11. 2010. у 00.06
Ех овако, да допринесем садржају форума. У питању су презимена женских особа (да не кажем женска презимена :) ). Још у средњој школи нам је професор објашњавао када се који облик користи па да подијелим са вама. Примјер сам узео баш из разреда, јер је од дотичне и кренула расправа.

Професор је листао дневник и прије него што ће је прозвати, ми смо рекли: "Хајде Гостимировићка…" на шта нас је он исправио. Пошто је у питању неудата женска особа, носи презиме од оца па је она Гостимировићева. Да је случај да је удата за некога г. Гостимировића онда би била Гостимировићка. Пошто није одустао од намјере да прозове Гостимировићеву рекао је:
-Изволи Гостимировићка
(паде све у воду што је причао, али се вјероватно збунио само).  :)

Сад ме интересује мишљење особа који имају додирних тачака са оваквим темама, да ли је исправно ово, да ли има разлике и да ли је уопште битно?
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруни у 17. 11. 2010. у 00.15
Nekad je to bilo tako kako ti je profesor objasnio. Danas se ta razlika više ne primenjuje, i žensko prezime, bila žena udata ili ne, obično se završava na -va, dok se obilik na -ćka zadržao samo u familijarnoj upotrebi. Dakle, Perićeva, Srbljanovićeva, Džolijeva, Tačerova, Seleševa, Jovanovićeva, Dragićeva itd. (Ivan Klajn, RJN, str. 206) [palci]


EDIT: A da turimo ovo u naše Nedoumice?
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 17. 11. 2010. у 00.16
Тако је било некад. Сада је "политички коректно", у духу демократских принципа,  да се каже само -ева.
Не могу сад, већ је прошла поноћ, да тражим чланак из Политике од пре две-три године у коме је то објашњавано.
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: J o e у 17. 11. 2010. у 00.20
Таква дистинкција била је актуелна и валидна пре отприлике једног века, када су жене још биле зависне од мушкараца — оца или мужа, па су се по томе и морале разликовати (Ивићева припада оцу Ивићу, а Ивићка мужу Ивићу). Данас жена може да носи презиме које хоће и оно припада њој једнако као и мушкарцу, њеном мужу или оцу, па о овој разлици нема говора. Њу верују да чувају само анахронични професори српског језика, који су се вероватно школовали у предратно време (после су то све биле другарице Ивић).

Но, ипак ова два суфикса чувају се данас, али с другачијим функцијама. -Ова се користи у званичним приликама и њиме се редовно — у школи, новинарству, науци… — именује женска особа кад јој није изречено лично име. Суфикс -ка такође је доста жив, али у жаргону (тако ће се звати девојчице у одељењу, тако ћемо називати пријатељице, комшинице у свакој неформалној употреби).
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруни у 17. 11. 2010. у 00.25
Džo, -ova ili -va (pa da može i -eva, npr.)?

Nije valjda SelešOVA?
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруно у 17. 11. 2010. у 00.29
Мени то не дјелује сад као неки начин по коме су се жене морале разликовати, више ми дјелује као богатство језика јер са тако малом промјеном можеш изразити доста тога. Но добро, ја и нисам нешто стручан по том питању :)

Видим ја, Џолијева мене мрко гледа кад јој говорим Џолићка :)
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруни у 17. 11. 2010. у 00.32
Hm, ako je bogatstvo jezika, kako onda da nemamo razlikovanje za neožnjenog i oženjenog muškarca?  [mig] Isto kao i gđa i gđica s jedne, a gospodin s druge. Danas retko ko koristi više izraz gospođica, sve su uglavnom gospođe.  [fsmile]
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруно у 17. 11. 2010. у 00.37
Господин се рађа :)

Него, то сад већ улази у космичку равнотежу, ако на једној страни имамо богатство, на другој морамо имати сиромаштво језика.  [zviz]
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруни у 17. 11. 2010. у 00.40
Господин се рађа :)
Па и госпођа… [fsmile]

Сутра ћу да убацим и ово међу Недоумице (http://www.srpskijezickiatelje.com/nedoumice:nedoumice). Мада не би било лоше да ми Џо одговори прво на питањце: -ОВА или -ВА? Мало ми је глупо нпр. ДражићОВА, пре бих рекла ДражићЕВА…
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: J o e у 17. 11. 2010. у 00.43
-Ева је аломорф тог суфикса, долази на меке основе. (У ствари, суфикс је -ов∅/-ев∅, ово је само поименичени облик женског рода придева.)

