Ево овако. Ствар је у томе што из полазне претпоставке да међу најбољим светским математичарима има више мушкараца него жена (или белаца него црнаца, хришћана него муслимана и сл.) не следи никако закључак „мушкарци су бољи математичари од жена“ (или белци од црнаца, хришћани од муслимана итд.). Да би се илустровало да је такво закључивање неправилно, дао сам један врло прост пример таквог закључивања на примеру скупова А и Б са по пет бројева.
То нису били низови бројева, него скупови, као да су у питању две дечје дружине за по петоро деце. У дружини А, једно дете има 1 евро у џепу, друго дете има 2 евра, треће има 3 евра, четврто има 4 евра, а пети малишан има 50 евра. У дружини Б, малишани имају (редом) 25, 30, 35, 40 и 45 евра.
То се математички прикаже овако:
А = {1, 2, 3, 4, 50}
Б = {25, 30, 35, 40, 45}
На питање "Из које је групе малишан са највише новца?", одговор је "Малишан из групе А". Из тога је неправилно извући закључак "Дакле, малишани из групе А имају више новца од малишана из групе Б" јер и у просеку и појединачно, малишани из групе Б имају више новца, без обзира на то што је малишан са највише новца из групе А.
Математички, питање је гласило "Ком скупу припада бројно највећи члан оба скупа?" и одговор је "Припада скупу А" и из тога је неправилно извући закључак "Дакле, чланови скупа А су већи од чланова скупа Б".
Пример је баналан и нисам ту мислио да представим мушкарце као скуп А, а жене као скуп Б, нити тај пример има конкретне везе са мушкарцима и женама, већ само да илуструјем грешку у расуђивању. Тачније, једну од многих грешака у расуђивању на овом примеру из Блица, и то ону најочигледнију, јер људи ипак нису бројеви.