Аутор тема: Glagol jesam?  (Прочитано 37106 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Glagol jesam?
« : 2. 06. 2011. у 21.23 »

Prelazim vam ja tako sve glagolske oblike i naiđem na glagol jesam. I tako ja stanem i gledam i gledam i samo sam stavila znak pitanja i evo sada da vas pitam. Glagol jesam postoji? Pomoćni glagoli hteti, biti i jesam. Zar nije jesam od glagola biti?
Ja jesam, ti jesi, on jeste… Prezent glagola biti? Čak sam otišla u engleski i menjam to be.

Ja ovo stvaaarno nikada nisam cula, ucila. Nemam cak ni zapisano u sveskama (a sve ih cuvam). Kako može da bude glagol? Ono nema inf. nastavak ĆI, ni TI, STI, već M, nastavak za lice.  [bag]
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #1 : 2. 06. 2011. у 21.34 »
Јесам неки граматичари рачунају као посебан глагол. То је непотпун (дефектан) глагол. Нема инфинитив, само презент личних облика свих лица, укључујући и енклитичке облике: (је)сам, (је)си, је(сте), (је)смо, (је)сте, (је)су.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #2 : 2. 06. 2011. у 21.51 »
Mogu li ja to da ne prihvatim, da ne priznajem…? (ako mi za to zakinu bod, ja idem da čuvam ovce)

U fr. (e, vise ja i moj fr.) postoje defektni glagoli, ali svi oni imaju svoj infinitiv. Neki se čak koriste samo u infinitivu (nemaju nikako vremena, samo infinitiv) sa nekim drugim glagolom u promeni. Neki imaju samo prezent, ili samo 3. lica (jd., mn.) kroz sva vremena, neki imaju samo proste oblike, neki čak i nemaju sve proste oblike a imaju recimo složene, ali naravno ako nemaju passe simple, onda nema imperfekta sibžontiva kao ni pluskvamerfekta..

Neki glagol mora imati svoj infinitiv, zar ne?  ???
« Последња измена: 2. 06. 2011. у 21.52 NouvelleVague »
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #3 : 2. 06. 2011. у 22.57 »
Субјунктив или конкунктив, или жељени начин. Немој писати *сибжонтив, то не постоји у српском.

Није то што помињеш само одлика француског, много тога има и у српском (снежити, кишити и сл. глаголи који описују појаве имају само 3. л. јд. и др.). И не мора имати сваки глагол инфинитив, као што не мора имати ни сва времена, или све гл. облике. То је просто тако, догодило се временом и развојем језика или је условљено нечим другим. Прихвати да је тако. Сваки језик има неке своје значајке; у енглеском има, рецимо, шест инфинитива (to do, to be doing, to have been doing…), у немачком такође неколико (sein, gewesen sein…), у српском има један а тај фамозни непотпуни глагол јесам га нема.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #4 : 2. 06. 2011. у 23.05 »
Субјунктив или конкунктив, или жељени начин. Немој писати *сибжонтив, то не постоји у српском.
Конјуктив. ;)

U engleskom, ne bih rekla da su sve to sto si nabrojio, infinitivi. Postoje dva: infinitiv prezenta (to see) i infinitiv perfekta (to have seen).  Nije mi poznato da postoji još neki.  U ostalom se slažemo. Jezici su različiti i imaju svoje posebnosti. Ne vidim šta tu ima da se prihvata ili ne prihvata. Mislim, može da se odluči da se ne prihvati, ali na sopstvenu odgovornost ;)
« Последња измена: 2. 06. 2011. у 23.09 Бруни »
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #5 : 2. 06. 2011. у 23.20 »
Pa mene ispravili i rekli da je sibžontiv. Kao i konjuktiv.

 [iznenadjen]

Meni je jedna devojka koja studira engleski i francuski rekla da oni imaju neki predmet i tu im se objašanjava zašto je nešto baš tako, za sve ima razloga zašto je nešto tako, a ne ovako. Mora da ima i ovde, a ne samo jezik se menja. Kada je došlo do te promene, usled kog uticaja, …? 

 Ne znam. Ovo sam danas prvi put videla. I ne znam, tj. ne mogu da odreagujem mirno, da mislim mirno, polako, cisto, bistro. Samo hocu odgovor na zašto je to tako? Otkad?  Gde, kako, šta? aaa izludeću.

Da, postoji infinitiv prezenta, infinitiv perfekta i još jedan oblik infinitiva cini mi se da imaju Fr.
« Последња измена: 2. 06. 2011. у 23.24 NouvelleVague »
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #6 : 2. 06. 2011. у 23.21 »
КонјуНктив! У разним језицима се то различито зове, али је у суштини исто или јако слично: конјунктив, субјунктив, потенцијал, погодбени начин, жељени начин.

П. С. Сибжонтив је у француском.

П. П. С. Горе направих грешку у куцању (конкунктив), али то н у средини је обавезно, јер је тако у латинској основи: iuncitio, а са предмецима sub-, dis-, con- добијамо subiunctio, coniunctio, disiunctio и друге изведенице, а ми имамо усвојено субјунктив, конјунктив, конјункција и дисјункција.
« Последња измена: 2. 06. 2011. у 23.36 Шоми »
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #7 : 3. 06. 2011. у 00.05 »
Често се ћирилицом погрешно пише као коњуктив.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.851
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #8 : 3. 06. 2011. у 10.21 »
Јесам неки граматичари рачунају као посебан глагол. То је непотпун (дефектан) глагол. Нема инфинитив, само презент личних облика свих лица, укључујући и енклитичке облике: (је)сам, (је)си, је(сте), (је)смо, (је)сте, (је)су.