Селешова је са о због дисимилације (да не би било три е). Исто као Бечом, кејом, Сењом.


То је било стриктно правило, чини ми се, до II с. р. Да, жене су се морале разликовати. Ја нисам видео ниједан старији списак или сл. у коме је стајало Милица Перић — или је Милица Перићка или је Милица Перићева.

Вараш се, Бруни, за госпођицу. Истина, не користи се више као титула уз удату/неудату, али се користи за разликовање по годинама. Женске особе до 30-ак година су госпођице, после су госпође. Али ја ту не видим дискриминацију. Штавише, не познајем ниједну девојку која би се увредила ако би јој рекли да је госпођица.
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруно у 17. 11. 2010. у 00.46
Могуће да је дошло до грешке, јер и мени дјелује нормалније -ева него -ова али чекамо званичну потврду.

Кад смо код тог -ева, Ева Рас? Расева?  :D
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: J o e у 17. 11. 2010. у 00.47
Па то није мека основа. Расова.
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруно у 17. 11. 2010. у 00.50
Извињавам се што сам отишао корак даље, нисам могао одолити. Није ме интересовао правилан облик колико сам се хтио нашалити да у РасЕва имамо и име и презиме. Немојте замјерити.
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруни у 17. 11. 2010. у 00.51
Па онда је боље написати само  -ВА?

Ма да, штавише, почну да се брину за своје године кад им неко каже "госпођо"…  :D Мада, да будем искрена, мени то прија. Израз је поштовања. Исто као и господин. Лично мислим да нема много везе с годинама. Наравно, нећемо госпођом звати дете, али ако је момак од 20 и кусур година господин, зашто његова вршњакиња не би била госпођа, него госпођица?
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруно у 17. 11. 2010. у 00.58
Момак од 20 и кусур година је најчешће млади господин  :D. Ваљда то ова старија господа воли нагласити како се не би стављали у исту раван.
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: J o e у 17. 11. 2010. у 01.09
Момак од 20 и кусур година је најчешће млади господин  :D.

Узе ми реч из уста. ;) То управо најчешће функционише симетрично: госпођица ~ млади господин, госпођа ~ господин.

Извињавам се што сам отишао корак даље, нисам могао одолити. Није ме интересовао правилан облик колико сам се хтио нашалити да у РасЕва имамо и име и презиме. Немојте замјерити.

Видиш, то ми није ми ни пало на памет. Ето доказа да је време за [pavam]

Па онда је боље написати само  -ВА?

Ма како -ва? Милић + -ва → Милићва.

Најбоље је звати то завршетком (не суфиксом) -ова/-ева.
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Belopoljanski у 17. 11. 2010. у 01.17
Мушкарац женидбом не мења презиме. Оно је било чисто презимена ради (не бих ишао у „припадништво“), па је -ова/ева или -а значило да је у питању презиме које је њено рођењем, презиме које јесте њено, а -ка да је у питању мужевљево презиме и презиме њене нове породице.

У неким језицима постоји и пракса да се рођеним девојчицама, као њихово, баш уписују женске варијанте презимена. Па ће тако, на пример, дечаци рођени у породици Петровски носити презиме у мушком облику, Петровски, а девојчице у женском, Петровска.

