Српски језички атеље

Српски језички атеље => Граматика => Тему започео: Mina у 20. 07. 2013. у 15.31

Наслов: Падеж
Поруку послао: Mina у 20. 07. 2013. у 15.31
Може ли се рећи:
"Ето ме у Нови Сад за пола сата!"  скраћено од: "Ето ме (стижем) у Нови Сад за пола сата!"
"Нека је на игралиште сама." скраћено од: "Нека је (нека иде) на игралиште сама."
"Нема те у наш крај." скраћено од: "Нема те (да доћеш) у наш крај."  ?


Хвала
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Vukvuk у 20. 07. 2013. у 15.49
Dok mi je druga rečenica prihvatljiva, prva i treća nisu. Pretpostavljam da se doći, stići itd. ne mogu jednako lako elidirati kao ići.
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Rancher у 20. 07. 2013. у 16.18
Мени су све три реченице сасвим обичне и уобичајене.
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: rade у 20. 07. 2013. у 16.20
Црногорци би можда рекли "Ево ме у Нови Сад", али ја лично не бих. Ниједна конструкција не чини ми се оправданом.
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Бруни у 20. 07. 2013. у 16.40
Vrlo uobičajene, ali strašno nepravilne. Meni liče ko da su govornici " iz Niš", gde ima smo 4 padeža. Nekako mi je malo preforsirano to objašnjenje "skraćeno", jer nije i ne može biti skraćeno. Da bi rečenica bila pravilna, mora se koristiti određeni padež.

Dakle:
Eto me u Novom Sadu za pola sata!
Neka je na igralištu sama.
Nema te u našem kraju.

Jedino mi druga rečenica može biti prihvatljiva, ali sa ZAREZIMA. Dakle:

Neka je, na igralište, sama.

Mada, i dalje mi nije sasvim, kako to vole da kažu, gramatična… :D
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Father Jape у 20. 07. 2013. у 18.58
Isto kao Vuk. Prva i treća potpuno neprihvatljive, druga još i nekako može da prođe.
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Тузор у 20. 07. 2013. у 19.34
Све три неприхватљиве, и прилично смешне.
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Шоми у 20. 07. 2013. у 21.04
Све три неприхватљиве, и прилично смешне.

Такође.

Бруни, јеси ли ти некад била у Нишу?
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Бруни у 20. 07. 2013. у 21.19
Бруни, јеси ли ти некад била у Нишу?
Jesam, i bila sam na onoj vašoj pijaci i kao da sam bila u inostranstvu — ič nisam razumela šta se tamo pričalo  :hehe: . A imam i drugarice odatle. Doduše, obrazovane su (bave se prevođenjem) i koriste svih sedam padeža i sva četiri akcenta, ali im se ponegde omakne. Što pitaš?
Наслов: Одг: Падеж
Поруку послао: Rancher у 20. 07. 2013. у 21.33
Ne znam, ovde su takve formulacije uobičajene, iako ih lično ne koristim. I nisu mi smešne, prosto sam navikao na njih.
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: J o e у 20. 07. 2013. у 22.01
Meni liče ko da su govornici " iz Niš", gde ima smo 4 padeža.

Ако говоримо о руралном дијалекту, заправо само два, ев. три ако је вокатив различит од номинатива.

А ове три конструкције су, наравно, нестандардне.
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Шоми у 20. 07. 2013. у 23.44
Što pitaš?

Већ сам писао како је мит да се у Нишу толико неправилно говори. На пијаци робу продају сељаци и пољопривредници из околних села; у самој градској средини се најнормалније говори. Једина битна особеност тог говора је будуће време: ће идемо и сл. Све остало је пристуно: падежи, четири нагласка, ненаглашене дужине су такође неретко очуване.
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: J o e у 20. 07. 2013. у 23.59
За све ти верујем, ал’ за четири акцента и дужине — ни у сну. А знам доста људи (па и србиста!) из тог краја. Пошто тонске и квантитативне разлике слогова немају фонолошку вредност (између осталог, не разликују значење), тај један акценат заиста може звучати и дуже и краће, и узлазније и силазније, али то само у зависности од реченичне интонације. Он у ствари није кратак ни силазан, мада изолован највише на то личи.

(Ја досад нисам ни срео особу из једноакценатског говора која је до неприметности усвојила новоштокавски акценатски систем. Чуо сам легенду о спикеру Миодрагу Здравковићу, али жив пример нисам чуо.)
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Belopoljanski у 21. 07. 2013. у 02.26
Са становишта локалног говора у Банату, све три реченице су обичне и уобичајене.
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Orlin у 21. 07. 2013. у 06.53
(Ја досад нисам ни срео особу из једноакценатског говора која је до неприметности усвојила новоштокавски акценатски систем. Чуо сам легенду о спикеру Миодрагу Здравковићу, али жив пример нисам чуо.)
I ja mislim da je nemoguće svladati novoštokavski akcenatski sustav ako ti on nije maternji govor - npr. ja nemam pojma kako izgovarati te naglaske iako znam nešto za njih čisto teoretski. Pitao sam Hrvate o naglaskama i rekli su mi da skoro nikoga nenovoštokavskog govornika ne briga naučiti standardne naglaske jer to nije niti moguće niti potrebno.
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: J o e у 21. 07. 2013. у 08.16
Веома је могуће савладати их на основу матерњег двоакценатског система.
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Orlin у 21. 07. 2013. у 09.24
Kakva su ova 2 akcenta u ovom sistemu i za koje su govornike karakteristične?
Ali ipak ne može na osnovi samo jednog nediferenciranog akcenta u maternjem govoru?
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: Бруни у 21. 07. 2013. у 11.31
Већ сам писао како је мит да се у Нишу толико неправилно говори. На пијаци робу продају сељаци и пољопривредници из околних села; у самој градској средини се најнормалније говори. Једина битна особеност тог говора је будуће време: ће идемо и сл. Све остало је пристуно: падежи, четири нагласка, ненаглашене дужине су такође неретко очуване.
Pa ja sam ti rekla da imam drugarice koje su fakultetski obrazovane i imala sam prilike da upoznam i njihove prijatelje iz Niša (čak sam imala i jednog dečka tamo), i da oni koriste sve padeže, ali im se ponekad omakne. Sa akcentima je malo teže, tj. češće im se omakne, da budem iskrena, mada, jedna je toliko ušla u bAAAAogradski fazon da je postala veća Beograđanka od mene, da budem iskrena. Ova druga, zaista govori sasvim ok, mada se sećam par njenih provala i dan danas ("moram da pregleđAvam pismene zadatke").
Наслов: Одг.: Падеж
Поруку послао: J o e у 21. 07. 2013. у 21.46
Kakva su ova 2 akcenta u ovom sistemu i za koje su govornike karakteristične?
Ali ipak ne može na osnovi samo jednog nediferenciranog akcenta u maternjem govoru?

Дуги и кратки, на местима углавном наслеђеним из прасловенског. Некада су њих имали сви говори, док се није развио новоштокавски. Укратко, на основу та два може се реконструисати четвороакценатски систем (лива̏да → ливада, ура̑дӣм → у̀ра̄дӣм, ура̄ди̏о → ура́дио, же̄на̑ → же́на̄). Двоакценатски (и троакценатски) систем је у косовско-ресавском, зетско-јужносанџачком говору и још неким икавским.