Уљни шкриљци?

[Шоми]

Зар ово не би требали бити нафтни шкриљци у нас, што би био прецизнији назив? Ми нафту не зовемо „уље“, како то чине англофони (oil) и германофони (Öl, Erdöl [’земно уље’]), јер су то таложне стене из којих се добија нафта.

https://de.wikipedia.org/wiki/%C3%96lschiefer

Als Ölschiefer werden dunkelgraue bis schwarze, tonig und mergelige Sedimentgesteine bezeichnet, die bis zu 20 %, in einigen Vorkommen bis 30 % Kerogen, einer Vorstufe von Erdöl enthalten. Die Kerogene werden durch Erhitzen auf 340 bis 530 °C in rohölähnliche Substanzen (Schiefer- oder Schwelöl) und Gas umgewandelt.

„Нафтни шкриљци су глинене и лапорне таложне стене тамносиве до црне боје, и садрже до 20%, у неким налазиштима и до 30%, керогена, који је нафтно предстање. Загревањем на 340–530 °Ц керогени прелазе у супстанце сличне сирофој нафти те плину.“

Занимљиво је још да Енглеско-хрватски струковни речник за нафту и плин (М. Перић, Загреб, 2007) oil shale дефинише као „naftni (naftonosni, uljni, gorivni, bituminozni, kerogeni) škriljavac“, shale oil са „nafta naftnih (uljnih) škriljavaca“, док се даје само натукница oil and gas с преводом „nafta i plin“.

Не разумем откуд ово одступање.

[Бруни]

A gde pise "uljni"?

[Шоми]

На српској Њики и у медијима се тако преноси.

[J o e]

У РСЈ, а тако и у РМС, под шкриљац има уљани ~. Додуше, под том одредницом је и глински ~, а другде у РСЈ глинени.

[Шоми]

Није ми ни пало на памет да потражим у српским речницима.

Иначе, није ни спорно уљ(а)ни у творбеној равни, већ преводној: зашто није нафтни, нафтоносни. У оном енглеско-храватском речнику то се даје као главни превод (а њега је одобрило тамошње Свеучилиште као званичан високошколски приручник), уљни се помиње у загради као споредна варијанта. Не знам како је на нашем Рударско-геолошком факултету, али мислим да уљни није добар превод, јер се сви ти производи зову нафтним производима.

[Бруни]

Na srpskoj Vikipediji taj članak je pisao student Rudarsko-geološkog fakulteta, i članak je pregledao njen/njegov mentor. Svaki članak koji je deo neke akcije studentskih seminarskih radova na str. za razgovor ima etiketu.
Tako da valjda ipak nije totalno bez veze.

[Зоран Ђорђевић]

Мене облик уљни, а не уљани, асоцира на оно костна (срж) а не коштана.

[Шоми]

Na srpskoj Vikipediji taj članak je pisao student Rudarsko-geološkog fakulteta, i članak je pregledao njen/njegov mentor. Svaki članak koji je deo neke akcije studentskih seminarskih radova na str. za razgovor ima etiketu.
Tako da valjda ipak nije totalno bez veze.

Да, видео сам то (само су или странице за разговор празне или им приступ није слободан без Википедијиног налога, који ја немам).

[Бруни]

Ma nisu, pogrešio si.

Ja sad posećujem Vikipediju bez logovanja dakle kao običan posetilac. I bez naloga možeš uređivati pa samim tim možeš i videti i stranice za razgovor. Možeš čak i pisati po njima bez ikakvih problema. Kao običan posetilac tj. kao IP, kako oni kažu, ne možeš samo premeštati stranice niti slati slike. Ali sve drugo možeš, što se samih članaka tiče. Eventualno ako je neki članak zaključan za IP, što se dešava samo ponekad kad je članak izuzetno izložen vandalizmima IP urednika, izađe ti obaveštenje kad pokušaš da uređuješ.


Daklem, da zaključimo, možeš videti sve stranice za razgovor i bez naloga, osim ako naravno, ne postoji, tj. još uvek niko ništa na njoj nije napisao. A i u takvom slučaju, kao IP možeš otvoriti stranicu za razgovor i napisati nešto na njoj bez ikakvih problema.