Кад су ономад Марка Краљевића припустили из мрачне тавнице на светло дана, црног као земља, зараслог у косу и брадурину, са ноктима таман за орање, е да би га умолили да подели мегдан са Мусом Кесеџијом, Марко је за свој телесни и душевни опоравак, поред меса овнујскога, затражио и бешкота хљеба бијелога.
Потиче ли бешкот из турског, или из италијанског језика? Час налазим да је турцизам, час романизам. Ако узмемо да иста реч, донекле измењена, постоји у оба језика, где је њен "примарни" настанак?