Што је више читам, све сам разочаранији.
Толико непрегледности, недоследности, толико набацивања информација, као да је писало десет аутора и као да писци нису академици!
Фонетику и фонологију су изгрешили само тако, а онда у морфологији рекли да то и није био део граматике (што ли писасте онда?).
Шта је ново у морфологији: како рекох, имамо три деклинације уместо четири; детаљно се разрађују „социјални фемининативи“; вокатив се начелно издваја од падежа као посебна категорија (али се то не примењује у опису); датив и локатив се посматрају као један падеж; дефинишу се, углавном спорно, нови категорије броја: „велика/мала нумеричка множина“ (у вези с партитивним/паукалним синтагмама)…
Од појединачних примера, вредно је помена: забрањен је облик Јевреј; препоручено -ом у инстр. презимена на -ов, -ин; само шутеви; презимена на -р дозвољена без вокативског наставка у спрези с именицом (господине Рајтер [зашто само то?!]); са ЦИА или са Циом…
Многе ствари модерн(иј)е лексике су обухваћене (нпр. у вези с деклинацијом), али, како то буде кад испадну килава деца, многи спорни примери недостају, најчешће они најспорнији. Понављам, пошто не могу да се начудим, да је грађа представљена с много понављања, лоших критеријума за распоређивање, због чега и неке јасне ствари постају нејасне.
Видећемо да ли је све тако.