После неколико неуспешних расправа с тобом и ових игнорантских реченица, време је за питање: какво је и колико твоје знање о језику ако заиста овако резонујеш: плитко, незналачки, у флоскулама? ОК је да имаш своје мишљење, није ОК да га промовишеш…
Не би било згорег да изоставиш увреде, ако ни због чега, оно због функције коју обављаш на овом сајту и његовог угледа. Ја такав речник не користим, нити појмовима као језичко раслојавање или социолингвистика настојим да замаглим погледе. Ипак, добро је да бар имам право на сопствено мишљење кад већ не смем да га саопштим.
… Ti pokušavaš da propišeš kako bi ljudi trebali da komuniciraju i kako bi reči morale da se koriste, na bazi uskih definicija i logike bliske matematičkoj (preskriptivizam)…
Па, можда моје речи могу и тако да се разумеју, али не вршим агитацију, већ се само присећам ранијег схватања језика и његових принципа и покушавам да их упоредим са новим. Правац и смер јесу у основи физичко – математички изрази, али су одувек употребљавани и у свакодневном језику. Наравно, увек је било и оних који јесу и који нису правили разлику, али речници јесу. Сада више не. Зар не могу да кажем да мислим да то није у реду?
Не поричем нова схватања, али о неким стварима имам другачије мишљење, па покушавам да га изнесем.
То се односи и на објашњење, ако сам га добро схватио, да је довољно разумети неку реч/реченицу, да би могла „пуноправно“ да се употрељава. Не верујем да то важи и за: „Био сам у Ниш“. Знам да то није идентичан пример, али у оба случаја разумемо шта је човек хтео да каже.
Не употребљавају само математичари појмове смер и правац у њиховом правом значењу. Има доста људи који знају разлику па тако говоре, а нису математичари. Нова схватања о језику релативно су млада, тако да људи још увек имају стечена знања, која ново поимање језика не може да избрише. Бар не тако брзо.
Ако кажем „требало би“ тиме никога не терам да мисли као ја. Како другачије да изнесем свој став? Не морам ваљда сваки пут да понављам да се ради искључиво о мом мишљењу?