I ja mislim da je taj način gledanja na stvari apsurdan. Ekvivalentni oblici postoje u gotovo svim indoevropskim jezicima, etimološki su srodni i svuda se tretiraju kao oblici glagola biti, koji je nepravilan. Jedino su se neki naši gramatičari našli pametni da smatraju da je taj glagol pao s Marsa. To što imamo dva oblika sadašnjeg vremena glagola biti (budem i jesam) daleko se lakše objašnjava time što je prvi svršenog, a drugi nesvršenog vida.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #9 : 3. 06. 2011. у 11.21 »
Баш сам био повукао паралелу са ие. језицима и навео промену тог глагола у енглеском и немачком као пример, али сам онда избрисао тај део пре слања поруке. И ја сматрам да треба те облике подвести под бити.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #10 : 3. 06. 2011. у 11.25 »
Мене то излуђује. Како онда може плусквамерфекат да се прави од перфекта помоћног глагола БИТИ и глаголског придева радног, а перфекат ће се градити од глагола ЈЕСАМ?

Ево стоји у загради БИТИ а пре тога ЈЕСАМ. Књига која садржи градиво од 5. до 8. разреда. А када дођем кући погледаћу свеске. Чак ми се чини да смо тако учили и пре 5-ог разреда.

Ја ћу рећи да је то помоћни глагол БИТИ, па нека ми одрубе главу. И овако су ми срце затровали. <_<
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #11 : 3. 06. 2011. у 11.30 »
5-ог

Ово ни у лудилу. Пише се или петог или 5. — трећа могућност не постоји. Многи пишу данас те „поенглежене“ наставке за редне бројеве и редовно виђам небулозе -ви, -ги, -ти и сл. То заборави.

Ја ћу рећи да је то помоћни глагол БИТИ, па нека ми одрубе главу. И овако су ми срце затровали. <_<

Можеш то рећи. Дуја је горе објаснио, а ја се слажем с њим. Тако тврди и друга половина граматичара.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #12 : 3. 06. 2011. у 11.41 »
Хвала за бројку. Хвала и за остало. :)

(Још само ово- увек мислим да ће свако рећи пети а не петог, па онда ставим тако. А како онда за седамдесете? Тридесетих? Двехиљадите? ’70-е, или само ’70, 30-их? Ово за двехиљадите не знам, као ни како бих рекла тј. написала скраћено двехиљадитих. )
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #13 : 3. 06. 2011. у 11.54 »
За седамдесете можеш писати и: ’70. или ’70-е. Бројеви прве десетице немају те допуне.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #14 : 4. 06. 2011. у 01.58 »
Jedino su se neki naši gramatičari našli pametni da smatraju da je taj glagol pao s Marsa.
Ali, imanje dva glagola biti nije naša izmišljotina. Pa Španci imaju ser i estar. Oba znače biti, ali je upotreba vrlo različita…
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.851
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #15 : 4. 06. 2011. у 10.32 »
To pak jeste njihova izmišljotina :). Znam za to, ali ne znam detalje. Da li oni imaju i skroz različitu deklinaciju?

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.255
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #16 : 4. 06. 2011. у 14.22 »
Ово сада пишем без освртања на референце и уз неспретно владање терминологијом, али зар не беше да су и „јесам“ и „будем“ оба варијанте глагола који данас гласи „бити“, а да је језичко раслојавање почело још у предсловенско време када је глагол гласио нешто попут „бхјех“, а да се у варијанти „јесам“ то Б изгубило и да је одатле разлика? То јест, да ови облици за 1. л. ј. воде од облика налик на „бхјесм“ и „бхједм“. Као што и од „хтети“ и облика „хоћу“ и „хтеднем“ имамо разговорно оћу и теднем, чија веза са глаголом „хтети“, када се овако напишу, и није баш очигледна.

Нисам знао да око овога има спорења и да се „јесам“ може посматрати и као различит глагол (а не само различит облик) од „будем“, који би требао да је само потенцијал.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #17 : 4. 06. 2011. у 22.31 »
To pak jeste njihova izmišljotina :). Znam za to, ali ne znam detalje. Da li oni imaju i skroz različitu deklinaciju?
O, da. Evo ovde deklinacija ser, i estar.

I pridev znači dve sasvim desete stvari u zavisnosti s kojim od tih glaglola ga koristiš. Npr. ser bueno je kad je nek dobar čovek, a estar bueno kad je neko dobar frajer (ili ženska).  Ili, ser aburrido je biti dosadan, a estar aburrido dosađivati se. U istoj liniji, u fazonu onog engleskog boring i bored, ide i interesante, excitado, i sl. Ima i izraza, tipa estar pez i ser pez. Prvo je nemati pojma, a drugo je biti riba (ona što pliva u vodi, para riba). Ser catolico je biti katolik, estar catolico biti zdrav. Ser verde biti zelene boje, estar verde, biti zelen u smislu mlad, neiskusan, ser listo, biti pametan, estar listo biti spreman. I još gomila na taj fazon.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #18 : 8. 06. 2011. у 20.46 »
I u portugalskom ima Ser i Estar. Baš prošle godine sam učila portugalski i objađnjavala nam je lektorka.

