Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Тему започео: nikola pavlovic у 14. 09. 2013. у 17.38
-
Imam jednu nedoumicu. Da li se reč al (koja je skraćeni oblik uzvika ala, "Ala sam se najeo") piše sa apostrofom ili bez? Pošto se sa apostrofom piše reč al koja je skraćeni oblik veznika ali, pa da ne bi dolazilo do mešanja.
Hvala unapred
Pozdrav
-
Правопис се не изјашњава, али за неке друге узвике наводи да се пишу без апострофа (хајде!, ајде!, де!, ај!, хај!, хајд!, ајд!), па мислим да би и овде требало применити исту праксу. Али то није да би се направила разлика с везником ал’, јер без контекста нпр. не можемо разликовати да ли је скраћеница г. за господина или годину.
-
Meni bi apostrof u al’ sam se najeo delovao malo usiljeno, kao hiperkorekcija (ne doduše toliko kao u *s’ poštovanjem).
-
Мени пак не би. Доживљавам као пуну реч ала, па ми ово делује као скраћење, баш као ал(и).
Други узвици се пишу без апострофа тамо где је више облика устаљено. У овом случају речници доносе само ала.
-
I na kraju šta smo izglasali - je l treba apostrof ili ne? :)
-
Други узвици се пишу без апострофа тамо где је више облика устаљено. У овом случају речници доносе само ала.
Prema ovome, bolje ne.
-
Не, према овоме
Правопис се не изјашњава, али за неке друге узвике наводи да се пишу без апострофа (хајде!, ајде!, де!, ај!, хај!, хајд!, ајд!), па мислим да би и овде требало применити исту праксу.
боље не, а према овоме:
Други узвици се пишу без апострофа тамо где је више облика устаљено. У овом случају речници доносе само ала.
боље да.
-
Ја сам гледала твоју прву реченицу. ;)
-
Nedavno mi je koleginica, prof. srpskog, dodala apostrof na nek, a sretoh ga i ovde na jednom mestu, pa me zanima da li sam sve ove godine grešila. I dalje mi jezički osećaj :blush: kaže da je bez, ali profesor je profesor.
-
P10 tačka 175, nap. 4: bez apostrofa se pišu nek, međ, nit, rad.
-
A Pravopis nije Pravopis?
-
Pa jeste Pravopis Pravopis, ali ne znam kako bih (i zašto) nekom ukazala na neki propust. Naročito nekome ko s takvom sigurnošću nastupa. Imam koleginicu koja apsolutno nikad ne potrebljava veliko slovo i znake interpunkcije. Ne kapiram da li je u pitanju lenjost, traljav odnos prema sebi, prema drugima. Nju spomenuh jer ne znam ni kako bih nju zamolila da ponekad stisne taster Shift, a kamoli nešto veće.