Заправо смо, чини ми се, без разлога ово правило пренели на лична имена. Наравно да рогобано делује када се пише (латиница) о „Barack-u Obama-i“, али ништа мање рогобатно не делује ни писање о „Knutu Jørgenu Røedu Ødegaardu“ (без цртице) или о „Hüsnüju Özyeğinu“ или „Lászlóu Kovácsu“. Или о било којој другој особи чије се име у оригиналу пише на некој варијанти латиничног писма, а које је, за разлику од енглеске, немачке или француске, у недовољној мери општепознато. Код личних имена постоји потреба за транскрипцијом, а ту питање цртице не постоји.
Потребу за навођењем оригиналног записа у оригиналу и, следствено томе, писањем цртице пре падежних наставака, видим једино када су у питању интернационални називи платформи, програма и сл., а који су, готово по правилу, на енглеском језику, а не постоји јака потреба за транскрипцијом. Као и за наведени Wikidot, слично бих у латиничном тексту писао и о, рецимо, резултатима у „Command & Conquer-u“ (са цртицом), погодностима у „dotCMS-u“, слици урађеној у „Inkscape-u“, о „Visual Basic-u“ и сл. И све то само због тога што лично не бих видео потребу за транскрипционим решењима попут „Команденконквер“ или „Вижуал бејсик“, а следствено ономе што сам написао раније о компатибилности ћириличног и латиничног текста, користио бих цртицу.