U onoj famoznoj žutoj gramatici (Popović i Stanojčić) stoji da je to glagol jesam, to je pomoćni glagol kao i glagoli biti i hteti. Pošto znam da sam ja učila da je to prezent glagola biti, a ono budem koristimo kada pravimo futur II.

I kada uporedimo promenu glagola biti kroz jesam, i kroz budem i uporedimo sa ser i estar (bilo portugalski, bilo španski), tačno ćemo uočiti razliku. Bruni je i dala par primera. Kada smo radili ser, menjali smo ga i tačno je bio kao naše jesam ali sa skraćenim oblicima - ja sam, ti si, on je…

Da, kaže se sibžonktiv i konjunktiv (N i J. kao i ono injekcija, konjugacija, i iz biologije znam da smo imali nešto konjunkcija, tako nešto?). Može i subjunktiv ali je zastarelo. Pitala sam, i dobila ove odgovore.
« Последња измена: 8. 06. 2011. у 20.58 NouvelleVague »
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #19 : 9. 06. 2011. у 02.50 »
Изгледа да сам ја необавештен по питању сибжонктива, извињавам се. Ова реч се користи преко сто година, вероватно и дуже. Има неке логике звати то време сибжонктивом, али ми је далеко логичније усвојити назив из латинског него да тако стрчи тај француски међу свим латинским и грчким… Свашта. Не пада ми ниједан сличан пример на памет, зато сам и помислио да је исправно субјунктив. Сибжонктив ми изгледа као пао с Марса, као да неко уведе назив **презент контињуус тенс, према енглеском изговору.

Исправка: прво сам написао сибжонтив, а онда сам пажљивије погледао и реч гласи сибжонктив[bljak]
« Последња измена: 9. 06. 2011. у 03.01 Шоми »
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #20 : 9. 06. 2011. у 07.06 »
^ Slazem se.
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #21 : 13. 06. 2011. у 15.57 »
Ali, imanje dva glagola biti nije naša izmišljotina. Pa Španci imaju ser i estar. Oba znače biti, ali je upotreba vrlo različita

Špansko "ser" i "estar" nemaju nikakve veze sa našim "jesam" i "biti". Kao prvo, "ser" i "estar" imaju različito značenje, dok "jesam" i "biti" imaju isto. Drugo, i "ser" i "estar" imaju punu promenu kao i svi drugi glagoli, dok kod nas samo "biti" ima punu promenu a "jesam" ima samo prezent. I treće, "ser" i "estar" vode poreklo od različitih glagola "esse" i "stare", dok su "jesam" i "biti" kognati od "esse", a kognat od "stare" je "stajati".

Problem je što postoje dve promene, "jesam" i "budem", koje se obe kvalifikuju za prezent. I to se onda može razrešiti tako što se jedna promena proglasi za supletivnu ili tako što se tu proglase dva glagola. Ni jedno ni drugo rešenje nije, po meni, najsrećnije, ali je ono prvo ipak bliže razumu. Najadekvatnije rešenje bi bilo da se razdvoje prezent svršenih i prezent nesvršenih glagola, kao što je neko već pomenuo, pa bi onda "jesam" bio nesvršeni a "budem" svršeni prezent.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #22 : 13. 06. 2011. у 16.06 »
Ali nikako ne može biti da je to glagol ’jesam’. Zar ne? U svakom jeziku postoje nepotpuni glagoli ali još ne naiđoh na neki koji nema infinitiv. Naišla sam ja na glagole koji se upotrebljavaju samo u 3. licu ili u nekom drugom vremenu ili samo u infinitivu, pa da neki imaju samo neka određena vremena.. Ali uvek imaju infinitiv. Uvek. I zna se kako izgledaju infinitivi tj. njihovi nastavci.

Sad listam svesku sa priprema i vidim glagole koji imaju dva oblika za prezent (sisati- sisam, sišem, znati- znam, znadem, otići- odem i otidem…). Tako može i ovaj glagol ’biti’. Ne?
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #23 : 13. 06. 2011. у 16.07 »
Najadekvatnije rešenje bi bilo da se razdvoje prezent svršenih i prezent nesvršenih glagola, kao što je neko već pomenuo, pa bi onda "jesam" bio nesvršeni a "budem" svršeni prezent.

Управо тако. И добро дошао на форум! :)
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.851
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #24 : 13. 06. 2011. у 16.37 »
Ali nikako ne može biti da je to glagol ’jesam’. Zar ne? U svakom jeziku postoje nepotpuni glagoli ali još ne naiđoh na neki koji nema infinitiv.

Ma hajde, nemoj mi reći…  [da]

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #25 : 13. 06. 2011. у 16.39 »
Ali nikako ne može biti da je to glagol ’jesam’. Zar ne?

Pa ako pogledaš u Gramatici Stanojčić-Popovića (u tački 250 na strani 122, prema izdanju iz 2008) oni kažu da su pomoćni glagoli "jesam, biti i hteti" i odmah zatim da "jesam ima samo oblike prezenta".

Tako da ipak može. Kod nas sve može.  :hehe:

Sad listam svesku sa priprema i vidim glagole koji imaju dva oblika za prezent (sisati- sisam, sišem, znati- znam, znadem, otići- odem i otidem…).

To je drugo, to su samo morfološki dubleti koji su sintaksički ravnopravni. Možeš reći i

"Hteo bih da znam ljubim li i sada"

i, isto tako (gramatički su obe rečenice korektne, iako je ova druga stilski markirana),

"Hteo bih da znadem ljubim li i sada"

dok "jesam" i "budem" nisu na taj način međusobno zamenljivi.

