Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Морфологија / Одг.: Petrov
« Последња порука Duja јуче у 15:56 »
Klajn u RJN kaže:
Цитат
-ov i -in. Prezimena s ovim završecima, mada ro poreklu prisvojni pridevi, danas su imenice i stoga u instrumentalu jednine imaju imenički zavrsetak -om: Čehovom, Vasiljevom, Dimitrovom, Lenjinom, Subotinom itd. Dopušta se ipak i pridevski nastavak -im, prvenstveno kod sh. prezimena: Vasiljevim, Miljanovim, Tokinim itd. Vokativ se moze završavati na -e (Hruščove, Staljine) ili biti jednak nominativu, naročito ako prethodi titula (druže Brežnjev, profesore Spalatin).
2
Морфологија / Petrov
« Последња порука Duja јуче у 15:19 »
S mejla:
Цитат
Možete li mi reći kako se u srpskom jeziku sklanjaju prezimena poput prezimena Petrov, koja, dakle, imaju oblik, odnosno koja su potekla od prisvojnoga prideva? Je li stanje kao u hrvatskom, u kojem prisvojni pridev postaje imenica, pa je Petrov : Petrova : Petrovom, ili je standard drugačiji?
3
Прозодија / Одг.: Bar
« Последња порука Duja јуче у 15:15 »
Za početak, ovaj akcenat je, koliko znam, dug, (Bȃr), što potvrđuje i HJP.

Prilično sam siguran i da pripada akcenatskom tipu sȃt, dakle u genitivu je Bȃra, dok postoji kolebanje kod dativa i lokativa: neki novoštokavski govornici razlikuju dativ Bȃru i lokativ Báru, dok su kod drugih dugouzlazni i dugosilazni u slobodnoj varijaciji.
4
Прозодија / Bar
« Последња порука Duja јуче у 15:10 »
S mejla:
Цитат
Poštovani, možete li mi reći kojem modelu akcenatske promene pripada toponim Bȁr? Je li Bȁr : Bȁra : Bȁru ili Bȁr : Bàra : Bàru?
5
Прозодија / Одг.: Палачинка, поморанџа
« Последња порука Duja 19. 09. 2017. у 13.59 »
evo i mali prilog raspravi s mejla:
Цитат
Što se tiče reči »palačínka«, zar ona ne potpada pod model reči »apotéka : apotékā« (dakle, »palačínkī«, zar ne?), a taj je model naveden na 13. stranici Daničićeve knjige Srpski akcenti? U tom smislu, stoga bi i reč »stotínka« trebalo staviti u pravilne, zar ne?
6
Прозодија / Одг.: Тестамент
« Последња порука Зоран Ђорђевић 18. 09. 2017. у 23.30 »
Својевремено, има томе тридесетак година, водила се полемика око акцента на телевизија, Југославија. Једни су инсистирали на телЕвизија,  ЈугОславија, а други на телевИзија, ЈугослАвија.  Ја сам и онда , као и данас, сматрао да је други облик природнији, логичнији, некако јаснији. Као што сам у прошлом коментару навео то су речи сложене од две и акцентом може ближе да им се одреди значење: теле-визија. Није то реч докУмент па да је свеједно.
7
Цитат
Али, да лингвисти по оваквом редоследу поређају кривце за прогон ћирилице из српског језика, да оптуже за то као примарне кривце народ, а као секундарне кривце научнике па тек, као трећеразредне кривце, политичаре, на то ми обични и просечни стручњаци за језик, али и сваки човек који логички размишља, може само да се зачуди и прексрсти.
И ја кривим народ. Зато што народ ћирилично писмо доживљава као писмо полуписмених, основношколско писмених. И да је фенси, нобл, напредно, модерно, писати латиницом. Зашто су натписи на радњама, они који не носе неко страно име, латиницом — Vulkanizer, Pekara…  да не ређам.
Лингвисти ту не могу ништа. Држава такође. Ако неки издавач израчуна да ће књига на латиници имати бољу прођу он ће је штампати на латиници.
А ако држава реши да уведе већи порез на латиницу (било је таквих предлога) дићи ће се џева до Стразбура. Кршење овога и онога… Све док народ не почне да пише ћирилицим за инат. Без принуде.
8
Могао си пре везе ка тексту да наведеш да се ради о политичком памфлету о томе како је писмо у Србаља неодвојиви део језика (што је био и остао апсурд), и да се о стању језика у тексту практично и не говори.
9
Мало је опширан, али мислим да овај текст о актуелном тренутку и проблемима српског језика неће бити ннезанимљив.

http://srbin.info/2017/09/18/dragoljub-zbiljic-lingvisti-zakljucili-narod-je-glavni-krivac-za-pomor-cirilice/

10
Telegraf: "Kako javlja televizija Pink, novinarke Gordana Uzelac i Mara Dragović brutalno su napale pristalice pokreta "Dveri".

Ah taj akuzativ, kome još to treba!
Мало је офф, али нека, форум ионако утихњује као јагањци, а ово ће некоме можда бити занимљиво.
Недавно сам гледао лепу емисију о Јордану Николићу, оном певачу који је дивно певао песме са Косова. У његовој биографији наведено је да је завршио филолошки факултет на групи за југословенску књижевност и српски језик. Једно време је радио у "Гоши" као лектор (то је оно што хоћу да вам испричам). И у нашој фабрици имали смо лектора. А недавно сам слушао професора Брборића кад је рекао да данас ни издавачке куће немају лекторе. То је изгледа омражено и врло мало плаћено занимање.
Странице: [1] 2 ... 10