Кад смо код
алумн(иј)а, како тумачите одредницу из К–Ш
марија̀чи, -а 1. оркестар…, 2. музика… (нисам нашао да је другде забележена реч).
Је ли
маријачи-маријачија-маријачију, је ли
маријачи-маријача̂-маријачима, је ли
маријачи-маријача-маријачу? Ако је прво, зашто не стоји
-ија? Ако је друго, зашто не стоји
мн. (мада за то нема ни етимолошког основа)? Ако је треће, тај деклинациони тип не постоји.
Мислим да је обично рећи и
Они су маријачи и
Он је маријачи (мада се значење ’свирач оркестра’ и не помиње код К–Ш). Ја бих, да ме неко пита (или
да ме се неко пита, што би рекла Бруни
), увео једнину
маријачи-маријачија, а множина би била
маријачији. У супстандарду би вероватно остало
ти маријачи, као што се хор већ годинама зове
(ти) Колибри ум.
Колибрији.