И добро дошао на форум!

Hvala.  :hehe:

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #26 : 13. 06. 2011. у 20.08 »
Ово сада пишем без освртања на референце и уз неспретно владање терминологијом, али зар не беше да су и „јесам“ и „будем“ оба варијанте глагола који данас гласи „бити“, а да је језичко раслојавање почело још у предсловенско време када је глагол гласио нешто попут „бхјех“, а да се у варијанти „јесам“ то Б изгубило и да је одатле разлика?

Pa ne gube se glasovi tek tako.  :hehe:

Već u protoslovenskom je glagol "biti" imao supletivnu promenu. Prezent je građen od osnove es- < pie. *h1es-, a ostatak paradigme od osnove bu- < pie. *bʰuH-. Kasnije je na oblike prezenta dodato protetičko /j/ (srpski dugo nije trpeo nepokrivene slogove pa imamo "ja" prema lat. "ego", "jabuka" prema engl. "apple"; praktično nijedna reč koja počinje na "a" ili "e" u srpskom danas nije slovenskog porekla) pa otuda "jesam" (prema engl. "am"), a /u/ koje se duljilo je dalo /ɨ/ koje je kasnije u srpskom prešlo u /i/ (tako imamo "ti" prema lat. "tu" i rus. "ty") pa otuda "budem" prema part. "bio" i inf. "biti".

I latinski glagol "esse" je gradio paradigmu baš od ove dve osnove. Tako su prez. "sum" i inf. "esse" kognati sa našim "jesam", a perf. "fui" i part. "futurus" sa našim "biti".
« Последња измена: 13. 06. 2011. у 20.18 vukvuk »

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #27 : 13. 06. 2011. у 20.30 »
Ali, imanje dva glagola biti nije naša izmišljotina. Pa Španci imaju ser i estar. Oba znače biti, ali je upotreba vrlo različita

Špansko "ser" i "estar" nemaju nikakve veze sa našim "jesam" i "biti". Kao prvo, "ser" i "estar" imaju različito značenje, dok "jesam" i "biti" imaju isto. Drugo, i "ser" i "estar" imaju punu promenu kao i svi drugi glagoli, dok kod nas samo "biti" ima punu promenu a "jesam" ima samo prezent. I treće, "ser" i "estar" vode poreklo od različitih glagola "esse" i "stare", dok su "jesam" i "biti" kognati od "esse", a kognat od "stare" je "stajati".

Problem je što postoje dve promene, "jesam" i "budem", koje se obe kvalifikuju za prezent. I to se onda može razrešiti tako što se jedna promena proglasi za supletivnu ili tako što se tu proglase dva glagola. Ni jedno ni drugo rešenje nije, po meni, najsrećnije, ali je ono prvo ipak bliže razumu. Najadekvatnije rešenje bi bilo da se razdvoje prezent svršenih i prezent nesvršenih glagola, kao što je neko već pomenuo, pa bi onda "jesam" bio nesvršeni a "budem" svršeni prezent.

Ја нисам ни рекла да имају везе с нашим јесам/бити, него да и други језици имају два глагола који значе у принципу "бити". И није тачно да не значе исто. Значе, само што имају различиту употребу, као што сам већ рекла и објаснила. Иначе, како би их ти превео? Којег би од та два глагола превео као БИТИ? А како би превео онај други?
И, да, такође да ти пожелим добродошлицу! :)
« Последња измена: 13. 06. 2011. у 20.33 Бруни »
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #28 : 13. 06. 2011. у 21.07 »
Ok, ali kada bi kod nas moglo nešto biti kako treba, onda to ne bi moglo tako? Ne?

Mislim, kod nas sve može… Bitno da si na visokom položaju i onda da se izmišlja topla voda po ko zna koji put, s tim da je ona vrelija od one prvobitno izmišljene. Samo da bi se taj neki gramtičar razlikovao od onog prethodnog i samo komplikuju, komplikuju… a niko ne gleda kako da mi nešto napravimo jednostavno.

U toj gramatici tako tako piše i zbog tog dela sam i napisala tj. otvorila ovu temu jer sam zaista bila u šoku i to ovakvom  [iznenadjen] :-/ Otkad sad pa ovo?
Ok, znamo kada koristimo jesam a kada budem, ali oni potiču od glagola biti.
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #29 : 13. 06. 2011. у 21.17 »
Ја нисам ни рекла да имају везе с нашим јесам/бити, него да и други језици имају два глагола који значе у принципу "бити". И није тачно да не значе исто. Значе, само што имају различиту употребу, као што сам већ рекла и објаснила. Иначе, како би их ти превео? Којег би од та два глагола превео као БИТИ? А како би превео онај други?

I "ser" i "estar" bih preveo sa "biti", ali to ne znači da "ser" i "estar" imaju isto značenje, nego je glagol "biti" višeznačan. Jer isto, i "mujer" i "esposa" se prevode sa "žena", pa nisu "mujer" i "esposa" zbog toga sinonimi, zar ne?

И, да, такође да ти пожелим добродошлицу!

Hvala.  :hehe:

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #30 : 14. 06. 2011. у 21.56 »
Ја нисам ни рекла да имају везе с нашим јесам/бити, него да и други језици имају два глагола који значе у принципу "бити". И није тачно да не значе исто. Значе, само што имају различиту употребу, као што сам већ рекла и објаснила. Иначе, како би их ти превео? Којег би од та два глагола превео као БИТИ? А како би превео онај други?

