Баш је интересантно то појмовно раздвајање речи̂ које етимолошки значе исто. Лидер јесте вођа, јер to lead значи водити, али, слично ономе што већ рече Ђорђе, сама реч вођа се код нас окаменила са аутократским призвуком. Вођа је постао неприкосновени старешина, владар, господар, командант, неко ко се наметнуо својом снагом и силом, а не неко ко је једноставно на челу неке групе истомишљеника или организације захваљујући својим интелектуалним и/или организационим способностима, или стручношћу. Неко ко је демократски изабран и лако смењив, или неко ко је на том месту захваљујући неким другим квалитетима изузев владавине и доминације.
Лидер, што заправо буквално значи вођа, уопште нема такву конотацију. Лидер је предводник, иницијатор, руководилац, неко ко се истиче. Заиста интересантно.
Моје је мишљење да ту има два пута. Једноставнији, у којем ће се једноставно усвојити нови термини лидер и лидерство, или тежи, а који би захтевао постојање једног свеобухватног покрета у језику, у којем ће се појам вође и вођства проширити и на те „меке“ категорије и радити на томе да реч и са тим значењем допре до свести људи. Малтене као увођење хомонима.
Овде заиста није у питању разлика као код намере и интенције, или озбиљности и сериозности, стручњака и експерта, баш интересантно.
