Српски језички атеље > Правопис
Кроатизми или, пак, не?!
spellingismydestiny:
премда
јамачно
пренапучено —-
—- да ли су ове три речи кроатизми?
Те да ли су самим тим - забрањене у српским књигама - како ми вели један лектор.
Запео сам да те речи остану, али мислим да немам шансе, јер сам малобројан у односу на лектора, уредника и издавача.
Не могу да замислим да су прве две речи кроатизми, а за "пренапучено" ми је понекад баш ћеф (османлијизам хаха) да га метнем па сам потражио забрањени Московљевићев речник и у њему има напучити као "покрајински".
Лектор ми рече - тпо је речник српскохрватског језика, не важи.
А ја онда опет отворим речник и у за "напучити" нема озанке зап. ("западна авријанта" јелте) као, на пример, за влак и котач, већ само, како рекох "покрајински".
Има ли негде назадни отпозадни напредни речник кроатизама и србизама (не само онај Ћириловљев), и како д асе установи да је нека реч - рецимо то како се мисли УСТАШКА - а нека друга пак НАША, и да ли сама чињеница кроатизмичности значи да та реч мора - ван?!
Зоран Ђорђевић:
Пренапучено још и јесте кроатизам, али премда и јамачно нису.
J o e:
Прве две ни у ком случају нису ни западне ни хрватске. Ја о пренапучености нисам много чуо у овим крајевима, па не бих на њој инсистирао ако то није нарочито битно.
Све три се, наравно, могу наћи у једнотомном Речнику српског језика Матице српске (потоња, додуше, само у облику пренапученост).
abzec001:
Пренапученост вуче корен из појма пу̑к који значи народ и то прост народ, сиротиња раја, plebs. Реч пук у Србији није могла да се чује, сем врло ретко код неких писаца, а (пре)напученост ни толико. Та реч се одувек користила само у крајевима у којима се говори хрватским језиком, с тим да су Срби из тих крајева, као и они из Србије, употребљавали (пре)настањеност или (пре)насељеност.
Под утицајем досељеника из Хрватске и БиХ ствари се полако мењају у последњих 25 година, па се у Србији све чешће чују речи које до тада нико није користио, Неке су стигле и до правопиписа. Уместо да утицај тече у обрнутом смеру (не: правцу).
Зоран Ђорђевић:
--- Цитат: abzec001 у 15. 12. 2016. у 13.40 ---Под утицајем досељеника из Хрватске и БиХ ствари се полако мењају у последњих 25 година, па се у Србији све чешће чују речи које до тада нико није користио, неке су стигле и до правописа. Уместо да утицај тече у обрнутом смеру (не: правцу).
--- Крај цитата ---
Рецимо боли. И то скоро увек у комбинацији са душевним Одштета за душевне боли и сл. Срби још увек не говоре о болима у леђима, бол је код нас мушког рода. Имали смо својевремено расправу о томе.
Слично је и са именицом доба. У доби од тридесет и више година…
Навигација
[0] Списак порука
[#] Следећа страница
Пређи на пуно издање