I "ser" i "estar" bih preveo sa "biti", ali to ne znači da "ser" i "estar" imaju isto značenje, nego je glagol "biti" višeznačan. Jer isto, i "mujer" i "esposa" se prevode sa "žena", pa nisu "mujer" i "esposa" zbog toga sinonimi, zar ne?
Mislim da se ovde radi o terminologiji. Ser i estar imaju isto značenje (biti), ali nemaju istu upotrebu. U principu se slažemo, ali drugačije definišemo činjenično stanje. Što se žene tiče, nisi u pravu. Osnovno značenje mujer jeste žena, a osnovno značenje esposa je supruga. Dakle, i jedna i druga španska reč imaju veoma odgovarajuće prevode kod nas, čak se isto tretiraju: mujer i žena mogu da se u svojim respektivnim jezicima koriste i u značenju supruga, a esposa i supruga u oba jezika ima malo zvaničniji prizvuk. Tako da se ne mogu porediti sa ser i estar.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #31 : 14. 06. 2011. у 23.38 »
Mislim da se ovde radi o terminologiji. Ser i estar imaju isto značenje (biti), ali nemaju istu upotrebu. U principu se slažemo, ali drugačije definišemo činjenično stanje.

Postoje, istina, različiti pristupi distinkciji između "ser" i "estar" - semantički, pragmatički, gramatički - ali je, po meni, najadekvatniji semantički pristup. Koristeći tvoj primer "ser/estar verde", vidiš da je "biti zelen" na srpskom van konteksta višeznačno - može značiti "biti nezreo" ili "biti zelene boje". To je tako zato što se pridev "zelen", koji primarno ima značenje boje, može metaforički interpretirati kao "nezreo" u odgovarajućem kontekstu. Pragmatički kontekst je, dakle, okidač za različito tumačenje. U španskom, međutim, toga nema - "ser verde" i "estar verde" imaju kontekstualno neuslovljena značenja. Ali pridev "verde", sasvim kao u srpskom, primarno označava boju, a metaforički se interpretira kao "nezreo". Kako onda i bez konteksta znamo kako da ga razumemo? Tako što sam glagol, sa svojim značenjem, nameće odgovarajuće tumačenje.

Imaš pravo za "mujer" i "esposa", ja sam zapravo imao na umu "woman" i "wife", pa sam u zadnji čas promenio. Ali uzmi "woman" i "wife" i razumećeš šta sam hteo da kažem.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #32 : 14. 06. 2011. у 23.54 »
Bogami, i woman se koristi u smislu supruge, ali ja bih rekla u nekim vrlo specificnim registrima… Sad mi npr. pade na pamet Lenard Koen i "Famous blue raincoat"…

…And you treated, my woman, to flake of your life,
When she came back, she was nobody’s wife…

….

If you ever come by here, for Jane or for me,
Your enemy is sleeping, and his woman is free…

EDIT: A ovo narafski, ne mere bez zvucne pratnje :kezica::
http://www.youtube.com/watch?v=-uCZEGgLQ7o&feature=related
« Последња измена: 15. 06. 2011. у 00.03 Бруни »
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #33 : 15. 06. 2011. у 00.08 »
Bruni, nije poenta u konkretnom primeru nego u pojavi koju ilustruje. A to je da ono što je jedan pojam ili jedna reč u jednom jeziku mogu biti dva pojma ili dve reči u drugom. Pada mi na pamet sad i rusko "sinij" i "goluboj" koje je kod nas i jedno i drugo "plavo".

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #34 : 15. 06. 2011. у 02.09 »
Добро, мислим да смо се разумели. :)
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #35 : 3. 11. 2012. у 18.12 »
Stvarno ne znam da li gresim, ali kad profesor kaze- pomocni glagol jesam, osecam da me nesto probada, tj. prodje kroz mene.  [bua] Znam ja za defektne glagole (ali oni imaju svoj infinitivni oblik, pa posle imaju samo odredjena vremena ili lica ili upotrebu, tipa, koriste se samo u infinitivu pa se mora ne slazu ili slazu sa subjektom, objektom i slicne varijacije na to, cak i u fr. postoje dubletne forme tj. dva oblika prezenta kao i ostalih vremena koja se grade od nekog lica prezneta), ali znam i da postoje infinitivni nastavci.. Kako ovo moze biti glagol? Isti oblik infinitiva i 1. l. jd. . Ne znam ja ovo vise.. A moracu na ispitu da kazem tako.. Mislim da cu se pojesti na samom ispitu ispred profesora.

Posle ja komplikujem i izmisljam. Jeeeeste..
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #36 : 3. 11. 2012. у 19.18 »
Има инфинитив јесамити, али се не користи.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #37 : 3. 11. 2012. у 19.20 »
Sreeeeca…
da se ne koristi.

Gde je onaj smajli koji se upucava pistoljem u glavu?
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #38 : 3. 11. 2012. у 19.21 »
Оно је била шала. ;)
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #39 : 3. 11. 2012. у 19.38 »
A ja kao obicno, ne razumem salu :( [bua] Ne kazu ljudi dzabe da ja nisam sa ove planete :(
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже VPF

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 184
  • Владимир Филиповић
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #40 : 17. 12. 2012. у 01.49 »
Па хајде, велим, немој се нервирати, није то једини глагол без инфинитива :)

Речи будем и јесам очигледно нису истоветног значења, и некима је неприродно да их ментално организују као облике исте речи, па то разрешавају тако што их прогласе одвојеним глаголима. (Хвала богу па се не дохватају могу и могнем.)

