Аутор тема: Попио, полио  (Прочитано 6852 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.851
Одг.: Попио, полио
« Одговор #15 : 21. 08. 2013. у 09.15 »
  • Како се из синтагми на руку, у град види да је у префиксираним глаголима био силазни нагласак? Однос предлог + именица сличан је односу префикс + глагол па се из чињенице да је у прасловенском у поменутим именицама био силазни нагласак може закључити да је такав био и у простим глаголима који се могу префиксирати а припадају споменутим типовима?

Džo dokazuje da se u p/o=pio itd. metatonija javlja još u praslovenskom (ili kako ga već zovemo), tj. nije novoštokavskog porekla. Ni meni nije najjasnija paralela sa r/u)ku : n/a= r/u|ku — kada se zapravo javlja ovaj prelaz akcenta na proklitiku? Ja sam mislio da je novijeg datuma, ali novoštokavski bi bilo *nà r/u|ku, što nije slučaj.

Цитат
Којих је мање, којих је више? Чудан ми је овај део реченице бројнији преовладавају, плеонастично ми је.

Бројнији су гладоли 2. врсте, с кратком основом, код којих префиксацијом долази до метатоније?

Tako je, kao što je Džo napisao u odgovoru #7.

Зашто је потребна аналогија ако је овим двама правилима јасно дефинисано шта се код којих догађа? Нејасно ми је на шта се аналогија примењује.

Analogija se javlja kod nekih (štaviše, mnogih) govornika, gde se glagolima prvog tipa dodeljuje akcenatski obrazac glagola drugog tipa, iako dijahronijski nemaju veze. Što jeste jedan od poznatih načina kako se jezik vremenom menja.

Тагови: mejl