Био сам уверен да смо о овоме већ причали, али претрага не даје резултате. Како смо вечерас у духу афиксалних аломорфа код именица I врсте, да и ја дам свој допринос.
Дакле, иако осим компјутерског флеша већ деценијама имамо флеш у картама и у значењу ’блиц’, ниједан приручник не налази за сходно да пропише инструментал и множину ове именице (па ни фамозни Шипкин Правописни речник на више од хиљаду страна).
Системски идући, долазимо до флешом-флешови, пошто је у првом слогу е, мада је предњонепчани финални сугласник. Ја сам ово, након првог краћег размишљања, природно усвојио, али сваки пут када сам изговорио, гледали су ме бело. А да кажем флешем, то ми је као столем и телефонем.
Какво је ваше језичко осећање, пошто норме немамо?
