Кратко: већ дуже не пратим та дешавања, али сам се пре скоро десет година заинтересовао за тај покрет. Суштина је у томе, да је прво у Британији некоме дојадило да чита потпуно неразумљиве законе, писане да закомпликују ствари, е да би адвокати имали посла. Кренуо је процес превођења закона и подзаконских аката с адвокатског енглеског, на енглески који разуме и продавачица рибе у Саутхемптону. Кад човек погледа, то је и нормално, јер свако би требало да може да се самостално снађе у ономе, за шта га туже, и да се сам брани, а не да даје паре адвокатима који ће процес отезати у недоглед. Било је интересантно пратити како су жестоко адвокати томе супротставили. На пример, тамо неки закон је са 200 страна сведен на мање од десет, јер је све празнословље избрисано, али су адвокати протестовали да се тиме губи на прецизности (било је још глупих приговора, али их се не сећам, ипак је све кренуло давно).
Како се види, покрет се није ограничио само на Велику Британију, тако су у САД 2010 донели тај закон да се правна акта државе морају тако писати да их свако разуме и да се у комуникацији с народом мора користити једноставан језик. Мислим да је то револуционарна одлука; кад се погледа коме су закони намењени, тај кога се тичу прво мора да буде способан да их разуме, а тек онда се може применити правило "незнање закона не ослобађа од одговорности".
Дати линкови релевантни су за ову дискусију јер се покрет за једноставан енглески односи на све сфере употребе језика као средства за комуникацију, укључујући право, науку (о чему овде причамо) и друга подручја. Уочите ову реченицу: "The movement focuses attention on the information needs and the reading abilities of the reader and opposes writer-based prose, which is the tendency to use long sentences, jargon, and a formal style as a way to acquire authority, power, and credibility."
Окамова оштрица, примењена на језик.