Ја и даље у говору користим стари образац. На пример, „Милићку“ могу тако звати ако се удала за Милића, а задржала је своје презиме. Чисто да означи породицу.
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Belopoljanski у 17. 11. 2010. у 01.22
Хм, занимљиво ми је да та двојност -ова/ева и -ка постоји само код презимена на -ић. Код презимена која су по облику присвојни придеви, а завршавају се на -ов/ев или -чки/шки/ски, у оба случаја је наставак -а. Петров, Марков, Гардиновачки итд. Код презимена која то нису, наставака нема, зар не? На пример, Шешељ, Коштуница, Маршићанин – ту немамо Коштуницке ни Маршићанинке, а нпр. „Коштуничина“ би било више надимак, као што би се и за мушког члана породице рекло „Коштуничин“, на питање „чији си?“, а не презиме при ословљавању.
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Miloš Stanić у 17. 11. 2010. у 07.48
Па то није мека основа. Расова.

Zar se strana prezimena uopšte menjaju tako? Mislim, Seleš i Ras. Zar im se uopšte dodaje sufiks? Ja ne bih rek’o.
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Соња у 17. 11. 2010. у 10.10
Момак од 20 и кусур година је најчешће млади господин  :D.
Ако ћемо поштено, углавном је билмез, ал’ ајд сад  [mig].

kako onda da nemamo razlikovanje za neožnjenog i oženjenog muškarca? [fsmile]
За то нам не требају засебне речи, то се одмах види   :D [zviz].
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Đorđe у 17. 11. 2010. у 10.22
Razlog zbog kojega dodajemo te završetke na ženska prezimena jeste jedino taj eda bi se ona mogla gramatički i semantički ispravno uklopiti u rečenicu. Dakle, pogrešno je isticanje „pripadnosti“, isticanje devojačkog od venčanog prezimena i sl.

Završeci -ova i -ka, -ica i sl. trebaju nam samo zato jer gramatički ne možemo reći *Popić je rekla, *Jovanović je potpisala, *Seleš je izjavila i sl., pošto je kongruencija — gramatičko slaganje — pravilo u našem jeziku.

Zato, dakle, imamo Popićevu, Jovanovićevu, Selešovu (ili familijarnije Popićku, Jovanovićku, Selešicu itd.).

Хм, занимљиво ми је да та двојност -ова/ева и -ка постоји само код презимена на -ић. Код презимена која су по облику присвојни придеви, а завршавају се на -ов/ев или -чки/шки/ски, у оба случаја је наставак -а. Петров, Марков, Гардиновачки итд. Код презимена која то нису, наставака нема, зар не? На пример, Шешељ, Коштуница, Маршићанин – ту немамо Коштуницке ни Маршићанинке, а нпр. „Коштуничина“ би било више надимак, као што би се и за мушког члана породице рекло „Коштуничин“, на питање „чији си?“, а не презиме при ословљавању.

Petrovljeva, Markovljeva, Šešeljeva, Maršićaninova. Prezimena na -ski ostaju nepromenjena, pa ćemo morati kongruenciju postizati na druge načine (gospođa Gardinovački).

Koštunica, Vještica, Radeta su već gramatičkog ženskog roda, pa se ne moraju menjati (m. r. Radeta je rekao / ž. r. Radeta je rekla).

Па то није мека основа. Расова.

Zar se strana prezimena uopšte menjaju tako? Mislim, Seleš i Ras. Zar im se uopšte dodaje sufiks? Ja ne bih rek’o.

Naravno da se menjaju, jer moraš i njih uklopiti u rečenicu isto kao i domaća. Tačerova (fam. Tačerka, Tačerica), Džolijeva, Merkelova, Tejlorova itd.

I isto kao kod domaćih prezimena, tako se i, recimo, Ono ne može menjati (kao Gardinovački), a recimo, Obama nema potrebe da se menja (kao Koštunica).
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруни у 17. 11. 2010. у 10.41
Мушкарац женидбом не мења презиме.

