Ninjutsu, не ninjitsu. Нинџе јесу популарне из америчких филмова, али се борилачка вештина код нас, од њеног увођења, назива
нинђуцу. Постоји Нинђуцу савез Србије и нинђуцу клубови као његови чланови.
Не улазим у (не)правилност, само кажем под којим именом су регистровани у Србији.
Чини ми се да се овде ради о прагматичном преношењу јапанског J у Ђ, односно Џ према субјективном осећају. Слично као и код италијанског, где на једном месту по осећају стављамо Ћ, на другом Ч, иако правила транскрипције налажу једино Ч, осим у речима где се Ћ укоренило (нпр.
ћао). О томе је Боло боље умео да каже.
Узгред, ако су ИПА табеле тачне, јапанско J је [dʑ], Ђ, а не [dʒ], Џ. Према
овој табели глас [dʒ] (Џ) у јапанском и не постоји. Одакле ово правило J → Џ? Узимањем енглеског изговора за посреднички?
Узгред, плаћам пиво за сваки сајт, чланак или књигу у 10 где пише реч „доџо“ уместо дођо. Али да је на српском, не на македонском (доџо) или бугарском (доджо).