А у ЦГ говоре: „ка озеба сунце“ и „ка озебло сунце“.
Варијанта на коју сам наишао, а коју нисмо овде наводили: „чекам ко озебли сунце“.
И још једна: „чекам [нешто] ко озебло сунце зору“ (ова је интересантна, даје потпуно нов смисао).
Два примера из литературе 19. века за „озебао сунце“:
„Као што ће читаоц разабрати из даљег «напутка предавања» у овој књижици, дан данашњи у истом заводу постоји само осјек језика уз дотичне друге предмете, гдје се примају ученици који су добили отпустну свједоџбу из које народне школе; дочим осјек морепловства изгледа као озебао сунце на добротвора овог завода, који ће својом оставштином помножити закладу, еда Бока једном почме црпити из тог завода оне користи, којима је он највећма намјењен, то као поморска школа.“
(Први извјештај о Српској морепловској закладној школи Бошковић – Ђуровић – Лакетићке у Србини крај Херцег-Новога, Дубровник, 1885)
„У свима је, који су ту били, срце од радости заиграло, кад су видели Милоша тако накићена, и већма су му се обрадовали, него озебао сунцу; јер је сваки у себи помислио: сад је заиста рат, и он пристаје с нама.“
(Вук Караџић, Милош Обреновић […], 1827)