Pa ni žena u nekim zemljama. Npr. u Španiji žene ne menjaju svoja prezimena.
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Đorđe у 17. 11. 2010. у 11.00
Pa u Srbiji valjda i muškarac može ženidbom da promeni prezime, a i žena udajom da zadrži prezime. :P
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруни у 17. 11. 2010. у 11.11
Pa u Srbiji valjda i muškarac može ženidbom da promeni prezime, a i žena udajom da zadrži prezime. :P
Svuda. To je nekad bio reper, danas nema potrebe za tim…
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 17. 11. 2010. у 14.16
Некада су се девојке рано удавале, чим опунолете. Оне са 22-23 су већ имале слабе шансе да се добро удају, а шансе оних преко 25 (маторих усеселица) да се уопште удају биле су минималне. Можда је због тога онда било важно да се млађа женска особа већ приликом представљања одмах изјасни као удата или не.
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Đorđe у 17. 11. 2010. у 14.35
Некада су се девојке рано удавале, чим опунолете. Оне са 22-23 су већ имале слабе шансе да се добро удају, а шансе оних преко 25 (маторих усеселица) да се уопште удају биле су минималне. Можда је због тога онда било важно да се млађа женска особа већ приликом представљања одмах изјасни као удата или не.

Da, sasvim moguće. U tom predratnom društvu je, sasvim sigurno, i jezik odražavao svetonazore i ispunjavao potrebe te jedne takve zajednice.

Danas je naše društvo drugačije, naš svetonazor je drukčiji, pa je i naš jezik drugojačiji. Bračni status je danas za nas sasvim trivijalna informacija o osobi koju ne poznajemo, muškoj ili ženskoj, pa nemamo ni potrebe niti razloga da ga ističemo u diskurzu — niti mi to više spontano i činimo u jeziku, dok nas neki tako profesori poput Brunovoga ne počnu pogrešno učiti onome što ni sami ne rade. :)
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Belopoljanski у 17. 11. 2010. у 19.21
Pa ni žena u nekim zemljama. Npr. u Španiji žene ne menjaju svoja prezimena.

Мислио сам на поднебље где се говори наш језик.

Petrovljeva, Markovljeva, Šešeljeva, Maršićaninova. Prezimena na -ski ostaju nepromenjena, pa ćemo morati kongruenciju postizati na druge načine (gospođa Gardinovački).

Koštunica, Vještica, Radeta su već gramatičkog ženskog roda, pa se ne moraju menjati (m. r. Radeta je rekao / ž. r. Radeta je rekla).

Зар Радета није мушког рода? Љубота, Радета, Владета, то су мушка имена и надимци и из њих изведена презимена, зар не?

То на страну, оно горе сам говорио по сопственом осећају и говору средине. На пример, овде у Банату су презимена типа Гардиновачки честа и ту би се за девојку са презименом Гардиновачки рекло Гардиновачка. Слично као и код Македонаца, где ће се женски чланови породице нпр. Најдоски ословљавати (или и презивати?) Најдоска.

Опет, по мом осећају, ишло би г-ђа Жежељ, г-ђа Драмићанин (да се оставим оних несрећно одабраних примера из политике :)), јер ако би ћерка Жежеља била Жежељева, онда би и његов син био Жежељев. Са становишта норме си сигурно у праву, овде мало говорим и о сопственом језику, немој ово схватити као противречење јер то није. :)
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: Бруни у 17. 11. 2010. у 19.37
(Gđa bez crtice, Belopoljanski ;))

Pa uz "gđa" i ne može da ide to promenjeno prezime. To se koristi samo kad stoji samo. Dakle, reći ćeš:

- Gđa Žeželj je rekla da…

Ali:

- Žeželjeva je izjavila da…

Gđa Žeželjeva nikako.  :P
Наслов: Одг.: Гостимировићева и Гостимировићка
Поруку послао: J o e у 18. 11. 2010. у 19.24
Поруке које се тичу природног и граматичког рода издвојене су овде (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=415.msg4580#msg4580).