Određeni ili neodređeni vid prideva?

[karloružni]

U "Autostoperskom vodiču kroz galaksiju" (Daglas Adams, preveo Zoran Jakšić) naišao sam na sledeću rečenicu:

 Na primer, tih petnaest godina proveo je praveći se da
je nezaposleni glumac, što je delovalo prilično uverljivo. 

Pitam se da li je "nezaposleni" ovde pravilno ili bi trebalo ipak da se koristi neodređeni oblik "nezaposlen", pošto dotle još o dotičnom glumcu nije bilo reči, a odgovarajuće pitanje bi glasilo "Kakav glumac?" a ne "Koji glumac?"

[Rancher]

Сад се сетих да сам почесто у титловима Небојше Цветковића, а и код других, виђао „Он је фини човек“ за неког левог лика.

[Шоми]

Примери су добри, пошто се ради о некоме ко је већ познат, помињан. Ту би неодређени вид чак звучао мање граматикално, премда мени „фини“ само по себи звучи подругљиво.

Има сажето и прегледно о овоме у Клајновој Граматици, могу дати шире наводе ако кога занима нешто опширније.


П. С. Причали смо већ о овоме:

http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=4539.0
http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=4082.0

[J o e]

Правило о „познатости“ не важи у предикативу: Марков начитани пријатељ често иде у позориште. Сви кажу да је изузетно начитан/*начитани.

[Тузор]

Да покушам себи да разјасним, уз вашу драгоцену помоћ, наравно:

Распојасан човек је наглас викао у пуној кафани. (Када није познат)
Тај вечито пијани, распојасанИ човек је наглас викао у пуној кафани. (Када је познат)
Знајући да је вечито пијан, није нас изненадило што је и данас тај човек распојасан. (Познат, али због конструкције са предикативом "одржава" се неодређени облик придева).

Замолио бих Шомија за поменуте шире наводе, пошто ме ово заиста занима.

[abzec001]

Прогноза времена: Ветар данас јак, а у Банату повремено олујни.
У истој реченици у првом делу вид придева је неодређен, а у другом одређен. Да ли је треба употребити исти вид?
Ако у другом случају вид треба да буде такође неодређен, како гласи? Олујан?

[Бруни]

E gde ga nađe! Ja mislim da danas niko više ne obraća pažnju na te vidove prideva, tj. da to postaje polako zastarelo, jer u principu ne vrši funkciju koju bi trebalo da vrši, otud i takva rečenica u kojoj su vidovi pomešani.

(odgovor na pitanje je da, olujan)

PS: Vidim da ima već tema o glagolskim vidovima, pa ću spojiti ovu sa tom).

[Зоран Ђорђевић]

E gde ga nađe! Ja mislim da danas niko više ne obraća pažnju na te vidove prideva, tj. da to postaje polako zastarelo, jer u principu ne vrši funkciju koju bi trebalo da vrši, otud i takva rečenica u kojoj su vidovi pomešani.

Да је грешка —  није, само је блага стилска недоследност.

[abzec001]

E gde ga nađe!

Гледам и слушам јутарњи тв програм, па ми запне за уво. Сваки пут може да се сакупи толико тога.

[Шоми]

Није грешка ни недоследност, јер се у „спорном“ делу ради о елипси (испуштању речи у реченици): „ветар јак, а <негде> олујни (ветар)“. Нећемо ни на питање Које је врсте хлеба купио? одговорити *Купио је црн и бео, већ Купио је црни и бели (хлеб).

Ево шта Клајн пише (клик за увећање слике):

[karloružni]

Правило о „познатости“ не важи у предикативу: Марков начитани пријатељ често иде у позориште. Сви кажу да је изузетно начитан/*начитани.

Ovo s predikativom nisam razumeo. Da li se i u mom gore navedenom primeru (tih petnaest godina proveo je praveći se da je nezaposleni glumac) radi o takvom slučaju? Onaj Markov prijatelj je za razliku od mog glumca ipak subjekat, čini mi se. A u kom slučaju bi se onda uopšte upotrebljavao neodređeni vid (osim naravno, ako nema imenice: …praveći se da je nezaposlen)?

[Шоми]

Погледај последња два одељка с друге горње слике, тамо све пише. Дакле, ако је придев без именице у предикату, онда је неизоставно у неодређеном виду. А и „твој“ незапослени глумац је субјекат: „правећи се да је незапослени глумац“ (номинатив: ко? шта?).

Другачије:
— Шта је он?
— Глумац.
— Где ради?
— Он је незапослен. (не незапослени)

— Шта је он по занимању?
— (Он је) незапослен/и глумац. (може обоје, именица следи за придевом)

Сличност постоји у енглеском, немачком и другим језицима с горепоменутом „познатошћу“ употребом одређених и неодређених чланова (a : the; ein/e : der/die/das).

[J o e]

А и „твој“ незапослени глумац је субјекат: „правећи се да је незапослени глумац“ (номинатив: ко? шта?).

Па није, него предикатив.

Ово незапослени глумац је нешто типа термина. Није одговор на питање какав глумац, него глумац који припада одређеној групи глумаца. Тако и олујни ветар јесте тип, врста, група ветрова.

[karloružni]

Hvala @Šomi & Joe!
Ako se posmatra stvar sa perspektive pripadnosti nekoj grupi, onda ima zaista neke logike upotreba određenog oblika.
A ako je moguć ovde takođe neodređeni, utoliko bolje. Naime, na nemačkom bi ta sekvenca otprilike glasila "…hatte er diese fünfzehn Jahre damit verbracht, vorzugeben, er sei ein arbeitsloser Schauspieler…"

Pojam "predikativ" mi nije bio poznat.  U rečenici sa načitanim prijateljem grupa reči "Markov načitani prijatelj" u nemačkoj gramatici predstavlja subjekat (ko čini nešto?). Bar sam tako učio u školi. Predikat je tu grupa reči koja opisuje radnju ("često ide u pozorište").

[karloružni]

Baš čujem u nekom TV-prilogu "Novi autobusi su cr̀vene boje". Zar ne bi ovde bio pravilniji neodređeni oblik "crvène boje"?