То је само ствар класификације, питање финесе шта тачно називамо различитим глаголима, није опис фактичког стања у језику, не би требало да ти буде толики проблем да се прилагодиш туђој класификацији док положиш испит. Да професор географије каже да под континентом подразумева то и то, и да је Евроазија један континент, не би ваљда био проблем то поновити на испиту.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.248
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #41 : 17. 12. 2012. у 14.19 »
(Хвала богу па се не дохватају могу и могнем.)

Управо тако, плус хтеднем, смеднем

Па хајде, велим, немој се нервирати, није то једини глагол без инфинитива :)

Хајде и немој нису баш неки глаголи. Које је њихово значење?

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.851
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #42 : 17. 12. 2012. у 14.44 »
Hajde je sinonim za pođi, kreni ili idi. Ima samo imperativ, i to u 2. l. jd. hajde, 1. l. mn. hajdemo i, granično, 2. l. mn. haj(de)te. Nepotpun je i zahteva dopunu u vidu rečenice u imperativu (Hajde dođi!),  optativne rečenice (Hajde da igramo!) ili odredbe mesta (Hajdemo u grad!)

Slično, nemoj je sinonim za ne čini i isto ima samo imperativ, (nemoj, nemojmo, nemojte) i takođe zahteva dopunu u vidu infinitiva ili odnosne rečenice. Može se posmatrati i kao supletivni imperativ pomoćnog glagola hteti/ću: nećeš plakati:nemoj plakati.

Ван мреже VPF

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 184
  • Владимир Филиповић
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #43 : 17. 12. 2012. у 14.58 »
Хајде само условно; има нека својства глагола и нека својства узвика. Може се наћи доста особина по којима се разликује од "нормалних" глагола, али с друге стране:

- Има значење императива, мења се по глаголскик лицима, има само она лица која постоје у императиву, и правилан императивни однос множинских облика према једнинском (хајде-мо, хајде-те)
- Користи се са другим глаголима на начин складан с начинима на које то раде модални глаголи: хајде ручати, хајде да ручаш, хајде да ручамо - уп. желиш ручати / да ручаш / да ручамо. (Мада има и хајде ручај, које нема паралелу с модалним глаголима.)
- Користи се сам у значењу иди, које је свакако глаголско. (И узгред, и ово је слично самосталној употреби модалних глагола, мада није исто.)

Немој и више него хајде, искључиво се односи на друге глаголе и с њима уобличава као да је модални, а има и у једнинском облику завршетак саображен императивној функцији (као бој, гој, дој).


И ово је на крају само питање класификације.
Не би било неразумно хајде класификовати ни као узвик, ни као глагол, ни као реч која припада обема врстама.
Већ немој ако би неко хтео да чврсто класификује као неглагол, не би ми деловало разумно без неке озбиљне аргументације.

(Чух и од узвика гле облик глете, али то вероватно није стандардно, а и да јесте, много му је слабија аргументација за глаголски статус.)


Едит: да, од аргументовања глаголности пропустих да изричито одговорим на питање "које је значење" - али ме Дуја извуче.
« Последња измена: 17. 12. 2012. у 15.01 VPF »

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.851
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #44 : 17. 12. 2012. у 15.05 »
Едит: да, од аргументовања глаголности пропустих да изричито одговорим на питање "које је значење" - али ме Дуја извуче.

A, izvini što ti uklizah, mislio sam da si samo jutros odgovorio na desetak tema, pa te opet neće biti šest meseci… Gde si bre Filipoviću, nećeš da se družiš s nama a imaš toliko da doprineseš…  [otkudznam]

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.248
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #45 : 17. 12. 2012. у 15.50 »
Да одговорим таксативно:
1. Императивно значење има само самостално. Уз глагол има такво значење колико и нек(а).
2. Морфолошки остаци глагола (-∅, -мо, -те) нису доказ: имамо и прстију, руку, ногу па то није двојина. ( у немој чак није саображено ни облику, већ је историјскојезичка коинциденција.)
3. Паралела са модалним глаголима се губи, осим код Хајде ручај, у Хајде да ручамо/ручате/ручају. Глаголи немају факултативне наставке за лице.
4. Хајде ручати није актуелно. Можда је забележено у историји језика, данас мислим да не функционише без експлицираног наставка за лице (Хајдемо ручати је мени граматичније).
5. Сумњиво ми је хајде ’иди’. Иначе би Хајде иди био неки тешки плеоназам. Пре ће бити да свакако означава неко подстицање, чији се објекат конкретизује у глаголу; али када је из контекста познато о којој је радњи реч, хајде може значити било који глагол (нпр., неко се спрема да доврши кафу, а ми му кажемо Хајде).

Што се тиче неглаголске класификације, код Душке Кликовац је (мада без аргумената):
Цитат
Што се тиче односа између одричног императива и конструкције са
немој(те) (која није императив!), Ивић (1956) истиче да овај први има функцију
одсечније забране, док је овај други резервисан за блажу, учтивију забрану (уп. Не
вичи! и Немој да вичеш).

Ван мреже VPF

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 184
  • Владимир Филиповић
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #46 : 22. 12. 2012. у 20.51 »
A, izvini što ti uklizah, mislio sam da si samo jutros odgovorio na desetak tema, pa te opet neće biti šest meseci… Gde si bre Filipoviću, nećeš da se družiš s nama a imaš toliko da doprineseš…  [otkudznam]

Ма какво извини, шта ти је, па баш си супер објаснио, и то ствари којих се ја не бих ни сетио.

