Српски језички атеље > Семантика и етимологија

Kompjuterski ’karakter’

<< < (3/5) > >>

Часлав Илић:
Што се Клајна-и-Шипке тиче, ја нисам схватио да они у речник убацују речи (одн. нова значења речи) по томе колико их лично сматрају прихватљивим, већ по томе колико се те речи користе у меродавној литератури. Већ да се лична оцена састоји само у томе која је литература меродавна, тј. избор грађе. У том смислу, речник урађен на основу мени прихватљиве грађе доживљавам као вредносно неутрално, дефиниционо дело: зато што је у таквом речнику, зато је реч српског језика. Пошто се карактер налази у једном речнику тог типа, са значењем симбола у систему писања, онда она за мене има (између осталих) то значење на српском. Тачка.

Али, шта практично следи из овог закључка? Што се мене тиче, ништа. Реч карактер, са тим значењем, јесте реч која се мени не допада, зато што сматрам да је сувишна. И то не сувишна поред словног знака (тад ми не би била сувишна), већ сувишна поред чистог знака. Зато у том значењу нећу користити карактер, ту реч српског језика, већ ћу користити знак, ту другу реч српског језика. У стварима које писуцкам и преводуцкам, редовно користим знак у овом значењу, и никад нисам имао проблема са двосмисленошћу. Реч знак је једнако функционална а краћа, што је посебно згодно у изразима, нпр. знаковни низ уместо карактерски низ.

Ако ћемо о етимологији (онако необавезно, јер не утиче на моју писмену и говорну праксу) онда ипак мислим да се до овог значења карактера дошло инерцијом а не потребом. И та инерција се шири: за енглеско значење 1. које помену Белопољански, до сада у српском лик, све више се користи карактер. У филмским круговима донекле, а практично неизоставно у — гле чуда — рачунарским (игре). Данас је то помодарски (= не користи се у меродавној грађи за речник), а сутра, видећемо.

Belopoljanski:
Али, Чаславе, једно од значења речи „карактер“ већ јесте знак, ознака. Са тим значењем се описује у домаћим лексиконима из времена пре рачунарске ере. Ако ћемо тако, онда и у осталим контекстима можемо користити друге домаће речи базиране на речима, рецимо, лик и знак. На пример, карактер као својство (личности, догађаја, небитно), може се рећи одлика. Карактер као људски карактер, може се једноставно рећи личност. Тако можемо доћи и до тога да је сама реч карактер у целини непотребна у српском језику јер већ постоје (или се могу сковати) синоними на словенској основи.

Да се разумемо, против такве замене и неког „чишћења“ језика не бих имао ништа против, нити сматрам да је твој предлог знак лош, сасвим напротив. Противим се само образложењу да је реч страног порекла „карактер“ неприхватљива због тога што нам је један сегмент њеног значења добро познат и са њиме смо се сродили, а онај мање познати не желимо да прихватимо јер нам је чудан пошто се нисмо на њега навикли. Карикирам сад, али то је то у суштини. Само и једино због тога сматрам да је реч у том смислу сасвим коректна, као што се може рећи за нешто и да је непрекидно и да је континуално, сложено или комплексно, или као што и у математици називе скупова реалних, рационалних, ирационалних и комплексних бројева не преводимо. Може се уместо карактер (у овом смислу) рећи знак, али се исто тако и уместо коректно може рећи исправно, уместо валидан меродаван/пуноважан, уместо контакт спој, па и уместо комшија сусед и уместо ћошак угао, али није погрешно (бар за сад) употребити и интернационални синоним.

Уосталом, сећаш се и сам, а то и помињеш, реч карактер у смислу знака и знаковног типа података је у интензивној домаћој употреби још од времена 286-ица и Амига̂ 500, а и раније.

Часлав Илић:
Нисам ли то и рекао, да је чињенично стање да су знак и карактер синоними у датом контексту, јер тако пише у речнику? А онда сам продужио тиме зашто користим један од та два синонима, а други не. Обе речи су недвосмислене у контексту. Обе речи имају све потребне изведенице у контексту (овде и придев поред именице). Обе речи имају разна друга значења изван контекста, само што су друга значења једне од њих слабо упоредива са овим у контексту (у језику какав је; без обзира на класични корен). Обе речи су терминолошки економичне тиме што именују појам једном речи, али је једна ипак дужа. Према томе, бирам реч која је краћа и изазива мање погрешних асоцијација. Ништа етимологија довде.

Други пример сличног резоновања био би фајл и датотека. Обе речи су недвосмислене у контексту, заправо немају других значења изван контекста па не изазивају никакве асоцијације. Једна од ових речи је мање функционална тиме што нема прави придев, а друга је мање функционална тиме што је дужа. Шта сад? Ја бирам ону дужу, јер ми је непостојање правог придева озбиљнији недостатак. Опет ништа етимологија.

Трећи пример: управљачки програм и драјвер. Крај примера.

Belopoljanski:

--- Цитат: Часлав Илић у 22. 12. 2010. у 16.57 ---Нисам ли то и рекао, да је чињенично стање да су знак и карактер синоними у датом контексту, јер тако пише у речнику?

--- Крај цитата ---

Ако мислимо на контекст карактера у рачунарству, само сам желео да допуним тиме да и ван тог контекста и пре настанка тог контекста, у старијој литератури такође стоји „знак“ као једно од значења речи „карактер“.

Можда ми је тон био неодговарајући, па је деловало да се са нечим не слажем.

Часлав Илић:

--- Цитат: Belopoljanski ---[…] само сам желео да допуним тиме да и ван тог контекста и пре настанка тог контекста, у старијој литератури такође стоји „знак“ као једно од значења речи „карактер“.
--- Крај цитата ---

Тај сам део потпуно пропустио. Нисам то знао. Нема тог значења у РМС-у, нити у Вујаклији.

Једино сам нешто приближно видео код Бугарског, где карактерима назива знакове који непосредно представљају неке предмете и појаве, попут египатских хијероглифа и кинеских идеограма. Другим речима, код њега су карактери једна врста знакова у писмима, и то таква да у њу не спадају Б, Г, Д, Ω, Ψ, Σ, L, N, R, 1, 2, 3, итд.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање