Па добро, говоримо о језичкој тежњи, не о стандарду.
Ја сам у косовско-ресавском чуо, поред Зоранових примера, и причес у м. р., а цев у облику цева. Мени личи да се овај образац промене (част-части) доживљава као атипичан (ж. р. се генерализује са завршетком -а).
Те именице и-врсте заиста нису продуктивне, ни апсолутно, а камоли у поређењу с онима на -а (е̄-промена). Верујем да једино опстају граматички зато што су у тој врсти фреквентне лексеме (реч, ствар, љубав, ноћ, мисао; већина је ретка до архаична) и оне са суфиксом -о̄ст изведене од придева.