Нема ме, шта да ти кажем, посао ме давио неколико месеци, мислим да је то океј изговор. Онда сам дао отказ па би помислио да ћу као (привремени) беспосленик моћи лепо да се дружим с финим људима, али цврц! Толико главобоља око бирократија кад мењаш та агрегатна стања. Сад гледам да се селим из једног Аусланда у други, глава на сто страна, не знам како се зовем. И сад сам у сред неког пута, па већ неколико дана никако да заседнем за интернет довољно дуго да људски и пажљиво одговорим.

Ајд да не тупим ја превише о личном животу у овој тему :). Драго ми је кад сам овде, волео бих да сам чешће. Хвала ти!





Џо, не слажем се с неким појединостима овога што си написао, мислим да вреди претрести детаље, ал пре тога само да будем јасан: не бих се начелно противио општем ставу да хајде није глагол. Мислим, надам се да се слажемо да бар неку меру глаголности поседује (у форми и значењу) а већ да ли је та мера довољна да га и класификујемо као глагол зависи од критеријума које себи поставимо за то шта сматрамо глаголом, и ту разумни људи могу доћи до различитих закључака. (И реч ”мрш” значи да неком заповедамо да изврши неку радњу, па је не сматрамо глаголом у императиву.)

1. Императивно значење има само самостално. Уз глагол има такво значење колико и нек(а).

Не слажем се. Да, ”хајде да (презент)” се може тумачити као безлична конструкција мање-више једнака са ”нека (презент)”, али ”хајдемо/-те да (презент)”, ”хајде/-мо/-те (инфинитив)” немају такве еквиваленте са ”нека” (док их имају са мораш, хоћеш, можеш…)

Цитат
2. Морфолошки остаци глагола (-∅, -мо, -те) нису доказ: имамо и прстију, руку, ногу па то није двојина.

Дигресија: мени не изгледају као остаци; мислим да су касни додаци на узвик који је попримио делимично глаголско значење.

У сваком случају, слажем се да нису доказ. Али нису ни случајност, и чине некакав аргумент који утиче на целу слику.

Цитат
3. Паралела са модалним глаголима се губи, осим код Хајде ручај, у Хајде да ручамо/ручате/ручају. Глаголи немају факултативне наставке за лице.

Да и не. Уопштено у нашем језику: (1) само глаголи имају наставке за лице, и (2) наставци за лице су (у облицима који их имају) обавезни а не факултативни. Овде имамо изузетну реч која одудара: има те наставке, али (условно речено) јесу јој факултативни. Ако инсистирамо да она јесте глагол, биће изузетак од правила (2) али ако инсистирамо да није, биће изузетак од (1). Пошто се свакако ради о изузетку, океј је прихватити један од та два става, а океј је и рећи да је то напросто изузетна реч која је унеколико глагол а унеколико није.

(Иначе, нисам убеђен да су у овом случају наставци за лице баш факултативни. Пре ће бити да реч хајде има личну и безличну употребу (које се не могу у свим случајевима јасно разлучити) и у личној се понања врло глаголасто и увек има наставке, а безлична употреба је неки чардак ни на небу ни на земљи који је слабо глаголаст и нема наставке.)

Цитат
4. Хајде ручати није актуелно. Можда је забележено у историји језика, данас мислим да не функционише без експлицираног наставка за лице (Хајдемо ручати је мени граматичније).

Ја сам прилично сигуран да се чује у нашим западним крајевима и код браће Хрвата - тј. баш у оним срединама где се и модални глаголи чешће користе с инфинитивом него с да+презентом.

Из подвучене реченице мени изгледа као да ти мислиш да ”хајде ручати” значи (или је некад значило) ”хајде да ручамо”? Не, то је конструција која има значење строго у другом лицу, ”хајде (ти) да (ти) ручаш” - опет, баш као код модалних глагола, употреба инфинитива значи да се субјекти модалног и главног глагола поклапају (уп. желиш/хоћеш ручати) и једини начин да се ти субјекти раздвоје је да+презент.

Цитат
5. Сумњиво ми је хајде ’иди’. Иначе би Хајде иди био неки тешки плеоназам.

Ништа тежи него што већ јесу ”хајде ручај” или ”хајде пиши” - дају реченици мало друкчији тон, али значење је и даље у суштини ”ручај” или ”пиши”.

Чак ако потражиш примере за хајде+императив који су што мање плеонастични, наћи ћеш оне где ”хајде” додаје неко упутство кретања на друго место да би се обавила радња, нпр. ако се очекује да ручаш негде другде, онда ”хајде ручај” не значи само ”ручај”, него ”отиђи онамо и ручај” … тј. исто као да смо рекли ”иди ручај”, ”иди пиши”.

(И иначе, да не изгубимо контекст, то приближно изједначење ”хајде” и ”иди” важи пре свега за самосталну употребу ”хајде”, не модалну.)

Цитат
Пре ће бити да свакако означава неко подстицање, чији се објекат конкретизује у глаголу; али када је из контекста познато о којој је радњи реч, хајде може значити било који глагол (нпр., неко се спрема да доврши кафу, а ми му кажемо Хајде).

