Може, Дујо, наравно: граматике које су нам свима познате, само ме мрзи да их сада цитирам. Углавном, дају се вокативни наставци према мекоћи сугласника и врсти гласа: за зубне кажу да долази наставак
-е (Ненаде, Мурате, тантузе, Тарасе, Милице [примере сам смишљао у лету, па нису најсрећније одабрани
]).
Што се тиче страних имена на задњонепчане, РЈН и С–П (пишем по сећању, заиста ми се не да̑ да цитирам) дају само
Абдулагу, Хајнриху, али нигде се не помиње немогућност додавања системског наставка
-е, па сам ја увек писао и писаћу
Абдулаше, Хајнрише, Шерлоче, Њујорче, па и
Јоханезбурже итд. Просто ту облике на
-у осећам као изразито секундарне, ако је „супстандардне“ прејака реч.