О Јави. Слободно пиши и говори тако, тако се и говори у озбиљним програмерским круговима.
Иначе, уопште не мораш ни по каквом закону да пишеш завршни рад на ћирилици. Уставом се прописује ћирилица као службено писмо, а израда семинарских и завршних радова на факултету не потпада под службену употребу писма. Мораш само по професоровом захтеву, а ту је боље да се не расправљаш – не ваља ако ниси у праву, а расправљаш се, а још горе је ако јеси у праву.
И ја сам дипломски са основних студија штампао на ћирилици, па је одбрана морала да започне мрштењем председника комисије због тога. И то је прилично незахвалан посао. Треба да се мучиш са транскрипцијама, преводима, честим пребацивањима на латиницу и још ризикујеш да двоструко испаднеш смешан. Прво пред колегама, које вероватно први пут виде тако нешто транскрибовано или преведено, па још написано ћирилицом, а друго што зачас ситуација у језику може да се промени, на пример да неко преведе нешто другачије од тебе и то прогласи за званично, а твој текст испадне неписмен.