”Хајде кафу”, ”хајде Андрића”, ”хајде интердисциплинарно”, ”хајде у Београду” су реченице које немају смисла ван неког контекста који објашњава радњу коју имамо у виду - исто као ”мораш кафу”, ”можеш Андрића”, ”смеш интердцисциплинарно”, ”желиш у Београду”.

”Хајде на кафу”, ”хајде до мене”, ”хајде у Београд”, ”хајде из Београда”, ”хајде кроз тунел”, ”хајде преко моста” јасно изражавају заповест кретања и без таквог контекста. Мислим да је разумно рећи да самостално ”хајде” (= без главног глагола у реченици и у контексту) значи императив кретања.

(Можеш замерити да се мање-више сви модални глаголи и иначе могу допунити неком одредбом кретања без одређивања главног глагола, али да би се то користило као аргумент да самостално хајде не значи иди, морало би се почети од претпоставке да хајде јесте модални глагол.)


Цитат
Што се тиче неглаголске класификације, код Душке Кликовац је (мада без аргумената):
Цитат
Што се тиче односа између одричног императива и конструкције са
немој(те) (која није императив!), Ивић (1956) истиче да овај први има функцију
одсечније забране, док је овај други резервисан за блажу, учтивију забрану (уп. Не
вичи! и Немој да вичеш).

Хвала. Било би занимљиво чути којом онда врстом речи она сматра немој, немојмо, немојте, и ако се ради о глаголу, којим обликом. (Ако се слажеш с њом, можда ти имаш неки одговор?)

Цитат
( у немој чак није саображено ни облику, већ је историјскојезичка коинциденција.)

Не знам, одакле уопште немој?
Видео сам свакаква објашњења по књигама, једно је нпр. било да је то варијанта од ”немај” (што ми истина не делује нимало убедљиво, али је било убедљиво неком стручнијем од мене).

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.248
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #47 : 23. 12. 2012. у 00.21 »
Претпоставка о личним и безличним облицима „глагола“ хајде крајње ми је невероватна. У најмању руку: како доказати?

Казао сам „морфолошки остаци“ зато што је у синхроном смислу важно само да ли имају функцију одређене категорије, а не и како су настали.

Слажем се да је ово у сваком случају изузетак: или код глагола или код неке друге врсте.

Нисам мислио да хајде ручати значи било шта друго осим 2. л. јд., само ми то нимало није блиско.

Ниси ме разумео за плеоназам. Ако кажеш да је хајде ’иди’, онда би се поставило питање зашто уопште постоји Хајде иди (’Иди иди’) једнако као и са било којим другим глаголом. Дакле, хајде нема везе са ићи, већ значење ишчитава из контекста (текстуалног или ситуативног).

Уопште нисам схватио шта си хтео рећи у она три пасуса са Хајде кафу и сл.

Немој је историјски од не мози (< моћи). Отуд и модално значење.

Код Д. Кликовац хајде и немој су речце, као и код Хрвата.

Ван мреже Goran

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 3
  • Родно место: Vršac
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #48 : 31. 03. 2014. у 12.26 »
Imam mali problem pa mi je potrebna pomoć. Naime, već neko vreme učim engleski jezik, tj. uči me jedna Poljakinja koja odlično govori engleski, zauzvrat ja nju učim srpski jezik, simbioza :)
Idemo po jednoj knjizi na poljskom jeziku za učenje srpskog. Problem je na slici (isečak iz knjige):


Obeležio sam "jest(e)", e to "jest" bez "e" meni nije jasno pa ne mogu ni njoj da objasnim. Znam da ide ono "on jeste" ali, kada se primenjuje to "jest", dakle bez "e"?

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #49 : 31. 03. 2014. у 12.41 »
"Јест" је архаично, мислим да сам га понекад понегде чуо у приповедању. Рекао бих да твоја ученица не мора око тога да се брине, "јесте" ће послужити за све случајеве.

Ван мреже Goran

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 3
  • Родно место: Vršac
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #50 : 31. 03. 2014. у 13.28 »
I ja sam razmišljao u tom pravcu ali mi je trebala podrška. Rešeno. Hvala puno.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.273
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #51 : 31. 03. 2014. у 13.37 »
То је западна варијанта. Као што каже Раде, у српском се ретко чује, можда понекад у жаргону кад се жели скратити, мада је ту опет чешће јес’.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.248
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #52 : 31. 03. 2014. у 13.52 »
Па није само западна варијанта. И у српском то постоји, стилски маркирано.

Ван мреже Goran

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 3
  • Родно место: Vršac
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #53 : 31. 03. 2014. у 14.04 »
Ja sam čak čuo, u Hrvatskoj, kako odgovaraju vrlo kratko, samo "je". Ne u svakoj prilici ali na primer: "Da li ti je bilo lepo?" odgovaraju sa "Je".

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.273
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #54 : 31. 03. 2014. у 14.45 »
Хтео сам рећи да се код Хрвата свакодневно користи, и то само та варијанта. Раде је већ поменуо да постоји у српском, ништа спорно.

Ja sam čak čuo, u Hrvatskoj, kako odgovaraju vrlo kratko, samo "je". Ne u svakoj prilici ali na primer: "Da li ti je bilo lepo?" odgovaraju sa "Je".
Истина.

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг.: Glagol jesam?
« Одговор #55 : 31. 03. 2014. у 16.54 »
Koliko se sećam, ima kod Maka Dizdara, u "Plavoj rijeci", liči na pesničku slobodu, ali mislim da nije, vrlo mi prirodno zvuči tako rečeno

Тагови: