Нарочито зато што г. Ђанга познајемо од раније… док је био шпагети вестерн, док му је неки ’талијански бенд певао "Ђанго, Ђанго, ела, ела" (ако је ту било неких мишерд лирика, нисам их чуо), нисмо од јуче. А да то сад пренесемо као Џанго било би подједнако безвезе као кад бисмо gospoggia пренели као госпоџа.
Е, да, да ли се месечна карта још зове ђанго? Нама је тај назив остао у кућном жаргону, још из тог времена првог Ђанга, кад се причао онај виц кад Ђанго уђе у бус и каже "Ђанго данас не плаћа".