Мој је осећај помешан. Док код лопте и хране немам потребу за
с, код струје и телевизора ми на махове нешто фали.
Јесмо ли ми негде установили — или ми се чини — да ако је реч о предмету игре, иде беспредлошки инструментал, а да, ако је у питању равноправно играње, иде
с(а) (
Игра се луткама, Игра се (заједно) с другарицама)? Ако јесмо, то није тачно: у РСАНУ имамо примере типа
Игра се с њима као мачка с мишевима.
Речник глаголских допуна Петровић–Дудић даје ове реченичне моделе за
играти се:
I 1 (један с другим)
а) С (ж — множ. зн.) + П: Деца се лепо играју (= једно с другим)
// С (ж) + П + И — са (ж): Ана се игра с другарицом.
аа) И — са (ж): ~ са неким ~ са пријатељем
1’ (забављати се каквим предметом)
С (ж) + П + И (н) // И — са (ж — пренес.): Игра се кључевима, лоптом; са луткама.
II 1 (олако се односити према чему)
И — са (н): ~ са нечим ~ са животом, са здрављем
…
(Овом потоњем се супротставља израз
играти се животом из РСАНУ.)
У складу са II.1, дакле, у смислу упозорења употребиће се
с — код
хране, струје, телевизора без проблема, па и уз
лопту ако је та лопта због нечег драгоцена или опасна. Биће онда:
Не играј се (више) лоптом, јер је касно; Не играј се лоптом, нађи другу играчку, али
Не играј се с лоптом, тврда је, удариће те.