Зимске олимпијске игре 1992. у француском Албервилу донеле су после дугог периода неколицину нових такмичарских и показних спортова. Први пут су подељене медаље у брзом клизању кратка стаза и могулсима, као првој од пет дисциплина слободног скијања уведених касније. Остале четири су халфпајп, еријалс, ски крос и слупистајл (као скејтборд само на снегу). Показни спортови били су карлинг (боћање на леду), брзинско скијање и ски балет.
Крос контри је најстарији спорт, само што смо га увек звали нордијско скијање, односно трчање које је некад имало само класични, а сада и слободни (клизајући, као код сличугања) стил. Уз трчање иду и скијашки скокови и бијатлон (трчање са пуцањем у мете).
За разлику од осталих, брзинско скијање није постало олимпијски спорт. Није ни чудо јер се постижу брзине и преко 250 км/х, било је и погибија, а и тешко је пронаћи и припремити стазу која мора да задовољи бројне захтеве. Постоји их петнаестак.
