Српски језички атеље > Семантика и етимологија

Kompjuterski ’karakter’

<< < (4/5) > >>

Belopoljanski:
У Вујаклији из 1970. стоји (форматирање моје):

карактер
(гр. χαράσσω усецам, урезујем, χαρακτήρ)


* збир особина или својстава којима се неки човек, нека ствар или појава одликују;
* трајна особина воље и начина делања једног човека која га чини оним што је, тј. различитим од свих других људи;
* у ужем, психолошком смислу: трајност, сталност и доследност у вољи, у начину делања;
* значај, знак, обележје, битна ознака, особеност, посебна одлика, особина, својство;
* чврстина, јачина душе;
* природа, нарав;
* личност са добрим особинама душе и срца;
* положај и чин, звање, сталеж.
Можда сам превидео да се овде не ради о знаку као графичком симболу, али ни РМС не дефинише „знак“ са таквим примарним значењем, већ наводи као посебне случајеве на крају одреднице (знак питања, знак узвика, знак једнакости, знак интерпункције итд.), тако да карактер може бити знак у истом оном смислу у којем се реч „знак“ користи за character.

Stoundar:
Ne vidim kakve veze ima ta definicija sa informatičkim karakterom. Prćić i saradnici ovu riječ nedvosmisleno smatraju novijim anglicizmom koji je nastao pozajmljivanjem engleske riječi character u kompjuterskom značenju, dakle nema razloga naknadno je povezivati s postojećim značenjima riječi karakter. Nemam ništa protiv njene upotrebe u stručnim kompjuterskim tekstovima, ali bih neupućenim ljudima jednostavno rekao da im u neko polje može stati 30 znakova, jer im onda ne moram objašnjavati šta znači karakter u informatičkoj terminologiji.

Belopoljanski:
Већ сам рекао, изворно значење речи „карактер“ јесте урезани знак и то значење има у старогрчком, латинском и француском, одакле је и дошла у енглески. Јесте новији англицизам, али је и појам као појам нов. Исто тако је сасвим ново и значење речи „знак“ у том смислу и у старијим речницима га нема, што је и логично.

Има разлога накнадно повезати карактер у компјутерском значењу са постојећим значењима речи карактер, јер се значење те речи најприродније проширује управо у том правцу. Ни наша реч „знак“ није имала значење нацртаног или урезаног слова или симбола, па сада значи и то, а проширује се и на значење знака на компјутерима и у информатици.

Што се тиче примедбе за „накнадно објашњавање људима“ мој субјективни утисак је управо обрнут – да им треба објашњавати да се карактер може рећи и знак.

Сасвим валидни синоними, без обзира на то ко ће лично којем дати предност. Ја се заправо и слажем са Чаславом да би се сасвим комотно могло говорити „знак“ и да је то можда и боље решење, али поента приче је да „карактер“ уопште није лоше. Надам се да ћеш се сложити да аргумент навике и погрешних асоцијација не може бити узет у разматрање. Да сама реч „карактер“ није већ одавно уведена у српски језик под оним другим, сличним значењима, можда би ово питање имало више смисла. Овако га нема.

Stoundar:
Ne bih rekao da su sasvim validni sinonimi, jer karakter ima ovu nezgodnu, asocijaciju broj jedan na karakter nekog čovjeka, dok znak ima asocijaciju samo na neki znak bilo koje vrste. Argument pogrešnih asocijacija za mene ima presudno značenje, jer mi ne dozvoljava da progutam gomilu kompjuterskih prevoda kao što su sučelje (sučeljavanje, dva čela, dvoje ljudi koji se mrko gledaju), e-pošta (Eeeee, pošta…), ćaskanje (zanemarimo li bukvalan prevod, može li se ćaskati o najozbiljnijim stvarima?) Umjesto njih možemo pozajmiti sasvim neprozirne anglicizme ili smisliti rješenja koja nas ne vode daleko od mete, kao što su elektronska pošta ili pričanje/razgovor na <ubaci ime programa>. Karakter već mora biti dovoljno dobro zapakovan u kontekst da ne bi budio pogrešne asocijacije, i zato mislim da mu je mjesto prvenstveno u stručnim tekstovima.

Зоран Ђорђевић:
Хрвати за атачмент кажу "привитак".

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање